„ГУБИТНИЧКИ ФАНТОМ”: Где ће бити нови „фронт” између Русије и Запада?

„ГУБИТНИЧКИ ФАНТОМ”: Где ће бити нови „фронт” између Русије и Запада?

„Када Украјина пропадне… бићемо спремни да ударимо интензитетом и ватреном моћи без преседана у Румунији како бисмо заштитили националне и виталне интересе земље“.

Ову поруку је изнела група румунских милитаната „Гетика“, који се сада боре у саставу оружаних снага Украјине, а у чијем саставу су држављани и Румуније и Молдавије.

То је изречено у контексту успостављања молдавског политичког блока „Победа“, који је најављен у Москви 21. априла (2024). Румунски ултранационалисти управо на молдавске русофиле планирају да ударе. И спремни су да то ураде чак и по цену кршења закона.

Милитаристима сметају чак и угледни политичари из „партије на власти“ Молдавије. Тако је председник Парламентарне комисије за националну безбедност Лилиан Карп позвао тужилаштво да испита да ли акције учесника московског конгреса молдавске опозиције представљају издају.

Међутим, полицајцима није потребна додатна мотивација. Управо 24. априла постало је познато да су два кривична предмета против башкана (шефа) гагауске аутономије и лидера „Победе“ Јевгеније Гуцула дата суду. Она је оптужена за учешће у нелегалном финансирању партије „Шор“, сада забрањене у Молдавији. Оптужбе предвиђају велике новчане казне или до седам година затвора.

Опозициони форум одржан у Москви постао је значајан догађај за молдавску политику. Избор места одржавања конференције је индикативан. Уосталом, од настанка Северног војног округа свако помињање Русије у медијском простору Молдавије сведено је на минимум.

Владине структуре памте Москву само у контексту придруживања бројним антируским резолуцијама европских структура. Чак је и реторика званичне парламентарне опозиције (блока социјалиста и комуниста) постала много мање комплементарна Москви.

Истина, бивши председник и комунистички лидер Владимир Вороњин, који има развијен политички смисао, пре неколико дана је изјавио да је једино Русија у свим историјским епохама спасавала Молдавију од страног угњетавања. Под овим је, уз фашистичко освајање, навео и румунску окупацију, суштински их изједначавајући.

Други лидер „Победе“, молдавски бизнисмен Илан Шор, који је прогањан од стране власти, објаснио је избор места за догађај трансформацијом модерне Молдавије у Гулаг, где се власти обрачунавају са свима који се не слажу.

„Наш конгрес је одржан у Москви, где живе многи наши грађани, где говоре језик који Молдавци разумеју и виде Молдавију међу својим пријатељима“, нагласио је осрамоћени бизнисмен-политичар.

Реторика форума је такође била радикална. Шор је са говорнице конгреса отворено рекао да је идеја уласка у ЕУ „фантомска, погубна за грађане и за државу“. Тиме је европски интеграциони консензус, који је дуго стабилизовао молдавску политику, доведен у питање.

Постоји, дакле, дубоки политички раскол, при чему се погледи власти и опозиције на будућност земље дијаметрално разилазе. Ово би се могло приписати укусу локалне политике, ако не и све активније учешће глобалних геополитичких играча у бици на молдавском „пољу“.

За сада се само међусобно такмиче и не учествују директно у борби молдавских западњака и русофила. Али степен укључености „велике браће” у политичку конфронтацију расте.

И сасвим је могуће да би, попут суседне Украјине, Молдавија могла да постане огромно политичко бојно поље. Штавише, првоборци у лику поменуте „Гетике“ већ су спремни за то, а званични Кишињев показује све мање политичке субјективности.

Договор о преносу читавог блока у центру Кишињева на владу САД ушао је у завршну фазу. Под плаштом изградње нове америчке амбасаде, Вашингтон ће добити пуну контролу над преко 5 хектара на месту некадашњег републиканског стадиона.

Искуство реализације оваквих пројеката показује да су оваква гигантска дипломатска представништва моћно оруђе Сједињених Држава да утичу на земљу домаћина.

