Посланичкаа групе МИ СНАГА НАРОДА Проф. др Бранимир Несторовић између осталог пита по о којем члану Пословника је председница Скупштине Србије Ана Брнабић оценила као „сексистичко и непримерено“ излагање једног посланика током скупштинске расправе који је рекао да је отац „два мушкарца, односно два дечкића“.
У циљу разјашњења неких недоумица, данас је од Народне скупштине затражено објашњење:
- По ком пропису помињање „два мушкарца” Народна скупштина квалификује као сексистичко и непримерено, по ком пропису и зашто је помињање „два мушкарца” „Баш леп пример из Народне скупштине Републике Србије?
- По ком члану Пословника је Председник Народне скупштине, по окончању излагања Народног посланика, узео реч и у име Народне скупштине његово излагање коментарисао као сексистичко и непримерено за изношење у Народној скупштини?
- Ако Председник Народне скупштине, у време обављања функције Председника Владе Републике Србије, изјави да због заузетости нема довољно времена да проводи са својом партнерком и са својим сином – да ли је таква изјава сексистичка и непримерена? Ако јесте, да ли је уместо са „својим сином” требало да се каже „са својим дететом”? Ако је правилно рећи са својим дететом, а добије се нпр. и ћерка, да ли би тада било правилно да се каже са својим „дететом 1″ и са „дететом 2″
- Да ли је обележавање „Међународног дана девојчица…”, чије представнике је у име Народне скупштине поздравила Ана Брнабић – такође „мало сексистички”?
- Да ли је Народна скупштина утврдила и доставила Уставном суду Србије тражено мишљење у вези иницијативе за оцену уставности Закона о родној равноправности, ако није, како смо обавештени – зашто није?
- С обзиром да 20. маја 2024. године почиње обавезна примена „родно осетљивог језика” у образовању свих девојчица и дечака који похађају школе – да ли ће Народна скупштина обавестити Уставни суд да Закон о родној равноправности прогласи неуставним јер усвајање тог закона није био услов Србији за приступање ЕУ нити га је могуће применити јер не постоје „речници, граматика и правописи за „родно осетљив језик” нити је познато шта обухвата појам „родни идентитет”?
Прилог:
Захтев за приступ информацијама од јавног значаја
