Данас су у свету веома присутни медицински митови као што је мит о клицама и вирусима као највећим човековим непријатељима, затим холестеролски мит, али и никотински. Овај последњи красе посебни „бисери“. Подсетимо се. Дуван као индустријски производ су у комерцијалну орбиту лансирали Американци . Mодни тренд звани пушење, је веома брзо цигарете претворио у нешто без чега се свакодневни живот људских бића није могао замислити. И још увек траје.А онда је забрањен.
Зашто?Зашто се у такозваној западној хемисфери води ригорозна кампања против пушења када се зна да је главни састојак дувана никотин, по хемијском саставу алкалоид, чија је карактеристика да поседује психоактивно дејство, изазивајући лучење хормона ендорфина, који делује умирујуће и помаже у стресним ситуацијама, а такође и неуротрансмитера допамина, који својим дејством производи осећање задовољства.
И питају !
Ако је тако уз чињеницу да се профитабилност дуванске индустрије темељи на новолансираном модном тренду званом пушење, које је такорећи преко ноћи освојило, прво Америку, а затим и цели свет, лигично је упитати се зашто се то све руши?
Па је логично и јасно закључити да можда у дуванском диму, не само да не би требало да буде ичега штетног, него да би напротив у њему могло да буде нечега корисног, а чак можда и лековитог.
Значи ли то да циљ система није да чува здравље његових поданика, него да их, полако трујући, претвара у хроничне болеснике, како би на њима што више и што дуже зарађивао.
Више је него очигледно да би у том дуванском диму морало бити нешто што је могло мастерима тог профитабилног система да помрси ту логику, то јест рачуницу, али можда и неке друге закулисне планове?!
Већ одавно је познато, нарочито њеним бескомпромисним критичарима, да је модерна алопатска медицина утемељена на митовима, или боље речено на догмама, на исти начин на који су на догмама утемељене све такозване институционалне религије света. А то и не чуди јер су је ти исти критичари прогласили обичном религијом, заснованом на веровањима у непотврђене хипотезе, а не у научно верификоване и доказане чињенице. Да би се дочарала медицинска митологија довољно је поменути само неколико тих митова. Свакако да је највећи и већ помало отрцани онај мит о клицама и вирусима као највећим човековим непријатељима. А затим онај ништа мање отрцан холестеролски мит, уз помоћ којег је од једне биолошке супстанце виталне за функционисање метаболизма направљен такођер велики непријатељ, само мало мање опасан од вируса, од чијег нивоа у сопственој крви стрепе сви средовечни припадници људског рода.
У ком грму лежи зец?
А да би још један од медицинских митова могао бити срушен, или боље речено разголићен, могло се већ дуже времена наслућивати. Додуше, то су могли наслутити само они који све што се око њих дешава не посматрају површно, као што то чини огромна већина њихових саплеменика. Они су се вероватно у чуду чудили гледајући са каквом ригорозношћу и жестином се на такозваној западној хемисфери води кампања против пушења. Пушење је прво било забрањено у затвореним јавним просторима, да би се касније забрана проширила и на стамбене просторије, у које су уграђени детектори за дим. Затим се забрана почела ширити и на отворени простор. Да би запалио цигарету власник стана то не може урадити чак ни на балкону, већ мора да изађе из зграде у којој станије и то уради испред зграде, али барем 10 метара далеко од улаза. Исто важи и за посетиоце угоститељских објеката, који, да би попушили цигарету, морају да изађу из кафане и да је попуше, али ван безбедносне зоне радијуса од 10 метара од улаза.
