Пред други круг председничких избора у Црној Гори: Ко је Јаков Милатовић

„Селфи“ Јакова Милатовића с некадашњим енглеским премијером Борисом Џонсоном (Извор: Инстаграм налог Јакова Милатовића

Милатовић био стипендиста америчке, аустријске и енглеске владе и Европске комисије, усавршавао се у Фондацији Конрад Аденауер, Лондонској школи економије, радио у НЛБ, Дојче банци, Европској банци за обнову и развој

За равно две недеље, 2. априла 2023. године, Јаков Милатовић, неки би у Црној Гори рекли – јуноша на црногорској политичкој сцени, стар 37 година, што за Црну Гору и нису неке године, свакако ће ући у историју. Или као човек који је после пуних 30 година, пуне три деценије, скинуо са власти Мила Ђукановића, или макар као човек који се за тих 30 година најближе примакао, на само пар милиметара, том за сада недосањаном сну сваког црногорског опозиционара од почетка 90-тих година прошлог века. Послати Мила Ђукановића у пензију, испратити га, видети му леђа!

Милатовић у борби са Ђукановићем, иначе, и није без искуства – једном га је већ победио, октобра прошле године када је његов Покрет „Европа сад“ на локалним изборима у Подгорици добио 21 посто гласова и могућност да заједно са ДФ-ом, Уром Дритана Абазовића и демократама неприкосновеном Милу задају страшан политички ударац – губитак власти у главном граду Црне Горе.

„Срећна вам слобода грађани Подгорице. Крећемо да радимо како бисмо што пре, без ДПС-а, почели да решавамо проблеме грађана Подгорице“, рекао је тада Милатовић док су његове присталице на улици, испред просторија углас певали – “И чује се до небеса, нема више ДПС-а”.

Када је Мило раскрштао са Слободаном, Јаков био – основац

Када се Мило Ђукановић, актуелни председник Црне Горе, са којим ће Милатовић у други круг избора за председника Црне Горе, 1988. или 1989. године, на таласу антибирократске револуције појавио на црногорској политичкој сцени, Јаков Милатовић тек што је био проходао. Када је коју годину касније, Мило, за време блокаде Дубровника био председник Владе Црне Горе, Милатовић је имао тек пет година, а када је 1996. године Мило почео да се удаљава од Милошевића, Милатовић је био тек десетогодишњак, основац.

У међувремену, Мило се појавио и на Форбсовој листи најбогатијих на планети, четири пута био је председник Владе Црне Горе, два пута председник државе, постао је рекордер по броју година, или деценија, свеједно, које је провео на власти.

Милатовић, је за то време завршио основну школу и са дипломом Луча и гимназију у Подгорици, затим и Економски факултет Универзитета Црне Горе са просечном чистом десетком, као студент генерације.

Можда у ових неколико чињеница и лежи одговор како су то грађани Црне Горе у недељу 19. марта одлучили да Милатовић поред политичких вукова Мандића и Бечића ипак буде тај који ће у другом кругу избора на црту Ђукановићу, а можда и одговор на питање како би тај дуел могао бити завршен.

Док је Мило јуче, после гласања био сигуран у себе, или се само пред новинарима претварао, изјавивши да је уверен да ће у другом кругу, као и у првом „супериорно победити“, да га не занима са ким ће у други круг, Милатовић је синоћ, сат пред поноћ, пред четрдесетак камера у сали крцатој новинарима, пред десетинама присталица који су му клицали, на тренутак показао и збуњеност. Као да се, и поред свега, није надао… Или се само тако учинило.

Ни Јаков није без политичког искуства

Истина, ни Јаков Милатовић, упркос млађаних 37 година, није баш, што се политике тиче, без искуства. Пре мало више од две године, 4. децембра 2020. постао је министар економског развоја, један од „12 апостола“ у Влади Здравка Кривокапића, која знамо како је завршила, затим после октобарских избора и кандидат за градоначелника Подгорице.

Истина је да је у председничку трку ушао просто „силом прилика“, пошто је Државна изборна комисија, због проблема око пребивалишта и двојног држављанства, одбацила кандидатуру Милојка Спајића, лидера Покрета „Европа сад“, кога је председништво те странке предложило као кандидата за председника Црне Горе.

