Данас, да би се све зло против Срба оправдало, да би се заборавиле милионске жртве Срба због ратова Немачке – баш Немачка и (нека, вероватно налик њима) Руанда спремају некакву “декларацију о геноциду српског народа у Сребреници” у којој је један велики злочин изазван претходно великим злочинима над српском децом, старцима и женама у околини Сребренице, у намештеном са стране братоубилачком рату на тлу БиХ.
Аутор: Драгољуб Збиљић:
Злотвори српском народу свакако су, без икакве сумње, и они међу Србима који су научно-стручно и идеолошко-политички утицали и данас утичу да се Срби одрекну српског писма (ћирилице) чак 90 одсто у данашњој Србији (то су лингвисти – правописци који су само Србима у Европи увели и тиме фаворизовали туђе писмо – параписмо (хрватску латиницу) у српски језик и предводници српских власти које праве противуставне законе о српском језику и писму у складу с Матичиним важећим Правописом српскога језика, а противно јасном ставу првом Члана 10. важећег Устава Србије. Онај ко Србима отима писмо и тиме разбија српски миленијумски идентитет у српском језику и данас изједначава се с онима који Србима отимају (или предају) Косово и Метохију. Ту нема баш никакве разлике јер су КиМ и ћирилица српски, подједнако историјски и културолошки доказиво, бар хиљаду година.
Прочитао сам с пажњом текст “Како сам се одрекао Тита и заволео четнике” историчара Горана Киковића (видети: Борба за истину, понедељак, 15. април 2024). Што се мене тиче, тешко сам се одрекао Тита јер сам плакао данима поводом његове објављене смрти 4. маја 1980. године, када ми је текла моја тачно 35. година тада мог још младог живота. Сузе су ми навирале данима поводом смрти доживотног председника (као да је краљ, иако је био против српске краљевине, али и дуго после, до тада, ваљда највеће и најсвечаније сахране пред највећим бројем светских тадашњих лидера, мора се признати за владавину у Југославији био је мајстор) неког краља на свету до тада. Готово цео мој српски народ плакао је, чини ми се више од свих других народа и народности тада у Југославији, иако је мој народ имао најмање разлога за тако искрен и дуги плач. Живео сам и радио тада на Космету (1964-1981) и доста сам знао о Титовој улози у отуђивању, тј. о планираној предаји Косова и Метохије Албанији као планирани дар Броза и његових комуниста, обећан Енверу Хоџи. Истина, у Титово време се још нису биле стекле све околности за ту предају, па су већ после годину дана од смрти Тита, албански комунистички револуционари енверисти и лењинисти кренули великим демонстрацијама најпре за добијање косовске републике у оквиру Југославије, а онда и отцепљење, на које би новооснована република у Југославији имала права на то цепање. Остварење Брозовог обећања започело је на око годину дана после смрти последњег доживотног комунистичког суверена Југославије. Титово дело – планирану предају српског Косова и Метохије почели су да, после Броза, остварују светске силе (Немачка и Енглеска, пре свега, са САД-ом на челу у време Клинтона и Мадлен Олбрајт пре свега, уз њиховог потрчка Солану који су, ради прања Клинтона од његовог неверства према његовој госпођи у Овалном кабинету, како се писало и говорило у Белој кући с младом и лепом Левинском (која се, морам признати, и мени грешном допадала!). Тако су Клинтон и Олбрајтова спремили бомбардовање Србије да се омогући преживљавање и потом ширење НАТО-а ка Русији пре свега и очување Клинтоновог брака и довршетак Брозовог плана у вези са српским Косовом и Метохијом. После тог бомбардовања Србије ради отимања КиМ-а, САД и његови сателити признали су “Косово” за “независну државу” и после Броза постали с Немачком највећи злотвори Србима у целокупној досадашњој српској историји.
У томе се мишљење историчара Горана Киковића готово не разликује од мог мишљења о Брозу, његовим комунистима у убијању, најпре, српског идентитета, а онда и убијању Срба на њиховим огњиштима свуда у Југославији а најзад и у Србији 1999. године и убијања српског права да живе мирно у својој држави и својим подручјима на којима живе много дуже него што живе Немци и Енглези у оквиру САД-а.
