Адвокатска Канцеларија Радић из Београда упутила је Председнику Републике Србије,господину Александру ВУЧИЋУ допис у коме указује на „Правне аспекте и последице примене Закона о родној равноправности“.
Након трогодишње примене Закона о родној равноправности/Law on Gender Equality, под претњом новчаних казни до 2.000.000 динара и затворских казни до 5 година, од 20. маја почиње обавезна примена „родно осетљивог језика” у образовању, васпитању и науци. То значи да ће се из употребе повлачити сви уџбеници, литература и сва друга наставна средства која нису писана „родно осетљивим језиком”.
Од тог дана средства јавног информисања дужна су да приликом извештавања користе „родно осетљив језик“. Паралелно са том обавезом, медији су дужни да до 1.1.2025. године региструју код АПР-а језик који ће користити приликом извештавања. Тим поводом, и САВЕТ ЗА ШТАМПУ огласио је измену Кодекса новинара Србије.
С обзиром да Устав и двадесетак закона обавезују кориснике на употребу српског језика, за који постоје речници, граматике, правописи и образовне установе – Закон о родној равноправности као кровни закон, како је објашњено, уводи обавезну примену „родно осетљивог језика” за који не постоје речници, граматике, правописи, образовне установе.
Поред тога, за онемогућавање или оспоравање примене српског језика предвиђене су новчане казне или казне затвора.
Да би се избегао створени хаос, Председнику Републике Александру Вучићу изнети су докази који оправдавају стављање ван снаге Закона о родној равноправности (у прилогу) уз напомену да наш Устав, општеприхваћени међународни прописи и постојећи закони гарантују остваривање свих људских права.
Уколико се то не учини, напоменуто је, остаће: „Београд на води”, „Скок у будућност”, EXPO 2027, БИО4 кампус, метро, летећи такси, аутопутеви, празна села и кредити – али ће нестати идентитет нашег народа, култура, језик, традиција, породичне вредности, религија и богата историја.
Адвокатска Канцеларија Радић
29.04.2024.
…..
Република Србија
Председник
Александар ВУЧИЋ
Ул. Андрићев венац бр. 1
11000 БЕОГРАД
ОБАВЕЗА ОСТВАРИВАЊА „РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ“ И КОРИШЋЕЊА „РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА
Дана 5. октобра 2020. године, Председник Вучић предложио je Ану Брнабић за премијера уз две молбе: да уведе два нова министарства – Министарство за људска права, равноправност полова и друштвени дијалог и Министарство за бригу о породици, деци и демографији – замоливши је истовремено да 50 одсто чланова нове Владе чине жене да би показали на делу како функционише равноправност полова.
(https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/obracanje-predsednika-republike-srbije-29200 )
Упркос наведеној молби Председника, 20. маја 2021. године усвојен је Закон о родној /џендерској/ равноправности – Law on Gender Equality, којим је стављен ван снаге постојећи Закон о равноправности полова.
Усвојеним Законом о родној /џендерској/ равноправности створен је правни хаос са несагледивим штетним последицама. Усвајање тог закона уопште није представљало услов Србији за приступање ЕУ, већ је „Србија то сама обећала“, како је изјавила Гордана Чомић тадашња Министарка за људска права.
За разлику од Босне и Херцеговине, која је у чл. 9. Закона о равноправности полова спојила и објединила појмове пол/gender/род, у Србији је 1.6.2021. године појам „пол“ (са биолошким карактеристикама) замењен појмом „џендер“ или „род“ (са друштвеним карактеристикама).
До усвајања Закона о родној /џендерској/ равноправности жене и мушкарци су постојали као полови, као припадници мушког и женског рода, као бинарна лица.
Почев од 1. јуна 2021. године, у јавности се ствара забуна да се ради о остваривању једнакости жена и мушкараца, као биолошких појмова, а они су преко ноћи постали друштвени појмови или „родни идентитети“ („gender identity“). Сада нпр. жена може изјавити да је мушкарац, да је повремено жена а повремено мушкарац, да је претежно мушкарац, да је флуидна, да је неутрална, мушкарац може изјавити да је жена, да је и мушкарац и жена, да је флуидан итд.
