Pripremio: M.Antonić
Razmislite i odlučite! Da li ste i vi od onih koji ne veruju da kupujući razne „slatke prevare“ kupujete svojoj deci otrove.I bolest.
Da li nas proizvođači hrane stvarno truju? O tome smo svojevremeno i gromoglasno pisali. Ali po sistemu psi laju a karavani prolaze sve više nam je bolesne dece, omladina je bez imuniteta dostojnog tog doba. Posebna briga je što se srećemo sa slučajevima gde su tek rođene bebe bolesne.
Na ovu temu odavno društvenim mrežama kruži tekst upozorenja o trovanju hranom(navode se i proizvođači).
Postavlja se pitanje.Da li i kako ostati ravnodušan i zanemariti poruke iz tih tekstova ?!
Šta mislite o tome?
Da li su laž ili istina? Šire se društvenim mrežama i dižu paniku,bez potrebe ili ipak ne? Zaista razmislite .zauzmite svoj stav i o tim tekstovima i o onome što možda nismo niste ni svesni da vam šteti. Zato,evo jednog od tih tekstova.
GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA–Sekretarijat za zaštitu životne sredine
KONAČNO smo došli do spiska proizvođača hrane koji koriste GMO u proizvodnji, a čiji proizvodi se nalaze na našem tržištu. Pošto nam nazivi firmi malo znače, šaljem vam brendove pod kojim mi te proizvode kupujemo. (Inače, bolje da vam ne šaljem fotke pacova iz laboratorija koji su hranjeni GM kukuruzom – tumori su im ogromni)”,navodi u tekstu jedan od korisnika društvene mreže i moli da spisak prosledimo svima.
Naravno korisnik društvene mreže je koristio imena proizvođača i proizvoda. Mi ne želimo da prozivamo proizvođače ,ali zato navodimo namirinice koje koristimo u svakodnevnom životu ,a proizvođačima istih ostavljamo na njihovu savest odluku. Da li će nastaviti sa praksom da proizvode hranu koja u sebi ima genetski modifikovane organizme: čokoladice, supe, grašak, čaj kakao, začini, majonezi, sokovi, sos, supe, kocke za supu, kečap, brza hrana i obroci, dečija hrana, mleko u prahu za bebe, jogurt, kefir, sir…ili će izaći pred javnost i ponuditi uvid u ispravnost svojih proizvoda. Verujem da hoće oni kojima je u interesu da im kupci što duže žive!
U tekstu koji kruži društvenim mrežema takođe se navodi da se u gotovo svim “….sladoledima nalazi kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva (oznaka mu je E407). Zabranjen je u Evropskoj uniji jer izaziva rak debelog creva, ali nije zabranjen u tkz. neelitnim državama u kojima su Klinike za dečiju onkologiju prepune smrtno zatrovane dece. (Niko u ovoj sramnoj državi ne sme da postavi i da odgovori na pitanje: odakle tumor u detetu od nepune tri godine?)”,navodi revoltirani aktivista sa društvene mreže i nastavlja.
Gde je granica naše ravnodušnosti?
Gde je početak naše odgovornosti?
Pa nije valjda da su na odeljenju za onkologiju?!”
I ne samo pomenuti. Mnogi od njih upućuje nas na linkove na kojima možemo naći tekstove i govoro vet. inspektora Miroslav Stojišića. Pogledajte taj link: http://www.balkanspress.com/index.php/magazin/lepota-zdravlje/9427-doktor-veterinarske-medicine-miroslav-stojsic-kako-da-prepoznate-kancerogeno-meso pa prosudite sami. Potom razmislite i odlučite Da li ste i vi od onih koji ne veruju da kupujući razne „slatke prevare“ kupujete svojoj deci otrove.I bolest.
Alarmantno: Bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije upozorava kakvu hranu jedemo
Veterinari upozoravaju da su meso i mesni proizvodi u Srbiji prepuni antibiotika i raznih aditiva. Pravilnici se ne poštuju. U mesnim prerađevinama često se može pronaći i zabranjeni polifosfat.
Gotovo da ne postoji meso ili proizvod od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa od toga nije bezbedno za decu i odrasle. Sve je prepuno hormona, emulgatora i antibiotika.
Ovako za „Novosti“ objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.
Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana – priča dr Stojšić. – Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega.
Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže dr Stojšić, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava naš sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.
Imamo pravilnik u kom piše: Meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli – navodi primer dr Stojšić. – Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa.
A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke.
Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Naš sagovornik tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir!
Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko – kaže dr Stojšić. – U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu.
Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani – nema, zaključuje naš sagovornik.
MED
Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava dr Stojšić.
– Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika – priča dr Stojšić. – Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta.
AFLATOKSIN
U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.
– Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu – kažu u resornom ministarstvu. – Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista – 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu.
Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.
SRPSKI DOKTOR OTKRIVA: Kako da prepoznate KANCEROGENO meso! ODMAH GA VRATITE NA POLICU
U Kuriru je gospodin vet. inspektor Miroslav Stojišić naširoko objasnio kako i da prepoznamo kancerogeno meso.
Bivši savezni veterinarski inspektor, doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić, dao je savete na šta treba da obratimo pažnju kako bismo znali u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu!
Da biste i vi znali šta da kupite, upamtite ove korisne savete doktora Stojšića, koji je nažalost preminuo početkom godine!
“Od najvećeg značaja je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupite kobasice, viršle i salame jeste ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samleveno s kostima, u kojima su deponovani svi antibiotici, hormoni, teški metali i ostali otrovi koje je životinja tokom života pojela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zato što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin.
Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obeležavaju E451, E452 i E453, jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obeležava karagenan. On se lepi za zidove creva, stvara ranice koje posle mogu da se pretvore u rak debelog creva”, upozorava Stojšić.
Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa.
“Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori. U toj zagoreloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić.
On upozorava i da deci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Dr Stojšić navodi i da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu:
“Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on.
