Књижевност треба да подстакне размишљање и промене у друштву

“Нажалост, у свету где су материјалне вредности често приоритет,писци се често суочавају са изазовима у одржавању свог стваралачког рада и остваривању егзистенције  искључиво кроз писање.“

“Важно је да се цијени стваралачки рад и квалитетна књижевност, а не да се у фокус стављају привилегије и везе, или нажалост, радови сумњиве вриједности и квалитета.”

Разговарала Наталија Војимировић

Постоје људи са којима увек имате добар разлог за разговор.Ми који би да разговарамо са њима увек смо пред тензијом да ли и ви,уважени читаоци,имате исте или неке друге разлоге за разговоре.Али не заборавите наша намера је да ако вам „испунимо“,укус сигурнo погађамо.

Један од саговорника са којим се постижу оба, па и више циљева је  песник из Бара  из нама блиске Црне Горе , oснивач и председник међународног удружења књижевних стваралаца и уметника “Неказано”, Лабуд Н. Лончар, заступљен је у новој “Енциклопедији песника света”. Ово јединствено и прво издање обухвата библиографске и личне податке четрдесет песника из свих крајева света. Енциклопедија је настала у Индији и доступна је за куповину на платформи Амазон.

Имала сам заиста јак разлог да га позовем да разговарамо. Додуше,имала сам  годинама уназад исти разлог. Његов рад и његове заслуге за развој поезије и огроман допринос култури и, књижевности је регионалног карактера. Његово Удружење ради као да се никада нисмо раздвојили (мрзим ту реч).На свим меридијанима, свугде је добро дошао а сјајан је и домаћин. На свим, песничким сусретима,фестивалима а сада –рекла бих потпуно заслужено – се нашао у“Енциклопедији песника света”

Својеврсно признање је стигло после много година рада. Рођен је 1964.год. у Иванграду, данашње Беране. Песник, прозни писац и колумниста. Организатор је бројних културних манифестација и промоција. Члан је Удружења књижевника Србије, Урдужења Црне Горе као и многих других Удружења књижевника путем друштвених мрежа,  портала, блогова. Објављивао  је у више од педесет домаћих и страних антологија и зборника. Добитник је међународних и домаћих награда и признања. Песме су му преведене на енглески,француски, немачки, пољски, руски, бенгалски , словачки, русински, македонски, албански и бугарски језик.

Објавио је пет књига поезије: „Рођење сузе“, „Остављања“,„На полеђини сна“, „Ако прећутим пјесму“ и “Сидро ноћи” као и књигу кратких прича „Свако остави неки траг“. Књига “Сидро ноћи” преведена је и штампана на албански језик. Оснивач је и уредник часописа за културу и умјетност „Неказано“, као и часописа за хаику “Неказано”Оснивач је фестивала љубавне поезије „Пјесник – Светионик” Размишљала сам како да почнем наравно ,само ми се намеће питање о последњем, итекако важном догађају.

        Платформа која спаја различите културе,језике и  естетике

Какав је осећај бити у првој Енциклопедији о песницима целог света?

-Осјећај је заиста јединствен и сложен. Бити дио прве Енциклопедије о песницима целог свијета, је искуство које изазива мјешавину поноса и скромности. Потекла је из Индије, земље која је дубоко укоријењена у богату традицију епске поезије попут Рамајане и Махабхарате, енциклопедија носи са собом дубоку симболику и значај. Осјећам понос што сам дио нечега великог које цијени и поштује културну баштину,а која је надахнула читаве генерације, не само у Индији, већ  широм свијета. Са друге стране, задржавам скромност јер схватам да је ово само почетак истраживања и представљања богатства песничке стваралачке традиције. Ова енциклопедија представља платформу која спаја различите културе, језике и естетике, подсјећајући нас на универзалност умјетности и људског искуства. Никада не бих допустио да ме ово искуство испуни охолошћу или преузетношћу, јер свјесно остајем посвећен дубоком поштовању према умјетности и стваралаштву других.