Парламент Молдавије усвојио је у првом читању закон који предвиђа увођење гласања путем поште у иностранству.

На следећим председничким изборима у јесен 2024. тицаће се само молдавске дијаспоре која живи у САД и Канади. Заједно, у ове две државе живи око 80 000 грађана Молдавије.

Тако садашњи шеф државе Маја Санду настоји да повећа утицај стране дијаспоре у западним земљама на молдавску политику. Она је 2020. захваљујући гласовима европских и америчких Молдаваца успела да победи социјалисту Игора Додона на изборима.

Али негативна страна овог маневра је повећана зависност изборних процеса у Молдавији од иностранства. На крају крајева, у Сједињеним Државама се гласање путем поште углавном обавља унутар земље помоћу националних поштанских оператера.

Званични Кишињев овом америчком искуству приступа веома „креативно“ и из очигледних разлога не наилази на озбиљне примедбе у западним земљама.

Не треба заборавити да странци – грађани Румуније данас званично воде такве стратешки важне државне органе у Молдавији као што су Народна банка и Служба за спречавање прања новца.

У ресорним министарствима је 13 бивших високих званичника из Букурешта који делују као саветници ЕУ. Министарство одбране Молдавије од 2020. има саветника – стручњака из Сједињених Држава.

С друге стране, Руска Федерација посматра стварну подређеност молдавских власти западним центрима за доношење одлука.

Опште је познато да Москва у Придњестровљу има јаке позиције. Истина, украјински сукоб је у великој мери закомпликовао интеракцију Русије са самоопредељеном републиком. С тим у вези, било је неопходно учинити одређене уступке Кишињеву по питању гаса.

Међутим, Москва их надокнађује појачавањем напора у гагаузском правцу. Смештена на југу Молдавије, Гагаузија постаје, у ствари, базни регион русофилског блока „Победа“.

Прошле недеље, Народна скупштина (Парламент) Гагаузије апеловала је на парламент Молдавије са захтевом да се руски језик врати у статус језика међунационалне комуникације у републици.

А осим тога, овде је од почетка априла у току један значајан хуманитарни пројекат. Двадесет хиљада локалних пензионера добило је прилику да отвори рачуне у руској државној банци и добије платне картице „Мир“. Све неопходне послове на прихватању докумената од становништва предузеле су власти Гагаузије.

Наводи се да је осам хиљада људи већ искористило право на отварање рачуна у Русији. Пензионере привлачи чињеница да добијају месечну субвенцију упоредиву са величином молдавске пензије (104 евра). Програм се односи и на раднике у јавном сектору: наставнике, лекаре, службенике за спровођење закона (политичаре).

Молдавске власти су већ изјавиле да су такве акције бесмислене, јер је платни систем „Мир“ забрањен у републици. Али они нису у праву, пошто се руске картице могу користити на територији Придњестровља, а и нека глобална тржишта их прихватају за плаћање.

Коначно, путем банкарске апликације можете даљински отварати депозитне рачуне, инвестирати и куповати у Русији (једна од најзначајнијих заједница Гагауза живи у Руској Федерацији). Ове картице је могуће користити и у Турској, где многи Гагаузи уче и раде.

У ствари, Русија данас тестира стварање паралелног платног система на територији државе са непријатељским режимом. А ако се искуство покаже успешним, можемо очекивати ширење његове географије и на друге молдавске крајеве, где је јак утицај русофила.

А то ће дати озбиљан подстицај другим хуманитарним и економским пројектима, као и политичким акцијама проруских снага.

Својевремено, под председницима Кирилом Луцинским, Владимиром Вороњином, Игором Додоном, идеја о Молдавији као „мосту“ између Запада и Истока била је веома популарна. И понекад су чак успевали да изграде неке од његових структура. Међутим, због авантуристичких акција једног броја молдавских влада последњих година, оне су уништене.

Садашња ситуација у републици много више одговара статусу „линије фронта“. На срећу, и даље је периферна и нема крви.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/article/3884818

Преузето са: https://naukaikultura.com/gubitnicki-fantom-gde-ce-biti-novi-front-izmedju-rusije-i-zapada/

Podelite sa drugima:

Povezani članci