Проф. др Винко Перић :СРПСКИ ПИЈЕМОНТ – БЕОГРАД – ЦЕНТАР ЕВРОПЕ

Утопистичко је  веровање у  неодговорне изјаве евро-атлантских лобиста и опозиције да ће се проблеми  решити сами од себе уласком у ЕУ!

Пресудом о геноциду Хашки суд је задао себи ауто гол због пресуде   на основу сведочења Муслиманског антрополога који је рекао да код Муслимана по њиховом обичају, када жени погине муж у рату оне неће више да рађају децу. Па је на основу тога донешена таква пресуда о геноциду.

Ниво патриотске свести народа још увек је на малом нивоу а и страни фактор или „злотвор“ је веома присутан.

Нико не може да гарантује да се нуклеарне главе неће испробати?

Београд ће бити главни град Европе једног дана али само полако и без нервирања. Понављам ништа није случајно!

Разговарао:Милорад Антонић.

Неуобичајено али корисно. У прошнонедељном интервју за наш портал проф. др Винко Перић, академик, између осталог, рекао је да му треба више простора и времена да би могао, да као мултидисциплинарни научни радник доктор безбедности и почасни др историјских наука „Института за националну историју“ из Њујорка, са великим практичним и конспиративним искуством из више области,  тачније  појасни неке недоумице и недовољно јасне, лажне, тенденциозне и манипулаторске појаве  које разарају наше друштво.

Да подсетим наше читаоце да  у разговору који је водио господин мр. Мирослав Радовановић (види :https:// sedmasila.rs/republika-srpska-ce-biti-pijemont-buduce-jedinstvene-srpske-drzave/ уважени господин Перић је управо поруком из тог разговора  да  ће Република Српска бити Пијамент јединствене српске државе  изазвао читалачку знатижељу.

Уследиле су  реакције, неке  можете и сами прочитати, а оне које ми стижу од пријатеља на лични мејл крећу се од „браво“ до оних који о темама, тезама, па и неким скривеним дешавањима хоће да знају још више. Неки су поставили и конкретна питања (а можете их и даље постављати да на њих у неком од наредних разговора добијете одговор). Примењиваћу ту праксу да са саговорницима који знају више разговарамо и више пута узастопно јер ми смо у ствари доследни нашем слогану „Седма сила зна и види више“, па је то и наша обавеза.

Јесте да то није уобичајено, али бићу искрен. Мени је то и добро дошло!  Јер је то један од начина да се, колико толико, супротставим душманобрижним порукама злобних  квазисвезналица, дилетаната са друштвених мрежа (они су постали и наш мелем на рану, и лек, и душевна храна…) који све „знају“ из прве руке и бомбардују нас порукама. Што више порука пошаљу то њима више  долара у бедној шаци. Па јел упутније  да простор уступим саговорницима са нпр. оваквом биографијом (види:https:/vinkoperic.com/lang sr/biografija.php патриотском интелектуалцу који се не бави политиком а постигао је све врхове у животу легално и легитимно од кога би многи могли доста тога да науче. Јер ако је суштина новинарства континуирана борба за истину, онда је ово  добра прилика и изазов  какав се само пожелети може за разговоре са човеком фасцинантне биографије, великим искуством, знањем, визионаром и иноватором. Ако треба сваких седам дана до потпуног демаскирања и максимално могућег  елеминисања утицаја сумњивих западних вредности, сличне онима које пружају даме са лошим моралом, које међу нама шире у виду цветног аранжмана. Тако је бачена рукавица. И „ватра“ је потпаљена!

Пијемонт?, „Српски Пијемонт“, као добар темељ, кога од Гарашанинових времена до председника  Вучића сви Српски патриоти прижељкују. У прошлом интервју указали сте на то  да се„Српски Пијемонт“ и „Отворени Балкан“?   Како?