И Спајић је, као и Милатовић, био један од министара у Влади Црне Горе, „Европа сад“ био је назив њиховог економског програма, а касније су покрету који су формирали дали управо то име. На локалним изборима у Подгорици, октобра 2022. године, само четири месеца после формирања, Покрет „Европа сад“ направио је, као и у неким другим црногорским општинама, одличан резултат.

Милатовић је до синоћ словио као најјачи кандидат за градоначелника Подгорице и то би можда и постао да није, у међувремену, било опструкције од стране власти у главном граду.

Програмом „Европа сад“ укинут је допринос за здравство, минимална зарада повећана је са 220 на 450 евра, просечна плата у Црној Гори порасла је са 530 на 670 евра. Управо ти потези били су пресудни да и Милатовић и Спајић добију на популарности међу народом, док су, с друге стране, неки економисти упозоравали да ће тај програм бити „генератор потрошачких рупа у државној каси, дефицита који може водити ка ‘грчком сценарију’“.

Пред изборе у октобру 2022. године двојица лидера Покрета „Европа сад“ као кључне елементе своје политике најавили су просечну зараду од 1.000 евра, минималну пензију од 450 евра, сем тога и пуну запосленост народа.

Стипендиста Америке, Аустрије, Велике Британије…

У међувремену, Милатовић је, од Економског факултета у Подгорици до другог круга са Милом био стипендиста америчке владе, боравио на Универзитету савезне државе Илиноис, био је стипендиста и аустријске Владе, усавршавао се на Универзитету у Бечу, а као стипендиста Европске комисије и на Универзитету у Риму.

На Универзитету Оксфорд завршио је магистарске студије у области економије, као стипендиста Владе Велике Британије. Од тада до данас, радио је у НЛБ, затим и у Дојче банци, у Европској банци за обнову и развој.

У његовој биографији стоји и да се усавршавао у немачкој Фондацији Конрад Аденауер, у Лондонској школи економије, на Универзитету у Пекингу, на „Академији за лидере“ Универзитета Станфорд, да је аутор више стручних радова, коаутор две књиге.

И док је Спајићев и Милатовићев економски програм очигледно, сведоче изборни резултати и из октобра 2022. године и од јуче, добро примљен међу грађанима, народ је њима двојици, простије речено, поверовао, а неке одлуке које су доносили док су били министри и дан данас су предмет полемика, оптужби, различитих тумачења посебно међу стручњацима.

Тако је Државна ревизорска институција два пута дала негативно мишљење о реализацији буџета Црне Горе за 2021. годину, а констатован је низ кршења закона, чак и исплате новца без адекватне документације.

Сем овог, лидерима Покрета „Европа сад“ на душу се ставља и задуживање Црне Горе од 750 милиона евра, одмах по ступању на дужност, што је Спајић тада бранио чињеницом да је нова власт затекла празну државну касу. Међу контраверзне одлуке спада свакако и она о гашењу националне авио-компаније Монтенегро ерлајнз као и брзо формирање нове.

Спомиње се и „хеџинг аранжман“ са две америчке и две европске банке коме је циљ био заштита црногорског дуга од валутних ризика у отплати дуга кинеској Ексим банци за градњу аутопута кроз Црну Гору.

Ко је крив за пропаст јавних финансија у Црној Гори

Две недеље пред изборе, Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене и један од лидера ДФ-а, оптужио је челнике Покрета „Европа сад“ Спајића и Милатовића да су „криви за пропаст јавних финансија у Црној Гори“.

Медојевић је објаснио да је узрок агоније црногорске привреде у идеји челника „Европе сад“ да се ионако превелика потрошња драстично повећа и да се дефицит у државној каси финансира новим задужењима. Нешто раније, Медојевић је Спајића и Милатовића оптужио и да „свакодневно, јефтином пропагандом покушавају да слуде народ и прикажу стање у економији земље као добро и да је томе кључан њихов допринос“.

„Обманама, шибицарењем, јефтином демагогијом и опасним популизмом не може се лечити тешки канцер структурних проблема који гурају земљу ка амбису и хаосу“, објаснио је Медојевић.

Напад на Цетињу

Током предизборне кампање, Милатовић је нападнут на Цетињу, у салу спортске дворане на предизборну конвенцију морао је да уђе уз помоћ полиције, пошто су га неки људи испред сале гурали, псовали, покушали да ударе. Синоћ су његови сарадници са поносом износили податак да је управо на Цетињу Милатовић освојио више гласова од Драгиње Вуксановић Станковић из СДП-а којој је Цетиње – кућни праг и гласачка база.