Ти којима је та строгоћа запала за око су се, осим чуђења у себи питали, откуд тако фанатично инсистирање на прогањању дуванског дима из јавних простора и откуд толика брига за здравље људи, која би на основу свега тога требала да се подразумева. Јер, истовремено су морали да узму у обзир просту чињеницу да је у данашње време доминације капиталистичке идеологије здравље, како би се народски рекло, задња рупа на свирали оних који се осим идеологијом баве и управљачким функцијама. А што се отрова тиче, данас су људски створови окружени безбројним изворима загађивача свих могућих врста, који га трују из ваздуха који удише и из хране и пића која једе и пије. У пркос чињеници да од тих отрова није мали број оних изузетно токсичних по њихове организме, не примећује се да се води нека велика брига око тога. Додуше, понекад се деси да се неки од тих токсина забрани, али капиталистички подузетници лако нађу начина да те забране заобиђу.
И када се све то узме у обзир, ти коју су све то приметили и о томе мало дубље размислили, би могли да се са ироничним осмехом на лицу упитају: зашто су се поред свих тих отрова, баш острвили на јадни дувански дим? Те да наслуте једини могући одговор на то питање, као и разлог за ту хајку. Јер, ће им из логике на којој почива тај систем морати бити јасно да у дуванском диму, не само да не би требало да буде ичега штетног, него да би напротив у њему могло да буде нечега корисног, а чак можда и лековитог. Према поменутој логици циљ система није да чува здравље његових поданика, него да их, полако их трујући, претвара у хроничне болеснике, како би на њима што више и што дуже зарађивао. Онда је више него очигледно да би у том дуванском диму морало бити нешто што је могло мастерима тог система да помрси ту логику, то јест рачуницу, али можда и неке друге закулисне планове. На крају те маштовите игре логике и људског ума дошао би победоносни узвик: у том грму лежи зец!
Како је од зеца направљен мит
А име тог зеца је никотин. Да би та мала драма била јаснија није на одмет подсетити се кратке историје дувана, цигарета, пушења и никотина, који је на суптилан начин у њој одиграо главну улогу. Дуван као индустријски производ су у комерцијалну орбиту лансирали, ко би други, него Американци. Његов главни састојак је никотин, по хемијском саставу алкалоид, чија је карактеристика да поседује психоактивно дејство, изазивајући лучење хормона ендорфина, који делује умирујуће и помаже у стресним ситуацијама, а такође и неуротрансмитера допамина, који својим дејством производи осећање задовољства. То је био и разлог да се биљка дуван почне узгајати, прво у Јужној Америци, да би је европски колонизатори пренели у Северну Америку и од њеног узгајања направили, прво велики бизнис, а затим и веома профитабилну индустрију.
Профитабилност те индустрије ће се темељити на новолансираном модном тренду званом пушење, које ће такорећи преко ноћи освојити, прво Америку, а затим и цели свет.Свакако да је психоактивно дејство никотина вешто искориштено за рекламирање и пропаганду тог модног тренда, који ће веома брзо цигарете и пушење претворити у нешто без чега се свакодневни живот људских бића неће више моћи замислити. Али та еуфорија неће трајати вечно, јер ће се такорећи преко ноћи та новорођена „езгистенцијална” навика преобразити у порок и бити анатемисана као највећа претња људском здрављу, што ће као последицу имати лансирање новог модног тренда, а то је одвикавање од пушења. Било је суђено да и у том новом тренду поново никотин одигра кључну улогу, али овога пута као негативни јунак. Узето му је за зло да изазива зависност, тако да је он проглашен за главног кривца оних Танталових мука са којима су се суочавали пушачи у очајничким покушајима да се одвикну од тог новопроглашеног порока.
А да би се тај порок до краја демонизовао, и тако лакше уклонио, јер је вероватно постао препрека остваривању неких других планова, одједном је у дуванском диму пронађено на стотине високо токсичних хемикалија, од којих су неке биле смртоносне, изазивачи оних најопаснијих болести, као што је канцер. Наравно, да ће никотин на суптилан начин предводити ту застрашујућу листу убица. На оном претраживачу Гугл о њему се данас може наћи много ружних ствари у чијој сенци су се потпуно изгубила и пала у заборав она његова чудесна психоактивна дејстава. Листа могућих такозваних пратећих негативних учинака на људски организам је подугачка, тако да их није лако ни избројати, ни набројати, а нити упамтити. А на челу је она његова магична способност да изазива зависност, или, да се употреби она реч, која је као по неком партијском декрету ушла у све језике света, адикцију. Никотин на сву његову срећу није проглашен за узрочника канцера, али је чак 69 састојака дуванског дима проглашено за карциногене.
