Колико заиста ситнице живот значе? Има ли у тој изреци истине?

Пише: Хана Казазовић – Цyбер Босанка

Здраво,
Знате ону изреку да “ситнице живот значе”? Често звучи баш некако излизано, као клише, зар не? А ево, ја сам се у протеклих десетак дана увјерила да је истинита. Како? Објаснићу.

Наиме, никад нисам била неко ко купује цвијеће. Просто немам навику, нисам научила. Моји родитељи су увијек имали цвијеће у саксијама, али ја због мачора не могу. А нису имали навику куповати ово за вазе и тако сам живјела без цвијећа. И онда угледам статус на друштвеној мрежи у којој познаник каже како одувијек купује цвијеће и како је то нешто што му животни простор учини радоснијим. И контам “Видиш, не би мени мало додатне радости било вишка у животу”. И тако кажем мужу да нам купи неко цвијеће, по избору и кад год му падне на памет.

И знате шта? Стварно помаже! Знам да ви који то практикујете знате и ја сад испадам блесава тотално, знам :Д Али морам за оне који су попут мене (ако има таквих) ово подијелити. 

Ово је из ове седмице и просто сам одушевљена, посебно зумбулом. Наиме, донио га је док је био скроз мали, нерасцвјетан, до овог зеленог тек висок. И сад га сваки дан гледам како расте и отвара се и мирише и могу пиљити у њега чини ми се сатима и нема боље медитације. И баш сам сретна што сам открила ову ситницу која ми стварно поправља живот. Не тражи пуно труда, није ни нешто скупа, а донесе радост која је немјерљива 🙂

Друго – почела сам вјежбати одмах послије прошлог емаила. Колегица ми је препоручила баш оног Недима из подцаста – има своју апликацију ЛевелУп. Мјесечно кошта 20 КМ, а видео тренинг траје 20 минута. Срећа па је “само” 20 минута јер ја одумрем за то вријеме и контам како не бих свакако могла у теретану јер ко нормалан у теретани тренира 20 минута? А мени је то плафон :Д Тако да вјежбам седмично 4-5 пута (не вјежбам кад идем напоље ходати) и стално су ми мишићи под благом упалом и још откривам неке да постоје. Али ми прија и пуно ми у глави значи то што сам се покренула. 

Још сам нешто почела и нисам то хтјела дијелити док не будем имала бар нешто иза себе 🙂 Наиме, покренула сам нешто као блог – неwслеттер или шта већ на Субстацку, али на енглеском. Немам неки посебан циљ с тим писањем, осим да пишем сваки дан и да мозак тренирам на то писање сваки дан – јер је писање тренинг и вјежба. Можете то што пишем погледати овдје – https://hanawriteslife.substack.com/ Има негдје и опција да се пријавите да вам стиже на емаил, али не могу сад да је нађем никако :Д

И да, исто (бар за сада) пишем и на Инстаграм профилу – https://www.instagram.com/hanawriteslife/ Сад видим да има у већ 27 објава, значи добро ми иде 🙂 О квалитету не бих ја, то ће други рећи, али рецимо да је мени најважније да сам редовна. 

За крај ћу са вама подијелити два моја текста која сам написала, и препоруку за један ТВ серијал.

1. Текст о књизи – биографији Ахед Тамими, Палестинка тинејџерка која је била у израелском затвору са 16 година. Ово је књига о њеном одрастању и о том искуству и баш је добро написана (коауторица је новинарка Дена Такрури) – https://cyberbosanka.me/they-called-me-a-lioness-a-palestinian-girls-fight-for-freedom-ahed-tamimi-and-dena-takruri/ Само је наслов на енглеском јер књига нема превод на наше језике, али је мој текст на нашем 🙂

2. Текст о јучерашњем празнику и о томе шта он мени представља данас – https://cyberbosanka.me/sta-je-meni-danas-dan-zena/

3. И да, ТВ серијал који ме одморио прошле седмице, и препоручујем све сезоне ако имате срећу да их нисте гледали. Ја јесам, па ми је остала само ова нова, седма. Ради се o Somebody Feed Phil, серијалу на Нетфлиxу у којем Пхил Росентхал обилази свијет и једе по градовима 🙂 Буквално је серијал о мјестима и храни и он је прелуд и занимљив и направи такву епизоду да чак и она мјеста која вам на прву не звуче занимљиво пожелите посјетити. Ето, за одмарање мозга душу дало 🙂

А ја сам тренутно у фазону читања и гледања “Хунгер Гамес” и то је нешто што ме заокупило, али о томе ћу вјероватно писати у идућем јављању 🙂

Желим вам угодан викенд и мирну седмицу <3