Припремио: М.Антонић
Размислите и одлучите! Да ли сте и ви од оних који не верују да купујући разне „слатке преваре“ купујете својој деци отрове.И болест.
Да ли нас произвођачи хране стварно трују? О томе смо својевремено и громогласно писали. Али по систему пси лају а каравани пролазе све више нам је болесне деце, омладина је без имунитета достојног тог доба. Посебна брига је што се срећемо са случајевима где су тек рођене бебе болесне.
На ову тему одавно друштвеним мрежама кружи текст упозорења о тровању храном(наводе се и произвођачи).
Поставља се питање.Да ли и како остати равнодушан и занемарити поруке из тих текстова ?!
Шта мислите о томе?
Да ли су лаж или истина? Шире се друштвеним мрежама и дижу панику,без потребе или ипак не? Заиста размислите .заузмите свој став и о тим текстовима и о ономе што можда нисмо нисте ни свесни да вам штети. Зато,ево једног од тих текстова.
ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА–Секретаријат за заштиту животне средине
КОНАЧНО смо дошли до списка произвођача хране који користе ГМО у производњи, а чији производи се налазе на нашем тржишту. Пошто нам називи фирми мало значе, шаљем вам брендове под којим ми те производе купујемо. (Иначе, боље да вам не шаљем фотке пацова из лабораторија који су храњени ГМ кукурузом – тумори су им огромни)”,наводи у тексту један од корисника друштвене мреже и моли да списак проследимо свима.
Наравно корисник друштвене мреже је користио имена произвођача и производа. Ми не желимо да прозивамо произвођаче ,али зато наводимо намиринице које користимо у свакодневном животу ,а произвођачима истих остављамо на њихову савест одлуку. Да ли ће наставити са праксом да производе храну која у себи има генетски модификоване организме: чоколадице, супе, грашак, чај какао, зачини, мајонези, сокови, сос, супе, коцке за супу, кечап, брза храна и оброци, дечија храна, млеко у праху за бебе, јогурт, кефир, сир…или ће изаћи пред јавност и понудити увид у исправност својих производа. Верујем да хоће они којима је у интересу да им купци што дуже живе!
У тексту који кружи друштвеним мрежема такође се наводи да се у готово свим “….сладоледима налази канцерогени Карагенан, један од најштетнијих адитива (ознака му је Е407). Забрањен је у Европској унији јер изазива рак дебелог црева, али није забрањен у ткз. неелитним државама у којима су Клинике за дечију онкологију препуне смртно затроване деце. (Нико у овој срамној држави не сме да постави и да одговори на питање: одакле тумор у детету од непуне три године?)”,наводи револтирани активиста са друштвене мреже и наставља.
Где је граница наше равнодушности?
Где је почетак наше одговорности?
Па није ваљда да су на одељењу за онкологију?!”
И не само поменути. Многи од њих упућује нас на линкове на којима можемо наћи текстове и говоро вет. инспектора Мирослав Стојишића. Погледајте тај линк: http://www.balkanspress.com/index.php/magazin/lepota-zdravlje/9427-doktor-veterinarske-medicine-miroslav-stojsic-kako-da-prepoznate-kancerogeno-meso па просудите сами. Потом размислите и одлучите Да ли сте и ви од оних који не верују да купујући разне „слатке преваре“ купујете својој деци отрове.И болест.
Алармантно: Бивши начелник републичке ветеринарске инспекције упозорава какву храну једемо
Ветеринари упозоравају да су месо и месни производи у Србији препуни антибиотика и разних адитива. Правилници се не поштују. У месним прерађевинама често се може пронаћи и забрањени полифосфат.
Готово да не постоји месо или производ од меса који је без отрова или адитива. Ништа од тога није безбедно за децу и одрасле. Све је препуно хормона, емулгатора и антибиотика.
Овако за „Новости“ објашњава стање на српској месној трпези др Мирослав Стојшић, ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције.
Фармери у сточну храну стално убацују кокцидиостатике, који се користе када живина добије дијареју, и то највише три дана – прича др Стојшић. – Живина то једе 30 дана, последњих пет дана пред клање не. Али он не може да се неутралише за то време, већ остаје у костима и месу. Када то једе свакодневно, живини се уништава ткиво штитне жлезде, долази до дисбаланса хормона, и зато се утове до три и више килограма, за само 35 дана. Човек кад једе то месо, до истог оштећења долази и код њега.
Иза „укусних“ месних прерађевина често се, како каже др Стојшић, крије и забрањени полифосфат. Он утиче на оболевање од рака дебелог црева. Ништа боље није ни свињско месо, упозорава наш саговорник, јер се у исхрани свиња користи храна пуна хормона, антибиотика и седатива. Захваљујући томе, прасе је за пет месеци спремно за клање.
Имамо правилник у ком пише: Месо за пљескавице и ћевапе прави се од јунећег меса прве и друге категорије, уз додатак од два одсто соли – наводи пример др Стојшић. – Тога нема на свега два до три места у Београду. Код нас, у роштиљ месо стављају лој, соју, воду и додају пилећи МОМ (машински откошћено месо), треће категорије, где се стављају шије, тртице и леђа.
А у костима се депонују сви тешки метали, хормони и антибиотици. Произвођачи пилећи МОМ увозе за 40 до 50 динара по килограму и то стављају у саламе, шунке у цреву и кобасице. У појединим западним земљама то је забрањено и за мачке.
Није сјајна ситуација ни у млечној индустрији. Наш саговорник тврди да неки произвођачи од палминог уља праве сир!