Док је Јаков синоћ славио, Подгорицом се са Цетиња пронела вест да је Драгиња поднела оставку на све партијске функције.

Два дана пред изборе, а то је поновио и синоћ, Јаков Милатовић обећао је да ће актуелног председника Мила Ђукановића „испратити у пензију“, а Црну Гору „повести правим путем“. Обећао је и да ће земљу очистити од корупције и прљавштине и да ће црногорске институције „продисати“.

„Биће ово успешна држава у којој грађани живе достојанствено од свог рада. Заједно смо покренули Подгорицу у октобру, заједно ћемо променити Црну Гору 19. марта. Нисмо уновчили своје позиције, претварали јавно у приватно, у њихово, у његово, као многи пре нас. Успели смо да покренемо економију, успели смо да повећамо плате и пензије. У недељу добићемо највећи доказ да је Мило Ђукановић коначно пао јер ћете му сви рећи збогом“, рекао је Милатовић.

Ко ће Јакова подржати у другом кругу?

У предизборној кампањи Милатовић се није јавно изјашњавао на питање да ли ће он и његов покрет подржати кандидате других партија у другом кругу против Мила Ђукановића.

Синоћ, обраћајући се јавности Црне Горе пошто је постало извесно да ће са Ђукановићем у други изборни круг, Милатовић је, стављајући своје „заслуге“ у други план, помирљиво рекао да је његова победа, у ствари, „победа свих оних који су бакљу слободе носили 30 година, оних који су били дискриминисани, чија су деца ишла трбухом за крухом, који су били сиромашни, победа једнакије и праведније Црне Горе“.

На што мање упадљив начин, чини се, порука свим онима на чије гласове рачуна у другом изборном кругу, и од чијих ће гласова, у ствари, и зависити његов успех или неуспех.

Са друге стране, Милан Кнежевић, један од лидера ДФ-а, на завршној конвенцији Андрије Мандића, у петак увече у Подгорици, на себи својствен начин поручио је да ће ДФ „ако Бечић или Јаков Милатовић уђу у други круг, свим силама, последњим атомом снаге подржати њихове напоре да победе Мила Ђукановића“.

„Али, очекујемо и да они, најзад проговоре, промуцају, зајецају, да ће подржати Андрију Мандића кад уђе у други круг. Тешко је само први пут Јакове, проговори једном – ‘подржаћу Андрију’, биће ти лакше. Сви ми 19. марта имамо обавезу да обезбедимо будућност Црне Горе али и да сачувамо традицију“, рекао је Кнежевић.

До почетка изборне ћутње, у петак у поноћ, Јаков на ту тему није проговорио.

На питање шта се може очекивати од Милатовића ако за две недеље пошаље Ђукановића у “политичку пензију” многи су у Црној Гори, и то без дилеме уверени у једно – сигурно неће, као Ђукановић, владати 30 година.

А што се Ђукановића тиче, Подгорицом је данима пред изборе главна гласина, главна теорија, завере или не, како год ко узме, била она да ће Мило у другом кругу много теже на крај изаћи са Јаковом него са Андријом. Ако је веровати тој теорији, а пошто је Јаков у другом кругу, могло би се закључити да је иза Мила остала непроспавана ноћ.

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТ Балкан, 20. 3. 2023)

Преузето са: https://stanjestvari.com/2023/03/20/ko-je-jakov-milatovic/

Реаговања:

1. Khal Drogo

20. марта 2023. • 22:54

Један текст са више малициозних конструкција. Јаков никад није подржао ЦПЦ, рекао је нешто скроз другео, између осталог и да је вјерник и да је његова Црква СПЦ.

Након првог круга стање је 60:35% у корист опције против Мила (и ових око 5% које су очекивано добили Драгиња и ова двојица). И ту ако Мило добије Драгињине гласове (добиће) неку подршку из иностранства која неће бити значајна јер и неће бити баш мотивисани гласати у утакмици извјесног исхода, па чак и ако придобије неке Бечићеве бираче (тешко ал ајде) јасно је да ће Јаков патосирати Мила са неких 20% разлике, и да је нови предШједник Црне Горе познат..

