Pred drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori: Ko je Jakov Milatović

„Selfi“ Jakova Milatovića s nekadašnjim engleskim premijerom Borisom Džonsonom (Izvor: Instagram nalog Jakova Milatovića

Milatović bio stipendista američke, austrijske i engleske vlade i Evropske komisije, usavršavao se u Fondaciji Konrad Adenauer, Londonskoj školi ekonomije, radio u NLB, Dojče banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj

Za ravno dve nedelje, 2. aprila 2023. godine, Jakov Milatović, neki bi u Crnoj Gori rekli – junoša na crnogorskoj političkoj sceni, star 37 godina, što za Crnu Goru i nisu neke godine, svakako će ući u istoriju. Ili kao čovek koji je posle punih 30 godina, pune tri decenije, skinuo sa vlasti Mila Đukanovića, ili makar kao čovek koji se za tih 30 godina najbliže primakao, na samo par milimetara, tom za sada nedosanjanom snu svakog crnogorskog opozicionara od početka 90-tih godina prošlog veka. Poslati Mila Đukanovića u penziju, ispratiti ga, videti mu leđa!

Milatović u borbi sa Đukanovićem, inače, i nije bez iskustva – jednom ga je već pobedio, oktobra prošle godine kada je njegov Pokret „Evropa sad“ na lokalnim izborima u Podgorici dobio 21 posto glasova i mogućnost da zajedno sa DF-om, Urom Dritana Abazovića i demokratama neprikosnovenom Milu zadaju strašan politički udarac – gubitak vlasti u glavnom gradu Crne Gore.

„Srećna vam sloboda građani Podgorice. Krećemo da radimo kako bismo što pre, bez DPS-a, počeli da rešavamo probleme građana Podgorice“, rekao je tada Milatović dok su njegove pristalice na ulici, ispred prostorija uglas pevali – “I čuje se do nebesa, nema više DPS-a”.

Kada je Milo raskrštao sa Slobodanom, Jakov bio – osnovac

Kada se Milo Đukanović, aktuelni predsednik Crne Gore, sa kojim će Milatović u drugi krug izbora za predsednika Crne Gore, 1988. ili 1989. godine, na talasu antibirokratske revolucije pojavio na crnogorskoj političkoj sceni, Jakov Milatović tek što je bio prohodao. Kada je koju godinu kasnije, Milo, za vreme blokade Dubrovnika bio predsednik Vlade Crne Gore, Milatović je imao tek pet godina, a kada je 1996. godine Milo počeo da se udaljava od Miloševića, Milatović je bio tek desetogodišnjak, osnovac.

U međuvremenu, Milo se pojavio i na Forbsovoj listi najbogatijih na planeti, četiri puta bio je predsednik Vlade Crne Gore, dva puta predsednik države, postao je rekorder po broju godina, ili decenija, svejedno, koje je proveo na vlasti.

Milatović, je za to vreme završio osnovnu školu i sa diplomom Luča i gimnaziju u Podgorici, zatim i Ekonomski fakultet Univerziteta Crne Gore sa prosečnom čistom desetkom, kao student generacije.

Možda u ovih nekoliko činjenica i leži odgovor kako su to građani Crne Gore u nedelju 19. marta odlučili da Milatović pored političkih vukova Mandića i Bečića ipak bude taj koji će u drugom krugu izbora na crtu Đukanoviću, a možda i odgovor na pitanje kako bi taj duel mogao biti završen.

Dok je Milo juče, posle glasanja bio siguran u sebe, ili se samo pred novinarima pretvarao, izjavivši da je uveren da će u drugom krugu, kao i u prvom „superiorno pobediti“, da ga ne zanima sa kim će u drugi krug, Milatović je sinoć, sat pred ponoć, pred četrdesetak kamera u sali krcatoj novinarima, pred desetinama pristalica koji su mu klicali, na trenutak pokazao i zbunjenost. Kao da se, i pored svega, nije nadao… Ili se samo tako učinilo.

