Пише:Хана Казазовић – Цyбер Босанка,
Здраво:
Након неколико љетних дана који су били потпуно непримјерени календару, вратили смо се у зиму. Јутра од нула степени и буђење у хладном стану ми никако нису омиљена, али ништа ту не могу. Палим гријалицу и озбиљно размишљам о набавци климе. С тим што бих у тој варијанти набављала инвертер и одјавила се са гријања које стварно нема смисла у Зеници. Гријали су на 33 степена као да је минус двадесет. Завртали смо (ко је могао, ко има ок вентиле) и отварали прозоре, покухали се. А сад кад су температуре око нуле нема гријања јер је 15. априла готова сезона. Не знам само што се ја тако тешко одлучујем одјавити са овог. Вјероватно ту има нешто подсвјесно што ме кочи, а не би требало.
Оно што желим прво подијелити са вама је да сам била на радионици писања код Сташе Вукадиновић. Жеља ми је да своје писање подигнем на неки нови ниво или да искорачим из овог што ми је комфорно. Па смо писали на задате теме и на различите начине. Два своја “рада” сам објавила на блогу. Једно је пјесма (за невјеровати, моја прва икад), а друго је прича. Ево вам линкови, ако неког занима како то изгледа. А мени остаје да радим даље на оном што смо дефинисали као моје проблеме и/или просторе за напредак.
1. Моја прва пјесма
2. Немогућа мисија
Размишљала сам и писала чак на енглеском Субстацку о томе како су се код кориштења интернета ствари некако “вратиле” на позицију с почетка. Морам то подијелити и са вама јер ми се често мисли враћају на то. На шта мислим?
Некад давно је већина људи користила интернет анонимно, на форумима и другим мјестима попут ИЦQ-а, те на блоговима. Идентитет се откривао само ако баш желиш, а анонимност је била нешто као начин који се подразумијева. И тада се дешавало да, ако желиш бити схваћен озбиљно, откријеш ко си. Јер се сматрало да је важно знати ко нешто говори и то је носило одређену тежину.
Убрзајмо мало вријеме до овог времена у којем су завладале друштвене мреже. Подразумијевани начин је да су сви под својим именима, али има наравно и анонимних. Друштвене мреже су донијеле доста доброг, а њихов најгори продукт, по мени, је могућност формирања руље. Руље у контексту масе људи који се врло често и лако окупе кад треба некога “каменовати”. На каменовање ме буквално подсјећа кад се таква маса натовари једној особи на леђа и малтретира је и прозива због неслагања у мишљењу.
И у таквом контексту је постало мање битно шта се говори од оног ко говори. Јер се увијек напади раде директно на личност. Шта год нека особа рекла, будите сигурни да ће је руља прозивати на основу изгледа, тога шта облачи, с ким је у браку, шта слуша или једе или нешто треће.
Па се дешава, да ако нешто желе рећи, људи пишу анонимно, скривајући идентитет. Јер само у том случају неће доживјети “ад хоминем” нападе због изреченог, од неистомишљеника. Само тако ће фокус бити поново на оном што је речено, умјесто на оном ко је то рекао.
И да будем потпуно искрена, уопште ми се не допада овакав разбој догађаја. А не могу предвидјети ни куда ће све ићи у будућности. Шта ви мислите о свему томе?
Иначе, надам се да је вас заобишла прехлада. Код нас иде с особе на особу – прво је био болестан брат, па мој муж, па ја, па ево сад тата. Оно мало температура, грлобоља, цурење носа и кашаљ. Све ми је прошло осим тог носа који ме смори.
И још једна ствар која ме мучи је то што ћу морати чим прије набавити телефон. Већ сам на 2 пута дневно пуњењу и стар је, 5 година је код мене а добила сам га од брата који га је користио 2 године (разбио је свој тако да опцију узимања његовог старог поново немам, а то би ми било скроз ок, само да није био тако смотан). И смара ме то што ми се не да бирати, превише је опција и просто ме глава заболи од погледа на спецификације у које се исто више ништа не разумијем. А не дају ми се сад ни новци, па сам себи у глави рекла “Хајде нека ми се тај проблем некако ријеши, а да се ја не смарам” и видјећемо хоће ли ме Свемир чути :Д Некад чује, стварно 🙂
За крај имам неколико препорука. Послушала сам пар занимљивих разговора и вриједи их препоручити, па ево.
1. Завидавање бy Ладо Томичић #76 – Зоран Жмирић – Ово је епизода која одмара душу. Зоран је иначе један од мени најдражих ликова са наших простора. Толико је паметан и мудар да уживам у свему што ради, а прочитала сам све његове књиге које су ми дошле под руку. У овом разговору сам зато посебно уживала, јер је причао о пуно тога и са свим се слажем и просто, одмара мозак слушати овако дивне људе.
2. У свом филму: Данис Тановић – Ово је интервју који је са Данисом Тановићем радила Тончица Чељуска, прије пар мјесеци мислим. Јер спомиње да тек треба кренути са снимањем друге сезоне серије Котлина, а снимање ево траје већ пар мјесеци. Углавном, исто занимљив разговор о многим темама и Данис је лик којег вриједи чути. А ја ћу опет поменути како једва чекам другу сезону Котлине да видим Зеницу кроз камеру Ерола Зубчевића. Јер прва, снимана у Сарајеву, ми се јако допала и Ерол је цар фотографије. И свакако, лијепо је гледати крими причу домаће продукције 🙂
3. Недјељом у 2 и 3: Ранко Рајовић – Јако волим чути Ранка Рајовића кад год имам прилику па сам уживала и у овом разговору. Препорука свима, а посебно онима који имају малу дјецу. Њима посебно може бити од користи.
4. И на крају имам препоруку за вас који волите Лану Басташић. Неки дан сам открила да има свој Патреон на којем је можете подржати и читати једну њену причу мјесечно. Мени је то нешто што такође сматрам храном за душу. И да, линк је на хттпс://www.патреон.цом/ланабастасиц
Желим вам угодан викенд и мирну седмицу <3