Да се сада ради о „родним идентитетеима“, независно од пола, потврдила је и Влада 14. октобра 2021. године, када је приликом усвајања и промовисања Стратегије за остваривање родне /џендерске/ равноправности за период од 2021 – 2030. године издала Сопштење у коме је нагласила:
„Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна /gender equality/ Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета /gender identity/ равноправни…“.
Влада до данас није саопштила које су то “особе другачијих родних идентитета”, а у јавности је објаљен списак који садржи мушкарце, жене и још 72 родна или џендер идентитета.
Јавност се убеђује, да је основни разлог усвајања спорног закона тај да жене постану видљивије, да могу користити женске називе за професије, титуле, лиценце и сл. Како је утврђена једнакост свих родних идентитета, њих преко 74, сада сваки припадник неког „gender identity“, може самостално или у договору са осталим припадницима истог „gender identity“ да користи неки други назив за своју професију, квалификацију, титулу и сл. На пример: жена или жене које се осећају као мушкарци, флуидно, неутрално и сл. могу да користе општи назив психолог или било који други назив: психолошкиња, психологица, психологиња и сл.
У тако створеном хаосу, на вратима разних кабинета налазило би се нпр. преко 74 врсте назива за исту професију и у том случају постали би непотребни постојећи прописи: Одлука о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада, Правилник о Листи стручних, академских и научних назива итд.
Посебан проблем представља и то, што ни након три године, од ступања на снагу и примене оспореног Закона није објашњено или још није време да се открије право значење појмова: „род“ (gender), „родни идентитет“ (gender identity), „родна равноправност“ (gender equality) итд.
Од јула 2022. године Светска здравствена организација, поред бинарних појмова жена и мушкараца, увела је појам „intersex“, као међупол или трећи пол.
Да би се остварила примена неуставног, неприродног, нејасног и непотребног Закона о /џендерској/ равноправности, Влада и Народна скупштина усвојиле су драстичне и невероватне обавезе за 500.000 обвезника: да Министарству подносе годишње извештаје о остваривању „родне равноправности“ (gender equality), а да им није јасно о чему се ту ради, на кога се односи родна џендерска равноправност, шта обухвата и сл.
Поред тога, за 9.531 приватних послодаваца и за више хиљада органа јавне власти, који запошљавају или ангажују више од 50 лица, уведена је обавеза да морају запослити обучене комесаре/поверенике надлежне за праћење и остваривања родне равноправности (gender equality).
Уверена да се усвојене обавезе неће моћи испуњавати, за непоступање по Закону, Влада Ане Брнабић је предвидела новчане казне до 2.000.000 динара за: послодавце, осигуравајућа друштва, средства информисања, политичке странке, синдикалне организације, органе јавне власти Републике, Покрајине, општина уз постојеће затворске казне до 5 година.
Говорећи о казнама, на седници Координационог тела за родну/џендерску равноправност, одржаној 8.2.2024. године, Министар за људска права Жигманов је изјавио:
„Иако је систем казни атипичан за наш правни систем, циљ је био да се пеналним стратегијама оснажи примена закона, да субјекти на које се односи казнена политика додатно схвате нужност примене“.
Чак и под тим драстичним условима, непримереним и непознатим у свету, након три године од примене Закона о /џендерској/ равноправности, од 500.000 лица, која имају обавезу да Министарству и Влади достављају годишње извештаје о остваривању родне или џендерске равноправности, ту обавезу испунило је њих свега 6.000, како је 5.3.2024. године, у десетоминутном излагању у Дневнику РТС1 изјавила Виша саветница Министарства за људска права Биљана Стојковић – да се против „родно осетљивог језика“ („gender sensitive language“) користе нетачне и погрешне интерпретације, да је примена чл. 37. и 44. Закона о /џендерској/ равноправности, који се односе на образовање и јавно информисање, одложена до 20.5.2024. године да би се извршила измена прописа итд.