Оба пројекта су одлична али знате да то не зависи само од нас и да свака идеја или добро осмишљен циљ имају више фактора као што су време, окружење, мондолошки транзициони процеси, па и ниво патриотске свести народа. Највећи проблем су страни фактори. Да су они сложни председник Вучић би лако са њима, јер је он далеко паметнији и мудрији, али они су као букет цвећа састављен од разних отровних корова и вируса већином инструисани са различитим њиховим интересима и погледима за будућност Балкана. Једно хоће Америка, друго Енглеска, треће Француска, а четврто Немачка, Ватикан, Хрватска…

О „Отвореном Балкану“ се доста јавно зна па не би губио време пуно око тога, само ћу рећи све у две метафоричне реченице, а то је изнуђено или за сада најмање лоше решење, што је увек говорио Кенеди. „Отворени Балкан“ би могао да буде смештен на Први спрат велике Балканске зграде у Београду као будућем центру Европе, па у неким сегментима и Света. У Приземљу са чврстим темељима би био „Српски Пијемонт“. Ко разуме знаће!

Американци лобирају за Југоисточну Европу, коју можемо да фигуративно сместимо на Други спрат те зграде, а пошто је Меркеловка најозбиљније започела са „Западним Балканом“, па би је за сада могли фигуративно сместити у поткровље, с обзиром да ће ускоро Немачка све више да губи утицај по свим питањима у Свету а тиме и на Балкану. То се може и круговима представити, где би у центру свих био „Српски Пијемонт“, јер да је покојни Ђинђић знао да већина трулог Запада хоће Немачку да заустави у развоју и да је маргинализује, можда би и данас био жив!

То је Србија, а како је код Вас у Републици Српској?

На нашу срећу у мојој Српској „ћерки“ Републици Српској постоји боља друштвено-национална  клима и знатно развијенија свест. Нема потребе да будем скроман када кажем да је та клима обликована конспиративним деловањем „Српског Пијемонта“ и јавним програмским садржајима РТВ мрежа патриотских медија које предводи мој „ВИКОМ РТВ“ – Бањалука, јер сам се нај више у држави наплаћао казни РАК-у БиХ, због Србовања како ми кажу у Сарајеву.

У Републици Српској постоје и конкретни национално патриотски пројекти о којима јавност у Србији зна релативно мало, пре свега због програмске незаинтересованости већине српских медија за озбиљну националну проблематику, али и због подељености, сујете, суревљивости и неадекватног коришћења потенцијала патриотског дискурса у Србији.

 Имплементација стратегије документа који је непознат широј  јавности

Претпостављам да је Ваша идеја: Српски Пијемонт један од нај озбиљнијих?

Можда. Могли би га укратко представити као иницијативу за формирање и имплементацију стратегије која има за циљ да омогући бољу сарадњу и обједињавање укупног српског националног, пословног, духовног, културног и територијалног потенцијала на Балкану, а у оквиру легалних решења заснованим на могућностима које допушта међународно право, посебно у области регионалног развоја и сарадње.

Иницијатива за овај конспиративни пројекат датира још из 2008. године, од групе мојих пријатеља, српских патриотски оријентисаних интелектуалаца и организација које су радиле полу конспиративно на формирању и имплементацији стратегије „Одбрана и заштита Републике Српске од даљњег урушавања и нестајања“, документа који је непознат широј јавности, али који је битно утицао на заустављање отпочетог преноса ингеренција и овлаштења Републике Српске на БиХ, промену јавног мнијења и Власти па и Додика ка десној опцији, и заокружење Српског ентитета у БиХ какав данас имамо. О том Пројекту је још рано у јавности износити све!