Ni Jakov nije bez političkog iskustva

Istina, ni Jakov Milatović, uprkos mlađanih 37 godina, nije baš, što se politike tiče, bez iskustva. Pre malo više od dve godine, 4. decembra 2020. postao je ministar ekonomskog razvoja, jedan od „12 apostola“ u Vladi Zdravka Krivokapića, koja znamo kako je završila, zatim posle oktobarskih izbora i kandidat za gradonačelnika Podgorice.

Istina je da je u predsedničku trku ušao prosto „silom prilika“, pošto je Državna izborna komisija, zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva, odbacila kandidaturu Milojka Spajića, lidera Pokreta „Evropa sad“, koga je predsedništvo te stranke predložilo kao kandidata za predsednika Crne Gore.

I Spajić je, kao i Milatović, bio jedan od ministara u Vladi Crne Gore, „Evropa sad“ bio je naziv njihovog ekonomskog programa, a kasnije su pokretu koji su formirali dali upravo to ime. Na lokalnim izborima u Podgorici, oktobra 2022. godine, samo četiri meseca posle formiranja, Pokret „Evropa sad“ napravio je, kao i u nekim drugim crnogorskim opštinama, odličan rezultat.

Milatović je do sinoć slovio kao najjači kandidat za gradonačelnika Podgorice i to bi možda i postao da nije, u međuvremenu, bilo opstrukcije od strane vlasti u glavnom gradu.

Programom „Evropa sad“ ukinut je doprinos za zdravstvo, minimalna zarada povećana je sa 220 na 450 evra, prosečna plata u Crnoj Gori porasla je sa 530 na 670 evra. Upravo ti potezi bili su presudni da i Milatović i Spajić dobiju na popularnosti među narodom, dok su, s druge strane, neki ekonomisti upozoravali da će taj program biti „generator potrošačkih rupa u državnoj kasi, deficita koji može voditi ka ‘grčkom scenariju’“.

Pred izbore u oktobru 2022. godine dvojica lidera Pokreta „Evropa sad“ kao ključne elemente svoje politike najavili su prosečnu zaradu od 1.000 evra, minimalnu penziju od 450 evra, sem toga i punu zaposlenost naroda.

Stipendista Amerike, Austrije, Velike Britanije…

U međuvremenu, Milatović je, od Ekonomskog fakulteta u Podgorici do drugog kruga sa Milom bio stipendista američke vlade, boravio na Univerzitetu savezne države Ilinois, bio je stipendista i austrijske Vlade, usavršavao se na Univerzitetu u Beču, a kao stipendista Evropske komisije i na Univerzitetu u Rimu.

Na Univerzitetu Oksford završio je magistarske studije u oblasti ekonomije, kao stipendista Vlade Velike Britanije. Od tada do danas, radio je u NLB, zatim i u Dojče banci, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

U njegovoj biografiji stoji i da se usavršavao u nemačkoj Fondaciji Konrad Adenauer, u Londonskoj školi ekonomije, na Univerzitetu u Pekingu, na „Akademiji za lidere“ Univerziteta Stanford, da je autor više stručnih radova, koautor dve knjige.

I dok je Spajićev i Milatovićev ekonomski program očigledno, svedoče izborni rezultati i iz oktobra 2022. godine i od juče, dobro primljen među građanima, narod je njima dvojici, prostije rečeno, poverovao, a neke odluke koje su donosili dok su bili ministri i dan danas su predmet polemika, optužbi, različitih tumačenja posebno među stručnjacima.

Tako je Državna revizorska institucija dva puta dala negativno mišljenje o realizaciji budžeta Crne Gore za 2021. godinu, a konstatovan je niz kršenja zakona, čak i isplate novca bez adekvatne dokumentacije.