Према Извештају Европског института за џендер равноправност (https://eige.europa.eu/ ) изнетом прошле године у Европском парламенту, gender equality ће се остварити за 60 година, а према изјави Бранкице Јанковић – Повереника за заштиту равноправности (Политика 6.3.2024.) – „садашњим темпом јаз у родној равноправности могао би да буде превазиђен за око 130 година“.
Према изјави Jo-Anne Bishop, представнице UN Women Босне и Херцеговине Глобално ће бити потребно више од 300 година и 360 милијарди долара инвестиције како би се затворио јаз у родној равноправности, каже у разговору за Радио Слободна Европа Jo-Anne Bishop, представница UN Women Босне и Херцеговине како преноси Радио Слободна Европа 8. марта 2024. године. Www.slobodnaevropa.org/a/ravnopravnost-zene-osmi-mart-/32853045.html
Говорећи о положају Србије у остваривању џендерске или родне равноправности, Биљана Стојковић изјавила је 5. marta 2024. godine: Србија се налази на 23 месту од 146 земаља по „родној равноправности“.
НЕМОГУЋНОСТ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА
Основни циљ усвајања Закона био је остваривање „џендерске равноправности“ (gender equality) применом непостојећег џендер осетљивог језика“ (gender sensitive language).
У Предлогу закона о родној равноправности – Draft Law on Gender Equality, који је Влада са потписом Ане Брнабић доставила 24.4.2021. године Народној скупштини на усвајање, као уставни основ наведени су чл. 15. и став 3. чл. 21. Устава Републике Србије.
Усвајање овог „кровног“ закона, како је објашњено, управо је супротно тим члановима Устава, којима се гарантује „равноправност жена и мушкараца“ (као биолошких полова). Појам „род“ (gender), који није синоним за пол, уопште се не помиње у Уставу.
То је био разлог да смо 1.6.2021. године затражили од Уставног суда оцену уставности нејасног и непостојећег појма „род“. Због (не)одржавања јавне расправе у вези Нацрта Закона затражили смо од Уставног суда да отвори јавну расправу и да донесе привремену меру о непримењивању оспореног Закона до окончања уставног поступка, што до данас није реализовано.
Према обавештењу добијеном од Уставног суда Су број: 24/146 од 15.04.2024. године, Суд је још 21. сеп 2021. године, дописом IУз–85/2021 затражио од Народне скупштине, да му у року од 30 дана достави мишљење у вези тог оспоравања уставности Закона о родној равноправности, али до данас није добио то мишљење.
Оспорени Закон, који се односи на жене и мушкарце као припаднике џендера или „рода“, а не као припаднике мушког или женског пола, неосновано, неуставно и незаконито је усвојен и није представљао услов Србији за приступање ЕУ.
Неспоразуми и трајна подела чланица УН настала је 18.12.2008. године, када се 66 чланица изјаснило за повећану и необавезујућу бригу о „gender“ или „gender identity“. Других 57 земаља било је против наводећи у страху да ће то довести до хаоса, са последицама које су већ почеле да настају нпр. у Сан Франциску, Канади, Норвешкој, Данској, Белгији итд.
УН су након тога основале Агенцију за остваривање „gender equality“ и оснаживање жена UN Women. Прихватајући необавезујући позив и необавезујуће препоруке УН, Комитет министара СЕ донео је у марту 2010. године необавезујуће препорука, а СЕ необавезујуће резолуције 2015. и 2018. године.
Те необавезујуће препоруке садрже предлоге, како превазићи дискриминацију коју доживљавају лица другачије сексуалне оријентације и gender identity и како та лица могу законским путем променити gender identity (LGD-Legal gender recognition).