Увозе млеко у праху, па од њега праве конзумно млеко – каже др Стојшић. – У чоколадном млеку имате додатак карагенан, који је забрањен у ЕУ, а то пију деца. У месној индустрији стављају га у виршле, паризере и шунке. Он је потенцијални емулгатор где долази до обољења дебелог црева и карцинома, јер се лепи за слузокожу.
Безбедних количина тешких метала и канцерогених материја у храни – нема, закључује наш саговорник.
МЕД
Природног и правог меда у Србији нема ни десет одсто, упозорава др Стојшић.
– Ветеринарска инспекција ради контролу меда на квалитет, али не и на здравствену исправност, па зато у меду има тешких метала и антибиотика – прича др Стојшић. – Прави мед је, можда, на Старој планини, где се пчеле не хране шећером. Све друге хране шећерним сирупом, па уместо 25 килограма, добију 80. Тај мед није отрован, али је превара, јер није мед са цвета.
АФЛАТОКСИН
У новом Правилнику о квалитету хране за животиње ниво живе био је и остао 0,1 милиграм по килограму. У Министарству пољопривреде рекли су нам да вредност у хранивима која садржи калцијум и магнезијум-карбонат није била регулисана, а сада је стриктна граница од 0,3 милиграма.
– Кадмијум у адитивима за храну за животиње, такође није био регулисан, а сада је вредност од 10 милиграма по килограму – кажу у ресорном министарству. – Вредност у хранивима је била и остала је иста – 0,75 микрограма по килограму. Не могу се упоређивати вредности за једну врсту хранива или смеше са другима, јер су оне тачно одређене за сваку непожељну супстанцу у одговарајућем матриксу.
Вредности за афлатоксин Б1 у хранивима, објашњавају у Министарству пољопривреде, као и допунским и потпуним смешама, где се одређивањем оштријег критеријума за ниво афлатоксина Б1 у хранивима и смешама за млечне краве овце и козе, последично смањује ниво афлатоксина М1 у млеку. Дакле, критеријум је строжи два пута.
СРПСКИ ДОКТОР ОТКРИВА: Како да препознате КАНЦЕРОГЕНО месо! ОДМАХ ГА ВРАТИТЕ НА ПОЛИЦУ
У Куриру је господин вет. инспектор Мирослав Стојишић нашироко објаснио како и да препознамо канцерогено месо.
Бивши савезни ветеринарски инспектор, доктор ветеринарске медицине Мирослав Стојшић, дао је савете на шта треба да обратимо пажњу како бисмо знали у којим случајевима сланинице, кобасице, виршле, паштете и шницле никако не би требало да спустимо у корпу!
Да бисте и ви знали шта да купите, упамтите ове корисне савете доктора Стојшића, који је нажалост преминуо почетком године!
“Од највећег значаја је да читамо декларације. Први разлог да не купите кобасице, виршле и саламе јесте ако на декларацији стоји ознака МСМ. То значи да је месо машински сепарисано, самлевено с костима, у којима су депоновани сви антибиотици, хормони, тешки метали и остали отрови које је животиња током живота појела. Исто важи када на декларацији пронађете емулгаторе нитрите који су обележени Е249, Е250, Е251 и Е252. Штетни су зато што с аминокиселинама из меса стварају канцерогено једињење нитрозамин.
Одмах вратите на полицу кобасице, виршле, саламу и паштету ако сте на декларацији уочили полифосфате који се обележавају Е451, Е452 и Е453, јер су генотоксични или народски речено, оштећују нам гене. Посебно водите рачуна да не једете ниједан производ који садржи Е407, како се обележава карагенан. Он се лепи за зидове црева, ствара ранице које после могу да се претворе у рак дебелог црева”, упозорава Стојшић.
Како додаје, ако сте прочитали да неки од производа садржи побољшивач укуса глутаминат, то је доказ да у њему нема меса.
“Све што сам навео односи се на трајне и полутрајне сувомеснате производе. Када је месо у питању, ако купујете, на пример, свињске шницле, обратите пажњу да ли је месо прошарано жилицама масти или не. Ако јесте, те животиње и нису тако лоше храњене. Уколико нема ни грама беле масноће, а водица цури из њега, доказ је да су свиње, уз храну, добијале хормон раста и антибиотике. Спремање меса требало би да буде тако да не загори. У тој загорелој маси појављује се једињење диоксин, који је канцероген. Најбоље је кувати га, пећи завијеног у фолију у рерни или тефлону, у уљу, а може и на електричном роштиљу. Ако неко воли баш мирис дима, може да пече месо и на роштиљу на угаљ. Притом да води рачуна да се месо ставља на решетку када угаљ престане да дими и када се створи јак жар”, објашњава др Стојшић.
Он упозорава и да деци свакако не би требало давати прерађевине, нарочито не паштете и виршле. На крају, паштете уз мало труда можете направити и сами!
Др Стојшић наводи и да отворимо четворе очи када купујемо сланину:
“Виђали сте дебелу сланину која, када се пресече, има делова који изгледају као желатин или неки гел. Е то никако не једите. То значи да је у њу убризгано 30 одсто од њене тежине такозване саламуре. Она представља раствор нитритне соли у води у који су додати сојини протеини, полифосфати, карагенан, витамин Ц и шећер! Дакле, све оно што сте лупом прочитали у декларацијама на кобасицама, виршлама, салами и другим производима. Та сланина је штетна по здравље. Ако је пакована, на њеној декларацији морало би да пише шта садржи саламура, али се тога нико не придржава”, објаснио је он.