Да ли је то можда време за свођење рачуна или имате још планова са својим  удружењем ,шта је следеће ?

-Без сумње, имамо још пуно планова и амбиција са  Удружењем Неказано. У животу увијек тежим учењу и помагању другима у њиховом напретку, и то је нешто што ме покреће и инспирише свакодневно. Иако имам много планова, понекад се суочавам са изазовом да их све  реализујем, због обавеза према издаваштву. Моје удружење промовише и друге ауторе. Ипак, то ме не спречава да и даље радим на својим личним пројектима, као што су три романа које истовремено пишем. Што се тиче Удружења ми смо тек загребали површину свог потенцијала. Објавили смо сто десет наслова, а тренутно припремамо за штампу још четири књиге поезије и један роман, који су плод наших чланова удружења. То су изузетно талентовани писци и пјесници. Вјерујем да ће будућност показати колико смо снажни и колико још можемо постићи заједно као удружење.

Члан сте и Удружења књижевника Србије и активно учествујете у раду. Шта по вашем мишљењу, осим недостатка новца ,треба овом храму културе да се пробуди из креативне летаргије ?

-Дугогодишњи сам члан Удружења књижевника Србије. Сматрам да је потребно освјежење како би ова институција поново засјала у својој креативној снази. Поред очигледног недостатка финансијских средстава,  кључно је усмјерење ка промјенама које ће осигурати даљи просперитет. То укључује обавезно подмлађивање кадрова и отварање простора за нове,свеже идеје, али уз очување интегритета и достојанства удружења. Важно је да се цијени стваралачки рад и квалитетна књижевност, а не да се у фокус стављају привилегије и везе, или нажалост, радови сумњиве вриједности и квалитета. Умјесто да бежимо од тренда риалити програма, ми му се приближавамо.Удружење би требало да промовише и награђује истинске  књижевне вриједности и постигнућа, без изузетака.

Парадоксом између стваралачког рада и материјалних  вредности

Пуно путујете, дружите се на сајмовима књига, како оцењујете квалитет  написаног ?

-Моја забринутост за квалитет књижевности и утицај на  друштво је велика. Сматрам да је важно истаћи да квалитет не треба само да се мери популарношћу,поготово не на друштвеним мрежама – већ и дубином и релевантношћу дела. Искреношћу. Нажалост, често видимо да су комерцијални трендови превише доминантни, док аутентична и дубока дела остају недовољно запажена. Потребно је вратити фокус на квалитетну књижевност која може да подстакне размишљање и промене у друштву. Осим тога, подршка традиционалним вредностима, попут породице и културног наслеђа, може бити корисна у обликовању читалачких навика и промоцији дубоких и значајних књижевних дела које већ имамо у нашој богатој ризници.

Оно што ауторе највише мучи је однос према песницима. Цене штампе су превисоке, издавачи буквално немају контролу. Како се сналазите у том парадоксу –”ја написао ,ја платио штампу, цип запис, рецензију” –где је награда за писца. Још боље, шта је награда за писца ако живимо у свету материјалних вредности где се губи смисао духовног  ?

-Свакако, суочавање са парадоксом између стваралачког рада и материјалних  вредности је изазовно и понекад фрустрирајуће искуство за писце. Као писац, суочавам се са овим питањем свакодневно. Често се налазим у ситуацији где је улагање у штампање књига велико финансијско оптерећење, а издавачке куће немају довољно координације над ценама штампе и даље до аутора и промоције- то је веома тежак и замршен процес. Углавном  доводи до тога да многи аутори морају да се ослањају на самофинансирање или проналажење спонзора како би реализовали своја издања. Награда за писца није увек  материјалне природе. Иако је финансијска компензација пожељна и важна, посебно за младе ауторе који се боре да остваре своје стваралачке снове, права награда за писца лежи у признању, подршци и утицају који њихово дело има на читаоце и друштво у целини. Нажалост, у свету где су материјалне вредности често приоритет,писци се често суочавају са изазовима у одржавању свог стваралачког рада и остваривању егзистенције  искључиво кроз писање. Држава би требало да има већу улогу у подршци књижевности и уметности уопште,како би се омогућило писцима да се фокусирају на своје стваралаштво, а не на финансијске бриге. Надам се да ће се ситуација побољшати и да ће се више пажње посветити подршци стваралачких талената.