Од 2018. године, када смо објединили већину десних политичких странака у једну „Српску Напредну Странку“ у РС и утопили и моју „Српску напредну странку Републике Српске“, основану 1997. године у Бијељини, Др Дарку Матијашевићу:https://youtu.be/zTK5pDTNNU0, више се не бавим јавном политиком, па имам више времена за „Српски Пијемонт“ чији сам идејни Творац и у Научном и НВО сектору од 2013. године. Оснивачи су моја маленкост: Академик Проф. Др Винко Перић (http://www.vinkoperic.com), као председник Удружења приватних послодаваца РС https://www.facebook.com/VINKO1606953/, коме су из научног сектора у обликовању и разради концепта помагали „Центар за стратешка истраживања националне безбедности“ – ЦЕСНА-Б, Београд (директор Академик Проф. др Слободан Нешковић, и Академик Проф. Др Раде Биочанин), и Европски дефендологија центар из Бања Луке (Проф. др Душко Вејновић), који сачињавају део иницијативног одбора, ту је био и сада покојни академик Барон Рајачић, кога посебно морам да поменем. Подршку пројекту временом је дао велики број патриотских институција, НВО организација, Академија, Академика, научних радника и грађана са расцепканих територија Српског националног корпуса, који се континуирано придружују овој идеји.

Крајем новембра, тачније 30.11.2013 године, „ Српски Пијемонт“ је организовао у Градишци, на Сави у „ВИКОМ“ простору Алтернативне владе, изузетно успелу „Прву међународну научно-стручну конференцију другог привредног и трећег (патриотског) НВО сектора Републике Српске и Србије“, на којој је учешће узело више од 50 еминентних научних радника, академика, професора факултета, доктора наука и врхунских привредних стручњака патриотске оријентације, а коју је отворио господин Емил Влајки, потпредседник РС. Ова конференција, генерално посвећена је проналажењу модалитета за што чвршће културно, привредно, научно и свако друго повезивање Срба на расцепканом етничком простору у оквиру постојећих могућности. Она је потврдила значај и потенцијале овог пројекта у тренутку када се званична политика ове теме дотиче само декларативно и то једино у изборним кампањама. За почетак је довољно рећи да су дискусије и приложени научни радови јасно потврдили сву неопходност и сврсисходност пројекта какав је „Српски Пијемонт“ – Отворени Балкан.  https://youtu.be/az1BvtxbfWg

Поред више наших научних скупова погледајте (РЕПУБЛИКА СРПСКА  КРАЈИНА) и другу нашу Научну конференцију, коју је отворио Градоначелник Града Градишке г. Зоран Аџић.: https://youtu.be/490Jh4THR0A

Господине Перићу, осим потребе и жеље, као и конспиративних активности, за које многи незнају, где налазите легалитет „Српском Пијемонту“ и осим научног сектора можете навести и неки други пример да би било јасније нашим читаоцима?

Како сам већ нагласио, идеја водиља овог пројекта је формулисање одрживе стратегије која ће осветлити пут изградњи што чвршћих веза расцепканог српског националног корпуса и стварање услова за што већи степен њиховог поновног уједињења. Легалитет и легимитет овој идеји носиоци пројекта налазе у природној и вечитој тежњи сваког народа на свету да живи у заједништву, као и чињеници да је насилним разбијањем Југославије то право српском народу одузето. Ниједно решење које ово не уважава не може се сматрати праведним, па самим тим ни трајно прихватљивим.

У вези с тим неопходно је подсетити шта заправо значи појам „Српски Пијемонт“. Сама реч „Пијемонт“ уствари је назив италијанске краљевине Сардиније, која је половином 19. века као најразвијенија италијанска државица покренула романтичарски процес уједињења Италије у једну нацију. Тај процес је успешно окончан и око Пијемонта као средишта створени су савремена италијанска држава и нација. Од тада се реч „Пијемонт“, у преносном смислу, користи да означи средиште (жариште) око кога се окупљају носиоци борбе за ослобођење или реализацију неких друштвених идеја и јавних делатности. Како је у то време тадашња Кнежевина Србија покушавала да спроведе сличан пројекат (нажалост не са већим успехом), понегде се „Српски Пијемонт“ појављивао и као часопис и у Црној Гори и другим Српским просторима.