У том циљу државама чланицама упућен је позив са необавезујућим препорукама:
6.1.1. забранити дискриминацију на основу gender identity
6.1.2. имплементирати међународне стандарде људских права, укључујући праксу Европског суда за људска права у овој области,
6.1.3. прикупљати и анализирати информације и податке о стању људских права трансродних особа, укључујући дискриминацију на основу gender identity и вишеструку дискриминацију, као и трансфобичну нетолеранцију и злочине из мржње;
6.1.4. донети закон о злочинима из мржње који пружа посебну заштиту трансродним особама од трансфобичних злочина и инцидената; обезбедити посебну обуку за сензибилизацију службеника за спровођење закона и чланова правосуђа;
6.1.5. обезбедити ефикасну заштиту од дискриминације на основу gender identity у приступу запошљавања у јавном и приватном сектору и приступу становању, правосуђу и здравственој заштити;
6.1.6. укључити и консултовати трансродне особе и њихове организације приликом израде и спровођења политике и законских мера које се њих тичу;
6.2.1. развити брзе, транспарентне и доступне процедуре, засноване на самоопредељењу, за промену имена и уписаног пола трансродних особа у изводима из матичне књиге рођених, личним картама, пасошима, сведочанствима о образовању и другим сличним документима; учине ове процедуре доступним за све људе који желе да их користе, без обзира на године, здравствени статус, финансијску ситуацију или полицијски досије;
6.2.2. укинути стерилизацију и друго обавезно лечење, као и дијагностику менталног здравља, као неопходан законски услов за признавање gender identity лица у законима којима се уређује поступак промене имена и регистрованог gender identity;
6.2.3. уклонити сва ограничења права трансродних особа да остану у постојећем браку након признавања њиховог gender identity; обезбедити да супружници или деца не изгубе одређена права;
6.2.4. размотрити укључивање опције трећег gender identity у личне документе за оне који то траже;
6.2.5. обезбедити да најбољи интереси детета буду примарни фактор у свим одлукама које се тичу деце;
6.3.1. учинити процедуре промене gender identity, као што су хормонско лечење, хирургија и психолошка подршка, доступним за трансродне особе, и обезбедити да им се надокнаде трошкови из програма јавног здравственог осигурања; ограничења покрића трошкова морају бити законита, објективна и пропорционална;
6.3.2. укључити трансродне особе у истраживања, планове и мере превенције самоубиства; истражити алтернативне моделе транс здравствене заштите, засноване на информисаном пристанку;
6.4.1. бавити се људским правима трансродних особа и дискриминацијом заснованом на gender identity кроз програме образовања и обуке о људским правима, као и кампање за подизање свести усмерене на ширу јавност;
6.4.2. пружати информације и обуку професионалцима у образовању, полицајцима и здравственим радницима, укључујући психологе, психијатре и лекаре опште праксе, у вези са правима и специфичним потребама трансродних особа, са посебним фокусом на захтев да се поштује њихова приватност и достојанство…;
У Србији постоји око 0,3% небинарних или transgender/транс особа, и Закон о родној /џендерској/ равноправности намењен је остваривању њихових права, тако да је неприхватљиво да се необавезујуће препоруке, насилно и под претњом новчаних казни и казни затвора примењују преко „gender sensitive language“ („родно“ осетљивог језика) за који не постоје речници, граматике, правописи, образовни кадрови.на сва остала лица.
Према последњем Извештају Савета Европе, сачињеном након десет година nakon примене наведених препорука, за промену идентитета/пола транс особа (LGT – legal gender recognition) ситуација је следећа:
- у 38 држава чланица Савета Европе постоји законска или административна процедура за законско признавање пол;
- у неким државама не постоји јасна процедура;
- у 9 држава довољно је самоопредељење;
- неке државе су онемогућиле LGT, што значи да трансродне, интерсексуалне и gender/џендер различите особе имају документа која не одговарају њиховом gender identity/џендер идентитету;
- у неким државама проблем представља противљење људским правима трансродних особа и сл.;
- у 26 држава и даље је потребна медицинска дијагноза као предуслов за подвргавање LGT;
- у 13 држава захтева се стерилизација;
- у 19 држава неопходан је развод;
- у 6 земаља не захтева статус самца пре него што се поднесе захтев;
- у 9 држава допушта поштује се интегритет постојећих бракова;
- у 17 држава деци и/или адолесцентима допуштен је приступ LGT;
- Да би се небинарним, џендер различитим и међуполним особама пружила могућност LGT државе чланице могу размотрити, између осталог, неопходност укључивања sex/gender, пола/рода…
Остваривање родне или џендерске равноправности предвиђено је да се оствари употребом непостојећег „родно осетљивог језика“, чл.6. Закона.