Sem ovog, liderima Pokreta „Evropa sad“ na dušu se stavlja i zaduživanje Crne Gore od 750 miliona evra, odmah po stupanju na dužnost, što je Spajić tada branio činjenicom da je nova vlast zatekla praznu državnu kasu. Među kontraverzne odluke spada svakako i ona o gašenju nacionalne avio-kompanije Montenegro erlajnz kao i brzo formiranje nove.

Spominje se i „hedžing aranžman“ sa dve američke i dve evropske banke kome je cilj bio zaštita crnogorskog duga od valutnih rizika u otplati duga kineskoj Eksim banci za gradnju autoputa kroz Crnu Goru.

Ko je kriv za propast javnih finansija u Crnoj Gori

Dve nedelje pred izbore, Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene i jedan od lidera DF-a, optužio je čelnike Pokreta „Evropa sad“ Spajića i Milatovića da su „krivi za propast javnih finansija u Crnoj Gori“.

Medojević je objasnio da je uzrok agonije crnogorske privrede u ideji čelnika „Evrope sad“ da se ionako prevelika potrošnja drastično poveća i da se deficit u državnoj kasi finansira novim zaduženjima. Nešto ranije, Medojević je Spajića i Milatovića optužio i da „svakodnevno, jeftinom propagandom pokušavaju da slude narod i prikažu stanje u ekonomiji zemlje kao dobro i da je tome ključan njihov doprinos“.

„Obmanama, šibicarenjem, jeftinom demagogijom i opasnim populizmom ne može se lečiti teški kancer strukturnih problema koji guraju zemlju ka ambisu i haosu“, objasnio je Medojević.

Napad na Cetinju

Tokom predizborne kampanje, Milatović je napadnut na Cetinju, u salu sportske dvorane na predizbornu konvenciju morao je da uđe uz pomoć policije, pošto su ga neki ljudi ispred sale gurali, psovali, pokušali da udare. Sinoć su njegovi saradnici sa ponosom iznosili podatak da je upravo na Cetinju Milatović osvojio više glasova od Draginje Vuksanović Stanković iz SDP-a kojoj je Cetinje – kućni prag i glasačka baza.

Dok je Jakov sinoć slavio, Podgoricom se sa Cetinja pronela vest da je Draginja podnela ostavku na sve partijske funkcije.

Dva dana pred izbore, a to je ponovio i sinoć, Jakov Milatović obećao je da će aktuelnog predsednika Mila Đukanovića „ispratiti u penziju“, a Crnu Goru „povesti pravim putem“. Obećao je i da će zemlju očistiti od korupcije i prljavštine i da će crnogorske institucije „prodisati“.

„Biće ovo uspešna država u kojoj građani žive dostojanstveno od svog rada. Zajedno smo pokrenuli Podgoricu u oktobru, zajedno ćemo promeniti Crnu Goru 19. marta. Nismo unovčili svoje pozicije, pretvarali javno u privatno, u njihovo, u njegovo, kao mnogi pre nas. Uspeli smo da pokrenemo ekonomiju, uspeli smo da povećamo plate i penzije. U nedelju dobićemo najveći dokaz da je Milo Đukanović konačno pao jer ćete mu svi reći zbogom“, rekao je Milatović.

Ko će Jakova podržati u drugom krugu?

U predizbornoj kampanji Milatović se nije javno izjašnjavao na pitanje da li će on i njegov pokret podržati kandidate drugih partija u drugom krugu protiv Mila Đukanovića.

Sinoć, obraćajući se javnosti Crne Gore pošto je postalo izvesno da će sa Đukanovićem u drugi izborni krug, Milatović je, stavljajući svoje „zasluge“ u drugi plan, pomirljivo rekao da je njegova pobeda, u stvari, „pobeda svih onih koji su baklju slobode nosili 30 godina, onih koji su bili diskriminisani, čija su deca išla trbuhom za kruhom, koji su bili siromašni, pobeda jednakije i pravednije Crne Gore“.

Na što manje upadljiv način, čini se, poruka svim onima na čije glasove računa u drugom izbornom krugu, i od čijih će glasova, u stvari, i zavisiti njegov uspeh ili neuspeh.