                                       Пактичне патриотске активности

Очигледно мислите,заправо сигурнисте  да носиоци ове иницијативе, као и не мали број патриотских снага и интелектуалаца у Србији, сматра да улогу „Српског Пијемонта“ у савременим условима може одиграти и Република Српска, па отуда је назив и седиште самог пројекта.

Руска Православна црква је својим ходочашћем са „Крсним ходом“ 2014. године „обележила“ територију Републике Српске као уједињену братску Славенску и православну државу. https://youtu.be/FGOKiF8M5kE

Нарочита пажња се посвећује историјској димензији, односно пажљивом проучавању, упоредној анализи и изналажењу заједничких именитеља у документима и пројектима који су се бавили овим питањима у ближој и даљој историји: Начертаније (Илија Гарашанин), Краљевинa Југославијa, СФРЈ (Титовa Југославијa), СР Југославијa (Милошевићева Југославија), „Меморандум“ САНУ, Велика Србија – (Шешељ), Беранска декарација (Деретић), Остали познати документи (као УСК – Парошког и други), „Српски пијемонт“ – (Перић). . .

Пажљивим уочавањем сличности и разлика међу овим документима и пројектима у односу на природну тежњу српског народа да живи у заједништву, или бар да буде чврсто материјално и духовно повезан, жели се избећи понављање историјских грешака, а њихово сагледавање кроз призму садашњег историјског тренутка и околности, посебно у односу на савремене глобалистичке процесе, омогућиће профилисање избалансиране али бескомпромисне националне стратегије какву жели створити „Српски Пијемонт.“

Пре него одговорим на Вашу последњу реченицу, морате прихватити чињеницу да у оваком окупационо дилетантском окружељу, а свесни сложености својих циљева и осетљивости политичког и историјског тренутка Српском Пијемонту као и многим другим Српским патриотама је дозвоњена само мала могућност да се нешто крупно јавно уради. Но више тих малих јавних, а више већих конспиративних патриотских коцкиса ће једног дана изградити ону „зграду у Београду“ о којој сам говорио. Мудрошћу, стручношћу и већином тајно. Сада су вам већина медија у обавештајној функцији. Странцима не требају више уопште агенти, све могу од неких медија да сазнају! Али то је друга тема.

Поред више академских, научних конференција, округлих столова, отворених писама јавности погледајте једно из 2015. године, везано за САНУ и Косовo и видећете колико смо у односу на Академију САНУ из данашњег угла били далековиди: https://youtu.be/mN3tXAyU_Ro

Појаснићу и још једну конкретну и практичну патриотску активност, а било их је пуно.   

1989. године смо променили другог човека државе и директора Телекома РС – Остоју Кнежевића. Кад је дошао на место Генералног директора „ТЕЛЕКОМА РС“, раскинуо је уговоре са Медијима, није хтео да плати дотадашњи финансијски дуг ниједном па ни „ВИКОМ“ РТВ од око 80.000,00 КМ! Сви знамо да постоји СУД за то и не мења се директор због тога? Јели тачно?

Али, шта је била скривена истина која тада није смела бити у јавности а и данас није пожељно износити, и зашто га је после „ВИКОМ РТВ“ медијске сатанизације Председница Републике Српске Биљана Плавшић, као свог заменика  избацила из партије, сменила са места Генералног директора Телекома РС, натерала да потпише нове уговоре, плати дугове, повуче своје милионске тужбе, погледајте аргументовано на: https://youtu.be/L3TEjE3FzTU.

Напомињем да разлог неће скужити сви, јер се он налази на крају и између редова. Помоћићу читаоцима усмерењем на теме или тезе: Српско издајство, Виши интереси РС, сличнст са Ђинђићем, јер није воз Телекома и РС усмерио у правом смеру, што он на крају филма тек схвата али воз оде без њега. Додаћу још да главни џокер на крају против њега као Српског издајника није изнет у јавност, и за то зна само мало људи. Можда је Биљана Плавшић баш због његових глупости морала ићи у Хаг?