Данас, да би се све зло против Срба оправдало, да би се заборавиле милионске жртве Срба због ратова Немачке – баш Немачка и (нека, вероватно налик њима) Руанда спремају некакву “декларацију о геноциду српског народа у Сребреници” у којој је један велики злочин изазван претходно великим злочинима над српском децом, старцима и женама у околини Сребренице, у намештеном са стране братоубилачком рату на тлу БиХ. Сада Немачкој држави, пре свега, не одговара смиривање изазваног зла на Балкану па спремају “декларацију” да заувек створе још већу мратоубилачку мржњу између Бошњака и Срба, да се “босански врео лонац” никада не загаси због сталног џаркања ватре испод њега како би они били неопходни за “мир” на Балкану како би обрукали Србе, њима приписујући особине чији су они носиоци у два светска рата. Немци (не сви наравно, него они који су немачки предводници у светском злу), већ су оптужили Србију за Први светски рат зато што је један српски малолетник пуцао у атентату на немачког окупатора 1914. године и убио га док се шетао српском земљом да би бодрио своје војнике за рат против Србије и других земаља, а сада гледају како да оправдају милионске српске жртве и у Другом светском рату Немачке против Срба и другог слободарског света. У Сребреници су нашли место где су бројали само Бошњачке жртве, а све српске жртве у околини Сребренице, пре злочина у Сребреници смишљено заборавили. Немци користе једнако, као и несрећне Србе, да додатно заваде два балканска народа који су истог генетског порекла, а различитог у призивању Бога како би немир на Балкану вечно трајао, а они вечно пружали своје сталне колонизаторске услуге у њиховом лажном мирењу.
За разлику од историчара Киковића и предлагача граадоначелника Београда Александра Шапића имам мало друкчији а много кориснији предлог: да се не измешта гроб у много чему злотвора Србима Јосипа Броза, да он остане у Кући цвећа и свећа, а да се само та гроб(п)ска алеја преименује у Кућу злотвора српском народу. Тиме бисмо сачували српску душу и културу и традицију да не измештамо и не скрнавимо ни гробове туђих злотвора над нама и над српским издајницима.
Ту би, дакле, у садашњој Кући цвећа и свећа све остало како је сада: Брозов гроб не би се ништа дирао, пажљиво би се одржавао, а том гробу би се придружили гробови или само споменици – белешке и другим највећим злотворима над Србијом и Српством, поред Тита, Адолфу, Павелићу, Динку (првом и другом) и још многим злотворима над Србима и српским издајницима који се сами гурају данас у предводничке редове алеје у тој будућој Кући злотвора. А ко су ти нови злотвори, одлучивао би српски народ гласањем. За злотвора би били проглашни и озваничени они који добију тридесет одсто гласова Срба и више. Јер онај ко је планирао затирање свих Срба тако што ће трећину побити, трећину протерати и трећину српског народа покатоличити може и мора бити злотвор ако добије трећину српских гласова.
Да не заборавим, злотвори српском народу свакако су, без икакве сумње, и они међу Србима који су научно-стручно и идеолошко-политички утицали и данас утичу да се Срби одрекну српског писма (ћирилице) чак 90 одсто у данашњој Србији (то су лингвисти – правописци који су само Србима у Европи увели и тиме фаворизоавали туђе писмо – параписмо (хрватску латиницу) у српски језик и предводници српских власти које праве противуставне законе о српском јеизку и писму у складу с Матичиним важећим Правописом српскога језика, а противно јасном ставу првом Члана 10. важећег Устава Србије. Онај ко Србима отима писмо и тиме разбија српски миленијумски идентитет у српском језику и данас изједначава се с онима који Србима отимају (или предају) Косово и Метохију. Ту нема баш никакве разлике јер су српски и КиМ и ћирилица подједнако историјски и културолошки доказиво бар хиљаду година.