Sa druge strane, Milan Knežević, jedan od lidera DF-a, na završnoj konvenciji Andrije Mandića, u petak uveče u Podgorici, na sebi svojstven način poručio je da će DF „ako Bečić ili Jakov Milatović uđu u drugi krug, svim silama, poslednjim atomom snage podržati njihove napore da pobede Mila Đukanovića“.

„Ali, očekujemo i da oni, najzad progovore, promucaju, zajecaju, da će podržati Andriju Mandića kad uđe u drugi krug. Teško je samo prvi put Jakove, progovori jednom – ‘podržaću Andriju’, biće ti lakše. Svi mi 19. marta imamo obavezu da obezbedimo budućnost Crne Gore ali i da sačuvamo tradiciju“, rekao je Knežević.

Do početka izborne ćutnje, u petak u ponoć, Jakov na tu temu nije progovorio.

Na pitanje šta se može očekivati od Milatovića ako za dve nedelje pošalje Đukanovića u “političku penziju” mnogi su u Crnoj Gori, i to bez dileme uvereni u jedno – sigurno neće, kao Đukanović, vladati 30 godina.

A što se Đukanovića tiče, Podgoricom je danima pred izbore glavna glasina, glavna teorija, zavere ili ne, kako god ko uzme, bila ona da će Milo u drugom krugu mnogo teže na kraj izaći sa Jakovom nego sa Andrijom. Ako je verovati toj teoriji, a pošto je Jakov u drugom krugu, moglo bi se zaključiti da je iza Mila ostala neprospavana noć.

Naslov i oprema: Stanje stvari

(RT Balkan, 20. 3. 2023)

Preuzeto sa: https://stanjestvari.com/2023/03/20/ko-je-jakov-milatovic/

Reagovanja:

1. Khal Drogo

20. marta 2023. • 22:54

Jedan tekst sa više malicioznih konstrukcija. Jakov nikad nije podržao CPC, rekao je nešto skroz drugeo, između ostalog i da je vjernik i da je njegova Crkva SPC.

Nakon prvog kruga stanje je 60:35% u korist opcije protiv Mila (i ovih oko 5% koje su očekivano dobili Draginja i ova dvojica). I tu ako Milo dobije Draginjine glasove (dobiće) neku podršku iz inostranstva koja neće biti značajna jer i neće biti baš motivisani glasati u utakmici izvjesnog ishoda, pa čak i ako pridobije neke Bečićeve birače (teško al ajde) jasno je da će Jakov patosirati Mila sa nekih 20% razlike, i da je novi predŠjednik Crne Gore poznat..

E sad, Jakov Milatović. I inače su političari izašli iz inkubatora trilaterale, a Jakov je u toj priči sa zadatkom “prelaznog procesa” ka nečemu. U slučaju Crne Gore i nije teško razgoliti pozadinu tih namjera. Metodom “kuvanja žabe” u prvoj fazi amortizovati zamah vaskrsenja i povratka srpstvu ali i povratka istinskim vrijednostima koji je započeo veličanstvenim litijama a vremenom sve više raditi na raspamećivanju ciljne grupe gdje bi se barem kod jednog dijela poradito na otklonu od srpstva koristeći šargarepu u vidu blagodeti koji donosi tzv “evropski put”.

Tu će se koristiti “grčki scenarij” i stvoriti privid ekonomskog boljitka koji je naravno kratkog vijeka i gdje problemi nastaju kada dođe vrijeme na naplatu, no već se zabrazdi u mantri kako takav put (u bezdan) nema alternativu. I tu političari postanu samo marionete, vjerni sluge spoljnog gospodara

Da li je i takav Jakov, bolja opcija od Mila? Jeste naravno, mnogo bolja. Jer polarizovan ambijent u Crnoj Gori koji istina jeste Srbe držao budnim (ali ovdje mnogi ne razumiju da su ljudi lomljiva roba i kada vas “previše drže budnim” dođe do pucanja), koji će vremenom postajati sve zatrovaniji ništa Srbima dobro ne bi donio, posebno u ovom periodu antiruske histerije, kada moćna zapadna mašinerija laži lako okrene raspoloženje nacije.