Финална транзиција Света па и Балкана, је гарнирана ратним догађајима и свестраним страним обманама, преварама, па и лажима. Знајући за све те порблеме које и ово помињање подразумева, зар није тешко  разговарати, камоли доћи до решења? Наравно, то не значи да то није и наша (медијска) обавеза јер постоји пуно тајних фактора који утичу на след догађаја и о њима немамо довољно валидних и тачних информација.

Тешко је свима а патриотским политичарима најгоре због много фактора, опасности и претњи. Једнога дана ћемо видети шта су све Милошевић и Караджић разговарали и нудили да не дође до рата, али контролисани рат је стратешки пројектован и он се морао десити.

Из мога личног искуства ћу Вам рећи. 1993. године са мојим пријатељима из Србије сам направио иновативни додатни уређај за аутоматску пушку, „перископ“ и мислио сам да смо решили највећи проблем погибије наших бораца на фронту. Тадашњи Центар војних школа у Бања Луци и Младен Карић, данашњи Потпредседник иноватора Европе то испробају и дају „Чајевцу“ да уради 5 комада. Они истестирају и добију одличне резултате. Нико нам више у рову не би могао да погине поготово од снајпера. Али после пар дана добијем информацију да су за то сазнали странци и да су забранили да се производи, наводно су у поверењу рекли да се ратови и пројектују да људи морају да гину!?

Сматрам да је, о тим транзиционим распадима система и добрих држава још увек рано да разговарамо, тим пре што у историјском смислу или дужем незавршеном транзиционом времену, овај процес још увек није окончан. Евидентно је да је он српском народу донео не само велика страдања, неправду и понижења, већ је на тај нај болнији начин поново отворио сву сложеност решавања српског националног питања. Без обзира што се југословенском пројекту од самог почетка, са српске стране, имало пуно шта приговорити, али, он је све Српске етничке просторе сместио у једну државу и то је његов највећи квалитет.

    Ниво патриотске свести народа још увек на малом нивоу

Шта то значи да није све завршено?

Распадом Југославије и исцртавањем нових граница на Балкану, као и евидентним несналажањем тадашње српске интелектуалне, политичке и војне елите да у том процесу заштити легитимне националне интересе, српски корпус нашао се развејан у четри нове државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија) и једној парадржави (Косово), са перспективом даљег уситњавања и подела кроз подстицање сепаратистичких тенденција у Војводини и Рашкој области. При томе, једино у Дејтонској БиХ, кроз Републику Српску, Срби могу остварити неки степен људских и националних права, као и основне облике националног и верског организовања, али и то страни душебрижници све више урашавају и изазивају сталне тензије, које могу да доведу поново до рата.

Ситуацију је додатно компликовала, прошла 5. октобарска, полтронска и поданичка власт Србије, која није нимало, као матична држава српског народа, показивала институционални интерес чак ни за положај својих сународника који живе на територији бивше СФРЈ а камоли иницијативе за њихово чвршће повезивање са матицом у оквиру могућности које пружа међународно право. Доласком СНС и г. Вучића све се драстично и позитивно мења у границама легалне и легитимне могућности и стручних кадрова које он има на располагању!  

У таквој ситуацији, неодговорне изјаве евро-атлантских лобиста и опозиције да ће се ово питање решити само од себе уласком у ЕУ, баш као и утопистичко веровање да ће га решити Путинова Русија, имају дневно политички карактер и пре указују на потпуну незрелост опозиционе политичке „елите“, него на било какво реално сагледавање изузетно сложене ситуације у којој се налази српски национални корпус на Балкану.

У том смислу пристанак на пасивност и само-маргинализацију српских инстелектуалних институција попут САНУ, чијег сам председника 2015. године и јавно прозвао: https://youtu.be/mN3tXAyU_Ro, као и „Друштва књижевнка Србије“ у које би волео да ме учлане, и које су некада биле носиоци и заштитнци српских националних идеја, додатно отежава, сагледавање овог проблема на прави начин. Жигосани од носилаца агресивне евро-атлантске пропаганде и плаћених квази-интелектуалаца анти-српског НВО сектора, као носиоци нормалних српских жеља, због садржаја тзв. „Меморандума“, ове институције недовољно показују јавно своју вољу нити ентузијазам да своје потенцијале усмере у идеје и пројекте који би иницирали озбиљан приступ решавању српског националног питања након распада Југославије.