Е сад, Јаков Милатовић. И иначе су политичари изашли из инкубатора трилатерале, а Јаков је у тој причи са задатком “прелазног процеса” ка нечему. У случају Црне Горе и није тешко разголити позадину тих намјера. Методом “кувања жабе” у првој фази амортизовати замах васкрсења и повратка српству али и повратка истинским вриједностима који је започео величанственим литијама а временом све више радити на распамећивању циљне групе гдје би се барем код једног дијела порадито на отклону од српства користећи шаргарепу у виду благодети који доноси тзв “европски пут”.

Ту ће се користити “грчки сценариј” и створити привид економског бољитка који је наравно кратког вијека и гдје проблеми настају када дође вријеме на наплату, но већ се забразди у мантри како такав пут (у бездан) нема алтернативу. И ту политичари постану само марионете, вјерни слуге спољног господара

Да ли је и такав Јаков, боља опција од Мила? Јесте наравно, много боља. Јер поларизован амбијент у Црној Гори који истина јесте Србе држао будним (али овдје многи не разумију да су људи ломљива роба и када вас “превише држе будним” дође до пуцања), који ће временом постајати све затрованији ништа Србима добро не би донио, посебно у овом периоду антируске хистерије, када моћна западна машинерија лажи лако окрене расположење нације.

Временом ће се у тој групацији “Покрет Јевропа сад” временом испрофилисати два пола, онај који нагиње безусловном европејству и онај који ће више држати до српства, некад се и одрећи неке шаргарепе. Надати се да ће и Јаков и Милојко Спајић ипак нагињати више овом другом, без обзира на неминовне сталне притиске западних амбасада.

Исход другог круга је извјестан, и по мом мишљењу просрпске опције, поред декларативне безусловне подршке Јакову (ту је Андрија мудро поступио, што му није баш својствено) требају већ од данас радити на побољшању подршке на пароламентарним изборима. И ту би опет по мом мишљењу требало радити и на спречавању расипања просрпски оријентисаног бирачког тијела и на дефинисању циљева и могуће порадити на придобијању гласова умјереније циљне групе. Некад можда и оглушити се о “сугестије” са једне адресе (са које више воле мантрати како су Срби угрожени него да се институционално поправи позиција Срба) и више прилагодити своје дјеловање расположењу бирачког тијела.

Марк Еугеникос

20. марта 2023. • 23:49

“Ко ће Јакова подржати у другом кругу?”

Одговор на ово питање налази се у имену Покрета „Европа сад“. Јакова ће подржати Европа и САД, номен ест омен. Немој после неко да ми каже да му није било јасно.

Иван

21. марта 2023. • 01:04

Јаков је енглески шпијун. Европа сад је нови Г17+ а Јаков је нови Божидар Ђелић- самозвани експерт.

Србин који памти

21. марта 2023. • 06:46

Не знам ко је тај “млади Европејац” рођен само ДВЕ године ПРЕ него што је овај
“стари Европејац” почео своју “владавину” са којим је “ушао” у такозвани други круг “избора”
у земљи званој Гора Црна.

Знам да је баш у то време ( крај 80-тих година прошлог века ) лансиран слоган илити парола из простора који се звао “тамна страна Алпа” и још је од тада постала “тамнија” боље рећи “црња”
која ( парола ) је била “примамљива ЖВАКА” за жвакање у тадашњој ГРОЗОСЛАВИЈИ у којој је постојао путујући циркус од 6 ( чланова + 2 члана ткзв. покрајинска ) који су тада путовали са једног краја ГРОЗОСЛАВИЈЕ на други крај а све небили се НАВОДНО договорили да се НИКАДА не могу ДОГОВОРИТИ.

Парола члана “путујућег циркуса” са простора где сунце не баца своје зраке је била ЦИТИРАМ:

ЕВРОПА ЗДАЈ.

Посрбљено.
Европа сада.

Овај “млади Европејац” је ушао у други круг са истом “излизаном” паролом ЦИТИРАМ:

ЕВРОПА САД.

Посрбљено.
Европска Америка.

Избор у дугом кругу у земљи званој Гора Црна је избор између ЦИТИРАМ:

КУГЕ и КОЛЕРЕ.

И једна и друга болест је ИСТА осим једне мале али зато врло важне чињенице а то је да у једној од ове две болести време распадања ткива је малчице дуже од друге па се ЧИНИ да је то БОЉЕ.

Тако је било крајем 80-тих година прошлог века.

Тада се то звало: не демократски.

Сада се то зове: демократски.

Наравоученије.

Избачена су ДВА слова. НЕ.

Да се НЕ заборави.