Када је у питању уклањање родних стереотипа, органи јавне власти и послодавци дужни су да употребе непостојећи „родно сензитивни језик“ („gender sensitive language“), чл.10. Закона.
Непостојеће језике из чл. 6. и 10. оспореног Закона, за које не постоје стандардни речници, граматике, правописи, образовни кадрови, заклети судски тумачи и преводиоци, јавни бележници итд., није могуће применити. Њиховим наметањем, под принудом, ствара се правни и друштвени хаос којим се мењају наши: језик, култура, историја, књишки и ликовни фонд, религија итд.
Зато није изненађење када је надлежни министар, након усвајања Закона о родној равноправности изјавила:
„Могу да будем ‚архитектица‘, и ‚архитекткиња‘. Могу да будем шта год хоћу, јер правила нема“.
Да би се избегла дикриминација у комуницирању, Европски парламент је предложио (необавезну!) примену, речи или језика у комуницирању:
https://www.europarl.europa.eu/cmsdata/151780/GNL_Guidelines_EN.pdf
Gender-neutral language (родно неутралан језик) је генерички термин који покрива употребу non-sexist language (несексистичког језика), inclusive language (инклузивног језика) или gender-fair language (родно фер језика).
Сврха gender-neutral language (родно неутралног језика) је избегавати реч која се може тумачити као пристрасна, дискриминаторна или понижавајућа, имплицирајући да је one sex (један пол) или social gender (друштвени род) norm (правило). Коришћење gender-fair и inclusive language такође помаже у смањењу gender stereotyping (родних стереотипа), промовише друштвене промене и доприноси постизању gender equality (родне равноправности).
Цитирани Правилник Европског парламента садржи и групу „безџендерских“ језика (genderless language) – у коју спада и мађарски језик, и за које није потребна џендеризација. Сматрамo да у њу спада и српски језик, обзиром на његове специфичности, јер би му насилна џендеризација разбила структуру, поготову јер су неспроводиве било које мере због традиције, и због постојања мађарске националне мањине, али и недостатка „родних“ стереотипа у односу на жене, који постоје у неким другим државама итд.
Поред тога, иако немачки језик спада у групу језика у којој се џендеризација може лакше извести (grammatical gender languages), Баварска се противи џендеризацији па је забранила употребу родне идеологије у циљу заштите немачког језика
(https://www.sueddeutsche.de/bayern/gendern-sternchen-verbot-sprache-bayern-1.6468805 ) .
Примену Закона о родној /џендерској/ равноправности, у области образовања, забрањују и бројни важећи прописи:
УСТАВНЕ И ЗАКОНСКЕ ПРЕПРЕКЕ
за примену чл.37. Закона у образовање, васпитање, наука и технолошки развој
- Чл. 10. Устава утврђује употребу српског језика и ћириличког писма у службеној употреби.
- Члан 20. Устава предвиђа: „Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати“.
- Чланом 2. спорног Закона о родној равноправности гарантују се права утврђена другим прописима и достигнути ниво људских права…
- На употребу српског језика указују: Закон о основама система образовања и васпитања – Закон о предшколском васпитању и образовању – Закон о средњем образовању – Закон о основном образовању – Закон о високом образовању – Закон о уџбеницима, који утврђују обавезу употребе српског језика.
- Закон о службеној употреби језика и писма утврђује употребу српског језика.
- Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма утврђује обавезу употребе српског језика за предшколско, основно, средње и високо образовање.
- Према Закону о забрани дискриминације, израз „дискриминација“ означава свако неоправдано прављење разлика и сл. које се заснива на језику…, а као тешки облици дискриминације прописани су: изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу језика …
- Српски језик користи се у Одлуци о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада.
- Српски језик користи се у Правилнику о Листи стручних, академских и научних назива.
