Спољнополитички одбор Сената САД одобрио је Предлог закона о Западном Балкану који ће послати на изјашњавање горњем дому Конгреса, преносе амерички медији. Овај закон је у мају прошле године поднела сенаторка из редова демократа, председавајућа Пододбора за Европу америчког Сената Џин Шахин, уз подршку колега из обе политичке партије.
Како је навела у изјави за америчке медије, реч је о слању поруке „о обновљеној посвећености земљама Западног Балкана“ како би се „оснажиле инвестиције у региону јачањем трговинске и економске сарадње“, али и да би се, каже Џин Шахин, „пооштрили амерички механизми да се реши питање малигног утицаја, корупције и других напора којима се покушавају подрити демократске аспирације региона“.
Најважније је то што ће, додала је сенаторка, „ако буде потписан, закон кодифицирати уредбе о решевању коруптивног и анти-Дејтонског понашања на Западном Балкану, стављајући јасно до знања да САД неће толерисати напоре да се подрију мир и стабилност у региону“, поручила је Шахин и истакла да се радује сарадњи са једним од аутора овог законског предлога, сенатором Роџером Викером на усвајању закона.
У измењеном тексту предлога закона који је објављен на сајту Спољнополитичког одбора, између осталог се изражава дубока забринутост због „стања демократије у Србији“.
Како се наводи, у извештају ОДИХР-а утврђено је да су постојали „неправедни“ изборни услови, да је било „бројних процедуралних недостатака, укључујући неконзистентну примену заштитних мера током гласања и бројања гласова и честе примере превеликих гужви и кршења тајности гласања, као и да је било бројних случајева групног гласања“. Истиче се и да је у извештају наведено да се „гласање мора поновити“ на неким бирачким местима.
У законском предлогу се наводи и да је „Организација за европску безбедност и сарадњу такође навела да су званичници у Србији оптужили углавном мирне демонстранте, опозиционе странке и цивилно друштво да ‘покушавају да дестабилизују владу’, што је забрињавајућа оптужба која угрожава безбедност важних елемената друштва у Србији“.
„Свеобухватни коначан споразум заснован на међусобном признању“
Између осталог у тексту предлога се наводи и да би „Србија и Косово требало да постигну хитан напредак у примени Анекса Споразума о путу ка нормализацији односа, који је постигнут у фебруару прошле године у Охриду“.
„Једном када је постигнут довољан напредак у примени анекса, САД би требало да размотре унапређење иницијатива за јачање билатералних односа са обема земљама, што би могло да обухвати: успостављање билатералног стратешког дијалога са Косовом и Србијом, унапређење конкретних иницијатива за продубљивање трговине и инвестиција са објема земљама“, наводи се у предлогу и поручује да би „САД требало да наставе да подржавају свеобухватни коначан споразум Косова и Србије заснован на међусобном признању“.
Како наводе амерички медији, готово иста група сенатора предложила је сличан закон и прошлом сазиву Сената, али он није усвојен.
Утицај Русије и Кине
У тексту се, поред сугестија за „успостављање регионалне иницијативе за трговину и економску конкурентност и покретање иницијативе за борбу против корупције која би америчког државног секретара усмерила да пружи техничку помоћ свим земљама у изради националних стратегија за борбу против корупције“, говори се и о утицају Русије и Кине.
Указује се на „зависност Западног Балкана од руских извора фосилних горива“, што „омета њихове аспирације ка европским интеграцијама“, и поручује да је „смањење те зависности у националном интересу САД“, али и упозорава „на све већи утицај Кине на Западном Балкану“ који би „такође могао да има штетан утицај по стратешку конкуренцију, демократију и економску интеграцију са Европом“.
У овом законском предлогу се „позива на блиску координацију са Европском унијом, Уједињеним Краљевством и другим савезницима и партнерима када је реч о санкцијама које се тичу земаља региона“.
Наведено је и да је „неопходно да Америка повећа напоре да се супротстави руским малигним кампањама ширења утицаја“и „другим дестабилизујућим и реметилачким активностима чија је мета Западни Балкан“, кроз сарадњу са владиним институцијама, политичким актерима, новинарима, цивилним друштвом и пословним лидерима.
Одржавање пуног мандата ЕУФОР-а у БиХ
Истиче се и да би Америка требало да подржи одржавање пуног мандата ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини, „што је у националном интересу САД“ и да охрабри НАТО и ЕУ да размотре мандате своје мисије и позицију у БиХ „како би осигурали да имају проактивну улогу у успостављању безбедне средине“, нарочито у области одбране. Такође се тражи да се у оквиру НАТО-а „охрабри планирање за међународне војне снаге које би одржавале безбедност у БиХ, нарочито ако, како се наводи, „Русија у Уједињеним нацијама блокира продужење мисије“, као и да се „ојача НАТО седиште у Сарајеву“.
У овом законском предлогу се позива и на подршку убрзаној интеграцији земаља у ЕУ и НАТО, „за оне које то желе и испуњавају услове“, а тражи се и „наставак америчке подршке развоју цивилних друштва, независних медија, политичке стабилности и модерних тржишних економија“.
Према дефиницији америчког Конгреса регион Западног Балкана чине Србија, Северна Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија, Хрватскаи такозвано Косово, а да би законски предлог био усвојен мора прво да га одобри пуни састав Сената, а затим и Представнички дом пре него што га потпише председник Џозеф Бајден. Датум изјашњавања Сената о предлогу закона о Западном Балкану још није познат, наводе амерички медији.
(Спутњик)
Перузето са: https://www.intermagazin.rs/novi-udar-na-srbiju/#google_vignette