Поражавајућа је, чињеница да српска држава опрезно и стидљиво финансира озбиљне националне пројекте који се баве овом проблематиком или их ми бар јавно не видимо, што могу да разумем јер је ниво патриотске свести народа још увек на малом нивоу а и страни фактор или „злотвор“ је веома присутан. Најава Председника Вучића о организацији Покрета грађана за Србију у НВО сектору је права ствар, али можете замислити које све проблеме он има и за те иновативне и патриотске пројекте. Морамо знати да је њему најтеже и да не може све сам, без обзира на његове надљудске способности, квалитет и активности. Мислим да су му два фактора најгора – интерни људски и екстерни окупаторски! Са културним екстерним он се бори лавовски и већином побеђује, али интерни је нешто друго.

Но ја мислим да би било сврсисходније да поразговарамо о могућем Светлу које неминовно долази у будућности Српског националног корпуса на Балкану. Мислим да свакога то занима, али не претендујем да ми читаоци слепо верују већ само да ставе и моју патриотску „бубу у уши“ која се често и иновативно разликује од других.

Коме веровати кад је већина западних политичара легализовала превару као званично средставо политичког комуницирања! Постало је правило прекршити правило, пoгазити договор! Је ли то будућност, је ли то гаранција бољег живота?

Тачно. Не верујте на слепо никоме. Па ни мени. Све проверавајте, јер ако сте приметили ја све моје ставове поткрепљујем чињеницама, документима и аргументима, а други?

Када су странци у питању са њима треба њиховим системом и за то је наш Председник генијалац. Већи су проблем наши наивни, честити и од неких медија и издајника слуђени људи и они су лак плен тврдоглавих дилетаната, страних плаћеника,  квазисвезналица и разних квазимеритора који увек имају нешто  битно да кажу, па и против Председника Србије, а већином лажу и ништа не знају. Они незнају са каквим се све интерним проблемима Власт бори, а са странцима да не говорим. При томе они не виде ноторну истину о екстремно позитивним пре свега економским резултатима државе Србије. По мени они су или болесни, или су добили новац од странаца или су природни „кукољ“, да не кажем идиоти.

Резултати рада Власти су гаранција бољег укупног живота у држави, а квалитетног живота и хармоније у породици је резултат активности сваког појединца.

Индивидуалци који су незадовољни а нису болесни и ако желе бољи живот могу га сигурно имати ако расправу о политици оставе само за дан избора, а до тада време посвете својој породици, раду и усавршавању. Изабрана власт је одговорна за државу а појединци за своју породицу и лични успех. Многи су побркали лончиће. Предлажем, да поставите следећа питања свом највећем непријатељу из огледала. Немоје ми веровати да ће вам сигурно бити боље. Послушајте ме, мало шире размислите, па ћете се и лично уверити:   

1.      Станите пред велико огледало да у њему видите свога највећег кривца за све у свом животу и питајте га:

–        Колико се сати и дана, онај фрајер у огледалу, свађао са породицом и пријатељима без икаквог разлога? Колико је радних сати бацио у ветар, а при томе и здравље нарушавно? Многима је због тога нарушена и породична идила, па и распад комплетне породице, без разлога!

–        Колико је сати и дана, па и новаца потрошио, онај фрајер у огледалу (не ви него он, срам га било), провео у кафани без везе са разним трачарошима, дангубама, паметњаковићима који све знају. Понекад добио и по носу, посвађао се с пријатељима зашто- низашто!

–        Колико сте новаца потрошили купујући страну робу а имали сте нашу. Ако су нас странци уценили да морамо да увозимо, неморате ви да је купујете јер тиме помажете наше непријатеље. Размислите.

