Напуњено оружје у погрешним рукама.

Када је народ у невољи потребне су му речи његове Цркве.

Да ли је одсуство представника СПЦ ,патријарха поготово , на скупу  „Српска те зове„ у Бања Луци, начин  да се патриотска осећања не дижу на виши ниво и задрже под контролом?!

Пише: Милорад Антонић:

Народ каже ,после битке лако је генерал бити. Али  исто тако народ зна да се из битке   много шта  може   научити.

Као што је уобичајено  и сада се, после величанственог митинга у Бања Луци „Српска те зове“, понавља пракса нагађања по систему после битке лако је генерал бити. Те свезналице  за које народ каже да су „паметнији од Бога„ овога пута , изгледа с  разлогом  питају: Зашто на овом величанственом гласу Срба из  Републике  Српке није био нико од представнкика СПЦ? Патријарх поговто !

Зна се, требало би понекад ослушнути шта народ пита, прича, поготово зашто  то прича и пита! Стога, гласине, али овога пута више интересовање, има смисла исто колико и, вероватно оправдани разлози зашто представника СПЦ патријарха поготво, није било. Пре свега због значаја овог скупа и, верујем сигурног очекивања окупљених,  да ће их, ипак, бити.

Скуп је, истина и  без црквених великодостојника СПЦ био пун емоција и патриотскиох осећања, али шта је истина о њиховом одсуству, тешко је знати чак и нагађати поготово што је  било и  место и време да буду ту. Са великом вероватноћом и жаљењем се може претпоставити да су недостајали, а скоро сам сигуран да  је таква осећања имала велика већина не само у Републици Српској него и овде у Србији.

Онима са лошим намерама управо то али и чињеница да смо ускраћени за праве разлоге изостанка представника наше Цркве, наравно то је  одговарало.

Како год дежурни критичари, су испровоцирани. Свесно или не, дато  им је довољно повода да, пре свега код  верника подстакну  сумњу  у исправност и добре разлоге за одржавање овог скупа. Исто тако  то је и  прилика да по систему „тиха вода брег рони“ уследе ударци злобника тамо где смо најрањивији. Не би ме чудило да крену „проверене“ информације по систему „како сазнајемо из извора блиских  у СПЦ…“ итд. итд. које ће указивати на шта друго него да је у СПЦ присутан раскол, да је дошло до удаљавања СПЦ и  руководства Србије али и Републике Српске, а  све то ће се  у кухињама сејања подела у нашем  друштву  сервирати  на већ пирсутним и веома  плодним  подлогама за поделе и наша  неслагања, па и свађе.

Чињеница је да су  говори говоринка послали јаке и неопходне поруке које су с’ разлогом указле на потребу бољег и праведнијег вредновања права и праведности и остварењу мирног и безбедног живота нашег народа у Републици Српској и да су та осећања уздигли  на неопходан степен уважавања истог. Али недостајали су управо представници СПЦ ,патријарха пготово. Бар нама који смо то пратили са екрана све то створило је утисак  да је напуњено  оружје остало у погрешним рукама.

По ономе што се чује по кулоарима, а део тога је управо  уобличено у ово размишљање  недостатак је видљив. Можда на такав утисак наводи чињеница да смо навикли и да нам значи када  у тешким тренутцима чујемо глас наше Цркве, што је наравно добро и пожељно, али то само значи да су нам на таквом врелу патриотских емоција представници СПЦ, патријарх поготово  ипак  требали. И наравно,  лоше је што су у праву они који указују на овај недостатак.

Још један  утисак  са овог скупа са такође добром поруком из његовог назива је  што се из послатих порука учесника скупа  види  намера и достојанство у истрајности за бољим односом, а без намере да се можда од оправданог одсуства представника наше Цркве, прави нечија самовољна истина „паметнијих од  Бога!“ Ти од Бога паметнији могу овај детаљ да стављају у своје омиљене мућкалице измишљотинама, али исто тако  забрињава и једна друга слутња. Да је можда (нечија)процена организатора скупа „Српска те зове“ била да би присуство представника СПЦ , патријарха поготово, и наравно њихово обраћање додатно усијало патриотска осећања не само присутних него и оних поред малих екрана, те да би се такав  патриотски набој искористио као још један неаргументован напад дежурних  свезналица из света и окружења  да Србија подиже патиростска осећања на виши ниво, нпр. збијања у редове. Не би било први пут да смо криви што  смо поносни на то што јесмо. Оваква могућа процена организатора скупа (или некога)указује на следеће. Да  би уз присуство  представника СПЦ , патријарха поготово, било тешко одржати скуп  на нижем степену патриотских осећања јер кад се  пробуде таква осећања ,њима је , као детету кад проходава, потребна рука, па још десна, да га поведе, па би све то могло далеко стићи.

                                           НЕ ДАЈ БОЖЕ !

Ценим да се о томе водило рачуна, и то је за похвалу, али  не дај боже да нам је један од услова НЕКОГА ,да се скуп одржи било баш то да  „спустимо лопту!“ Јер има значаја и то што у Републици Српској није исто када пред народом, који има потребу да се његова патриотска осећања поштују и уважавају појави председница Скупштине Србије, знајући пре свега за њену припадност ЛГБТ заједници, мада су је присутни достојанствено примили, или кад се пред истим тим народом појави неко од представника СПЦ.Патријарх поготово!                                                 

Или су можда у питању други лични разлози. Шта год да је то треба обелоданити и народу рећи.

Колико ја видим чини ми се, бар по основу „шушкања“ по граду, многи нису баш срећни што тамо није био неко од представника СПЦ. Патријарх поготово.

Уз све поменуто ово питање упућује на то да је овим чудним потезом злобницима  сервирано добро предјело.  Зато ово овде постављено питање треба да се сагледа и да се прихвати као питање разума наших српских душа у Републици Српској  који су исконски и дубоко привржени  онима којима припадају. Својој Цркви! Они гаје посебну милину када им дође, када их за здравље пита или утеху пошаље неко ко им треба и за кога су уверени да му они требају. У овом случају чињеница је, код њих нису били они који им увек и више требају. Штета што је срце пуно емоција већ после завршетка скупа почело да се празни.

Сасвим сам сигуран да би свима присутнима више одговарало да су чули и видели представника СПЦ ,патријарха поготово, него неке  друге. Да су били ту они који нису били ,поруке са скупа и бриљантни  говори учесника имали би сасвим другачији домет. Овако оне  су као писмо без печата!

Посебно сам сигуран да би  наш народ  другачије примио и вредновао и скуп и поруке.

И управо у томе је можда „разлог“који забрињава, а то је  горе поменута помисао да је  било тако како је било  због света и окружења, јер Србија је и кад воли и кад се Богу моли, реметилачки фактор па је можда стварни одговор на постављено питање била директива да се не пренаглашавају већ наглашена патриотска осећања. Представници СПЦ, патријарх поготово знају као и што народ зна да к ад ј е у невољи и к ад му је тешко речи  цркве никад му није доста. Супротно томе долази  до удаљавања од цркве. А можда је и то циљ?!

У Брозово време удаљавајућуи се од цркве удаљавали смо се сами од себе. Прво је било забрањено, па непожељно одлазити у цркву да би на крају  и  цркве нестајале.

Не дај боже више никоме!