Да ли мислите да је дигитално издаваштво неко решење -нека праведнија селекција, јер данас се суочавамо са популрношћу књига  естрадних личности, исповести лица, са друге стране закона – како вратити  поезију на место које јој припада ?

-Сматрам да дигитално издаваштво може бити једно од решења за враћање поезије на место које јој припада, али није једина компонента у том процесу. Дигиталне књиге су постале неизбежна реалност у савременом свету, посебно ширењем технологије попут паметних телефона, лаптопова, где су лако доступне платформе Киндле, Амазон и многе друге . Млади су све више склони овим облицима читања, јер су они често јефтинији и доступнији.

Међутим, суочавамо се са проблемом где књиге естрадних личности и особа са контроверзним биографијама имају већу продају од дела реномираних писаца попут Андрића, Његоша или Мајаковског. Ово може деловати демотивишујуће за ауторе поезије и квалитетне књижевности уопште. Да бисмо вратили поезију на мјесто које јој припада, важно је радити са младима и оснажити њихову љубав према књижевности. Тренутно, веома мало се ради са младима на пољу књижевности и уметности генерално. Културни центри, школе и институције често нису довољно ангажовани у овом процесу. Удружења попут “Неказано” и других могу имати кључну улогу у овом процесу, али им је потребна подршка локалних власти и институција како би могли да ефикасно раде на промоцији поезије и књижевности међу младима. Кроз заједнички рад удружења, културних центара и образовних институција, можемо створити окружење у коме ће поезија поново заузети централно мјесто у културном животу и инспирисати нове генерације писаца и читалаца.

За крај ,Ваша збирка “Сидро ноћи “ је добила дивне коментаре и критике, кажите нашим читаоцима како могу да наруче књигу и где Вас током летње књижевне сезоне могу видети осим у Бару ?

-Хвала свима  на дивним коментарима и похвалама за збирку “Сидро ноћи“.Заиста сам поносан што је књига добила такав одјек, како код читалаца тако и код књижевних критичара. Збирка је инспирисана љубављу и дубоким емоцијама, и радује ме што је препозната као посебан израз у домену љубавне поезије. За све заинтересоване читаоце, књигу „Сидро ноћи“могу наручити директно преко удружења “Неказано“Бар Црна Гора, путем електронске продаје, или у неколико књижара у Бару. Такође, током летње књижевне сезоне, имаћете прилику да ме сретнете на разним књижевним догађајима широм региона. Бар је познат по својим поетским сусретима и промоцијама књижевности, где се окупљају писци из различитих делова свијета. Поред Бара, у летњим месецима, можете ме срести и на поетским сусретима у Србији, Македонији, Бугарској, Хрватској и другим земљама региона. Радујем се cусрету са читаоцима,пријатељима и књижевним ентузијастима широм Балкана.

Поклон читаоцима:

Лабуд Н. Лончар: Буди ме

Буди ме тишина
И птица што ћути у глави
И море што шапуће сјене заборављене
И ријеч неказана
У тренутку сазнања љубави
И сунце што милује груди успаване жене
Наслоњена на мене и јутро…
.
Буди ме тишина
И сјећање што претећи виси изнад главе
И ријеч неказана,
Која се требала казати давно,
.
Буди ме тишина
И птица што ћути у глави
И мирис расцетале трешње
Далеко горе у башти
Којом одавно не гази моја нога
.
Буди ме тишина –
И птица што ћути у глави