–        Питајте, фрајера у огледалу, где иде на годишњи одмор, најчешће код највећих непријатеља на Јадран. Они нас помажу мецима кроз цев а он њих нашим новцем плаћа и помаже и тиме постаје издајник свога и рода и кочничар развоја своје земље у којој живи.

–        Колико је, онај мангуп у огледалу, провео крај ТВ са разним страним, за мозак и ум разарајућим и нервирајућим садржајима, филмовима и квази музиком, поред наше добре и збавне и народне музике, које се као неки квази интелектуалци – кретени стиде.

–        Колико сте нешто ново научили, савладали, па и кавалитетно се у природи забавили?

–        Питајте, мангупа из огледала, да ли разликује – битно од не битног?

–        Да ли редовно и превеннтивно иде код доктора па и психијатра?

Да не дужим наставићемо идући пут по овом питању. Поента је да неуспешним људима увек треба кривац неко други, Богу или у Власт, а никада не траже кривца у себи, својим поступцима и понсшању.      

                   Највећи је проблем промена људске свести

Оптимиста сте, да ли је реално тако говорити и планирати? Судећи по очигледној стратегији великих западних  сила, да геноцидним тероризмом укомпонованим у центре моћи Србе и Србију стрпају у геноцидни гето. Како је до тога дошло да  Хашки суд, ко ли већ донесе и  пресуди да је био геноцид? На основу чега када је јасно свима да га није било?

Кажу да је оптимиста стручни реалиста. А ја за песимисту нереални. Прешао бих сада уместо одговора на питања. Јесмо ли ми Срби за, да сви будемо у једној држави без обзира како се звала, после завршетка Трећег Светског рата слично али боље за Србе, као што је било после и Првог и Другог? Ако јесмо онда мора време да прође да та јабука сазри. Већ сам напоменуо да се јавно вађење из контекста тајних стратегија не ради професионално. Упростићу: Када упознате неку дивну даму, нећете јој одмах рећи вашу тајну жељу да желите са њом у кревет, већ ћете да осмислите специјално само за њу тајну стратегију како да је одведете тамо где желите па можда и пред олтар.

Последња реченица овог питања је посебно атрактивна. Моје мишљење је да је Хашки СУД себи задао ауто гол не случајно. Јер када Путин са Трампом заврши започето, а то је комплетна транзиција света Хашки трибунал ће као и многе садашње светске организације бити укинуте на бази таквих глупости које раде. Мудра истина каже „Правда је спора али достижна“ Ми би сви хтели да све брзо решимо али то због природе људског мозга и разних околности не може. Конкретно. Пресуда је донета на основу сведочења Муслиманског антрополога који је рекао да код Муслимана по њиховом обичају, када жени погине муж у рату оне неће више да рађају децу. Па је на основу тога донешена таква пресуда. Е сад ви реците какав је то суд? Чији? На бази чијег закона суди?

И шта да очекујемо. Каквој будућности да се надају наша деца? Како ће они и у шта веровати када буду читали историју? Како им помоћи? Има те ли предлог за конкретну борбу?

За многе ништа ефикасно, осим огледала о ком сам већ говорио! Све јавне борбе у буквалном смислу су превазиђене и немогуће, па чак и демократске. Сада се сви требамо борити, знањем, радом, ускосегментном стручношћу, мудрошћу, коректношћу, моралом, поштењем, саборношћу, истином и правдом.    

Јавно одговорити на последње питање, није за мене. Консалтиншки савет и предлог могу дати у четири ока доказаним патриотама ако га желе. Такође вам не могу рећи јавно, ни шта, ни како, ни ским у том контексту успешно радим са патриотским пријатељима  преко 30. година.

Противницима или другој страни би те информације добро дошле. Подвлачим још једном треба мудро, смирено и без тензија бити оптимиста. 