- Сви прописи морају употребљавати речи савременог српског језика у њиховом уобичајеном значењу, наведено је у Јединственим методолошким правилима за израду прописа.
- Још око 20 закона обавезује на употребу српског језика.
- Чл. 128. Кривичног законика предвиђа казну затвора до 3 године за оног ко због језика другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина, ако повреду учини службено лице казна је до 5 година.
- Чл. 129. Кривичног законика предвиђа казну затвора до једне године за оног ко супротно прописима о употреби језика и писма народа ускрати или ограничи грађанину употребу језика или писма којим се служи…
Примену Закон о родној /џендерској/ равноправности, у области јавног информисања, забрањују и бројни важећи прописи:
УСТАВНЕ И ЗАКОНСКЕ ПРЕПРЕКЕ
за примену чл.44. Закона у области јавног информисања
- Чл. 10. Устава утврђује употребу српског језика и ћириличког писма у службеној употреби.
- Члан 20. Устава предвиђа: „Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати“.
- Чланом 2. спорног Закона о родној равноправности гарантују се права утврђена другим прописима и достигнути ниво људских права…
- Закон о јавним медијским сервисима обавезује Радио-телевизију Србије и Радио-телевизију Војводине да у програмима користе српски језик, да афирмишу националну културну вредност српског народа итд.
- Закон о електронским медијима обавезује да се употребљава српски језик, српски знаковни језик, да подстиче и штити српску културу и језик, допринесе очувању културног идентитета српског народа …
- Закон о јавном информисању и медијима у чл.15. утврђује начин остваривања јавног интереса подршком производњи медијских садржаја ради неговања и очувања културног идентитета српског народа и националних мањина на територији Републике Србије итд.
- Закон о службеној употреби језика и писма утврђује употребу српског језика.
- Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма утврђује обавезу употребе српског језика за предшколско, основно, средње и високо образовање.
- Према Закону о забрани дискриминације, израз „дискриминација“ означава свако неоправдано прављење разлика и сл. које се заснива на језику…, а као тешки облици дискриминације прописани су: изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу језика …
- Српски језик користи се у Одлуци о јединственом кодексу шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама из области рада.
- Српски језик користи се у Правилнику о Листи стручних, академских и научних назива.
- Сви прописи морају употребљавати речи савременог српског језика у њиховом уобичајеном значењу, наведено је у Јединственим методолошким правилима за израду прописа.
- Још око 20 закона обавезује на употребу српског закона.
- Чл. 128. Кривичног законика предвиђа казну затвора до 3 године – ко због језика другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина, ако повреду учини службено лице казна је до 5 година.
- Чл. 129. Кривичног законика предвиђа казну затвора до једне године – ко супротно прописима о употреби језика и писма народа ускрати или ограничи грађанину употребу језика или писма којим се служи…
ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА
Поред бројних разлога, који указују на неоснованост и/или нелегалност усвајања Закона о родној равноправности, остаће упамћен 17. март 2021. године када је окончана „електронска јавна расправа“ о Нацрту закона о родној равноправности, за коју тада скоро нико није знао у време након пандемије. На тај дан деца су, односно „Дечији фонд УН-УНИЦЕФ“ предложили Министарству за људска права и друштвени дијалог да се у Нацрт закона о родној равноправности уврсте појмови gender („род“), „gender equalityy“ и „gender identity“ ( прилогу)
Министар Жигманов је прихватио тај предлог, проследио га Председнику Владе Ани Брнабић, која није имала примедби, да би тај појам једногласно усвојила Народна скупштина.
С обзиром да је Србија потписник најважнијих конвенција, повеља, директива, пактова и да Устав и наши закони садрже све одредбе о остваривању људских права, Закон о родној равноправности се може ставити ван снаге, без било каквих штетних последица.
Уколико се то не учини, остаће: „Београд на води“, „Скок у будућност“, EXPO 2027, БИО4 кампус, метро, летећи такси, аутопутеви, празна села и кредити – али ће нестати идентитет и менталитет нашег народа са културом, језиком, традицијом, породичним вредностима, религијом…
Адвокатска Канцеларија РАДИЋ
