Verujem da niko od nas ne želi da izbegne život u trećem dobu. Taman posla. Neki kažu tek tada se živi!
Pa ipak,kad dođe ne radujemo se mnogo ,ali ipak smo zadovoljni jer život ide dalje. Stručnajci kažu da na to moramo biti spremni.
Ukus i miris
U trećem dobu postoji velika interindividualna varijabilnost, a ako se gubitak ukusa i javi, odnosi se prvenstveno na gorko i slatko. To može objasniti i mnoge dijetalne greške starih kao i veću mogućnost trovanja hranom zbog otežanog prepoznavanja ukusa i mirisa. Gubitak apetita i neinteresovanje za hranu u ostarelih je posledica promena u percepciji mirisa i uticaja mnogih drugih faktora kao što je integrativna funkcija centralnog nervnog sistema, lekovi, ishrana i ostala higijena. Osećaj ukusa može biti izmenjen kako farmakološkim efektom leka, tako i njegovim neprijatnim mirisom, odnosno ukusom. Uporedo sa godinama starosti dolazi do progresivnog opadanja senzibiliteta guše, što doprinosi pojavi otežanog gutanja (disfagije) u starosti.
Seda kosa
Seda kosa baš i nije prvi znak starosti, ali je uobičajeno da se smatra da je to neka vrsta simbola trećeg doba. Zapravo pojava sede kose zavisi od nasleđa, pa je mogu imati i mlađi, ako za to imaju genetsku predispoziciju.
Svako od nas u proseku ima 150 000 dlaka, od kojih gubimo oko 120 svaki dan. U principu, svaka dlaka na kraju posedi, a kada će to biti zavisi od mnogo faktora, a ponajviše rase. Kod belaca je to oko tridesete, kod azijata oko 35, a kod afrikanaca izmedju 40. i 45. godine. E sad sve je jasno, ali se pravi uzrok ne zna!
Melatonin je na više načina uključen u priču o starosti. Podsetiću vas. To je hormon epifize,rudimentisanog ”trećeg oka”, on regulše boju naše kože i određuje riam sna i budnog stanja.
Korišćen je u “podmlađivanju”, ali je više uspeha pokazao u lečenju nesanice. Čini se da opadanje njegovog nivoa uporedo sa starenjem ima veze sa sedom kosom. Individualne razlike su opet posledica nasleđa i rase.
Vid
Promene vida su ekstremno česte u starijem dobu i rezultiraju različitim smanjenjem funkcionalne sposobnosti (otežano čitanje, nemogućnost vožnje automobila ili gledanja televizije). Mnoge stare osobe se i ne javljaju lekaru, jer smatraju da je to nužna posledica starosti. Korekcija vida i operacija katarakte značajno poboljšavaju kvalitet života starih osoba.
Potreba za preventivnim pregledima je posebno važna kod starih dijabetičara.
Sa starošću sočivo postaje tanje i tvrđe, što ga čini manje savitljivim i otežava vid. Doktori to zovu presbiopia. Trideset posto starijih od 65 godina ima neki problem sa vidom. Oko 8% ima ozbiljne poremećaje (ne može da čita novine i sa naočarima ili slepilo). Dok oko 1% ljudi preko 40 godina ne vidi, taj procenat se penje na 3% u 60 godini, a dostiže 11% preko 80 godina.
Sluh
Zujanje u ušima je najčešći poremećaj sluha u starosti. Da bi uopšte definisali slušne sposobnosti, moramo manipulisati sa jačinom zvuka (decibel = dB) i učestalošću zvuka (Hertz).
Oslabljen sluh može u starih nastati i zbog jednostavnog problema sprovodljivosti zvuka. Cerumen («ušni vosak») može zapušiti ušni kanal i dovesti do smanjenja slušne sposobnosti. Uklanjanje cerumena najbolje rade ORL specijalisti.
Kad to poželite sami, onda obična voda na temperaturi bliskoj toploti tela, 5-10 kapi u ušni kanal, treba da stoji najmanje 15 min, a ušni kanal zatvoriti vatom.
Iz knjige MEDICINSKA GERONTOLOGIJA
Autori:Profesor dr Mladen Davidović Prof. Dr Dragoslav P. Milošević,rof. Dr Nebojša Despotović