За јабуку сам већ рекао, а додаћу и следећи природни пут: Да би добили добру и ракију и вино, сировина мора да прође процес ферментације или труљења! Нико не може да гарантује да се нуклеарне главе неће испробати? Моја предвиђања на основу тренутне ситуације и вероватноће да ће бити 90% бар две испробане! И шта онда очекивати? Треба да будемо оптимисти и верујемо доказаном патриоти Председнику Вучићу и да му не потурамо клипове у точкове и развоја и борбе за мир. Али морамо бити што спремнији и за рат јер то страни фактор упорно жели од нас. Нису они толико глупи да не знају какви су Срби и зато нас стално провоцирају док не дођу до наше црене линије, а близу су!     

Једном приликом сте рекли да у  свету постоје високо школске установе које у свом програму имају и стручне предмете као што су: Предвиђање, Стратегије, Вероватноћа успеха одређене Стратегије итд…Колико је битно  за таква усавршавања младих људи и где се могу добити конкретнији податци.

 Прво: Код  свих промена, а посебно транзиционих,највећи је проблем промена људске свести и природни отпор тим промена као и прихватању нечега новог. То је начешће због не знања и страх од истог. Чули сте често да се ништа случајно не дешава и то је тачно, али нико незна ко и како? Да се око тог скривеног феномена не би распредало нити сазнало зато што је тајно и конспиративно, Странци су измислили реч „Теорија завере“ да се маскирају и осуде онога ко се тиме бави, и како би се покрили за те тајне стратегије које осмишљавају.

 Друго: Под појмом Транзиције подразумева се промена свих сегмената укупног друштва, а тиме и Привредног система. Подсећам Вас да је Србија у Југославији имала Друштвено власништво са једним правилима, односима, и законима, а садашња Србија има нешто друго и ново у односу на старо.

Неко из иностранства ко усмерава и контролише транзициони процес привреде и приватизације је у оквиру своје  стратегије осмислио да и способније људе из комунистичког привредног система стручно научи, обучи и припреми да лакше и прихвате и раде у том новом систему.

Моја маленкост је 1987. године у Бечу отворила своју фирму WICOM, а доласком Анте Марковића у Југославији сам до почетка рата 1991. године подигао 16. својих предузећа. У Бечу сам све продао те милонски новац са другим тадашњим вредностима донирао војсци и полицији РС, а себе и све моје ресурсе и фирме ставио у функцију одбране Републике Српске. https://youtu.be/lvrxnR8h6XM

Нај квалитетнија школа за стручну обуку из ове привредне области, где се од 30 предмета изучавају и Предвиђање, стратегије, вероватноће успеха стратегија…, или Менаџмента је Постдипломски студиј универзитета за „Мир и Развој“ Уједињених Нација“ са централом за Европу у Београду, ул. Теразије 41. На карти видите њихову мрежу за Европу са центром Науке и Менаџмента у Београду. А тек ћете видети шта ће и ко бити Београд у свету када ЕКСПО 2027. буде отворен. Ја негде горе у тексту помену да ће Београд бити главни град Европе једног дана али само полако и без нервирања. Понављам ништа није случајно. Претпостављам да је неко мене због мојих пословно-привредних успеха тиоповао за ову школу за коју се у јавности мало зна, јер је 1994. године мој кум бивши високи обавештајац мене излобирао. У Титовој Југославији је она једина имала дозволу за рад, тако да сам ја један од првих полазника, а први из БиХ са успешно одбрањеном Магистарском тезом на поменутом универзитету 2002. г. А сада сам Ванредни професор на универзитету „Привредна академија“ – Брчко Дистрикт.

Хвала Вам г. Перићу. Надам се да ће „Српски Пијемонт“ што прије угледати светло дана.

Хвала Вама и немојте сумњати у то. Зар нисмо увек били у једној држави после финала и Првог и Другог Светског рата? Знате да се историја у одређеним временским циклусима (50-100 г.) понавља! Размислите, у „Српски Пијемонт“ сте добродошли!