Vremenom će se u toj grupaciji “Pokret Jevropa sad” vremenom isprofilisati dva pola, onaj koji naginje bezuslovnom evropejstvu i onaj koji će više držati do srpstva, nekad se i odreći neke šargarepe. Nadati se da će i Jakov i Milojko Spajić ipak naginjati više ovom drugom, bez obzira na neminovne stalne pritiske zapadnih ambasada.

Ishod drugog kruga je izvjestan, i po mom mišljenju prosrpske opcije, pored deklarativne bezuslovne podrške Jakovu (tu je Andrija mudro postupio, što mu nije baš svojstveno) trebaju već od danas raditi na poboljšanju podrške na parolamentarnim izborima. I tu bi opet po mom mišljenju trebalo raditi i na sprečavanju rasipanja prosrpski orijentisanog biračkog tijela i na definisanju ciljeva i moguće poraditi na pridobijanju glasova umjerenije ciljne grupe. Nekad možda i oglušiti se o “sugestije” sa jedne adrese (sa koje više vole mantrati kako su Srbi ugroženi nego da se institucionalno popravi pozicija Srba) i više prilagoditi svoje djelovanje raspoloženju biračkog tijela.

Mark Eugenikos

20. marta 2023. • 23:49

“Ko će Jakova podržati u drugom krugu?”

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u imenu Pokreta „Evropa sad“. Jakova će podržati Evropa i SAD, nomen est omen. Nemoj posle neko da mi kaže da mu nije bilo jasno.

Ivan

21. marta 2023. • 01:04

Jakov je engleski špijun. Evropa sad je novi G17+ a Jakov je novi Božidar Đelić- samozvani ekspert.

Srbin koji pamti

21. marta 2023. • 06:46

Ne znam ko je taj “mladi Evropejac” rođen samo DVE godine PRE nego što je ovaj
“stari Evropejac” počeo svoju “vladavinu” sa kojim je “ušao” u takozvani drugi krug “izbora”
u zemlji zvanoj Gora Crna.

Znam da je baš u to vreme ( kraj 80-tih godina prošlog veka ) lansiran slogan iliti parola iz prostora koji se zvao “tamna strana Alpa” i još je od tada postala “tamnija” bolje reći “crnja”
koja ( parola ) je bila “primamljiva ŽVAKA” za žvakanje u tadašnjoj GROZOSLAVIJI u kojoj je postojao putujući cirkus od 6 ( članova + 2 člana tkzv. pokrajinska ) koji su tada putovali sa jednog kraja GROZOSLAVIJE na drugi kraj a sve nebili se NAVODNO dogovorili da se NIKADA ne mogu DOGOVORITI.

Parola člana “putujućeg cirkusa” sa prostora gde sunce ne baca svoje zrake je bila CITIRAM:

EVROPA ZDAJ.

Posrbljeno.
Evropa sada.

Ovaj “mladi Evropejac” je ušao u drugi krug sa istom “izlizanom” parolom CITIRAM:

EVROPA SAD.

Posrbljeno.
Evropska Amerika.

Izbor u dugom krugu u zemlji zvanoj Gora Crna je izbor između CITIRAM:

KUGE i KOLERE.

I jedna i druga bolest je ISTA osim jedne male ali zato vrlo važne činjenice a to je da u jednoj od ove dve bolesti vreme raspadanja tkiva je malčice duže od druge pa se ČINI da je to BOLjE.

Tako je bilo krajem 80-tih godina prošlog veka.

Tada se to zvalo: ne demokratski.

Sada se to zove: demokratski.

Naravoučenije.

Izbačena su DVA slova. NE.

Da se NE zaboravi.