Рушење мита
Међутим, у сенци тог застрашивања од пушења и дуванског дима, које, треба нагласити, представља саставни део концепта на којем почива модерна цивилизација, а то је страх, настављена су научна истраживања тог тајанственог састојка биљке дуван, званог никотин, да би се стекло више увида у начин на који он делује на људски организам. Јер, и међу научницима, као и међу обичним смртницима, увек се нађу они ретки мало више радознали од већине својих колега. Они су почели да откривају да никотин не само да није тако страшан и опак, него да чак поседује многа својства која имају позитивно дејства на метаболизам, па чак могу да итекако помогну и у лечењу многих болести, међу којима и оних тешких хроничних. Док је истовремено утврђено да су они његови негативни учинци на организме минимални и занемарљиви. Другим речима, испоставило се да је она прича о силним негативним учинцима преувеличана и у великој мери измишљена, а није тешко закључити из којих разлога, пропагандних, како би се остварили неки нови планови. Тако да се она ружна слика о никотину почела полако мењати, барем незванично.
Последњих двадесетак година је објављен не мали број резултата студија који су наговештавали наведену промену у третману никотина. Али свакако да највећи хит представља чланак који се фебруара месеца 2022. појавио на озбиљној интернет страници National Library of Medicine, под насловом: „Nicotine in Inflammatory Diseases: Anti-Inflammatory and Pro-Inflammatory Effects” (Никотин у запаљењским болестима: анти-запалењски и про-запалењски учинци). С обзиром да иза те странице стоји амерички институт за здравље (the National Institutes of Health), онда би се та чињеница могла узети као довољна потврда научне веродостојности и озбиљности онога што је у том чланку презентирано. Није неважно узгред напоменути да су аутори те студије група кинеских научника, на челу са Вењи Зангом (Wenji Zhang).
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8895249
У том извештају се тврди да се након опсежног истраживања и прегледа научних публикација може са сигурношћу тврдити да никотин игра важну имуно-регулаторну улогу у више од 20 болести. Поред тога он може да помогне у лечењу озбиљних болести, као што су: улцерозни колитис, артритис, парадонтоза, сепса, ендотоксемија, мултипла склероза, назално еозинофилно запалење, разне врсте алергија, неалкохолна масна јетра, неалкохолни стеатохепатитис, кожна запалења, запалења плаценте, панкреатитис, мишићне упале, вирусни миокардитис, бешетов синдром, очни увеитис, аутоимуни енцефаломијелитис, системски еритемски лупус (аутоимуна болест), да се помену само оне најважније. А од важних потенцијално вредних учинака никотина поменуто је и инхибиторно дејство на оне непријатне цитокинске олује у плућима које се дешавају код акутних респираторних поремећаја.
Томе свему треба додати да је још раније доказано да никотин може да итекако помогне болесницима оболелим од оних хроничних и веома неугодних неуродегенеративних болести, као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болест, јер је добар стимулатор моторних функција, погођених тим болестима, којима се управља из мозга.
Да се на крају помене и најважније откриће, а то је да је никотин у међувремену званично ослобођен кривице за изазивање зависности или „адикције” од пушења, јер су многе научне студије доказале да за такву тврдњу никада није постојао чврст научно верификован доказ. Што значи да су оне тврдње о тој његовој кривици, које су деценијама папагајски понављане, представљале обичну измишљотину, и то сигурно смишљено лансирану.
Али то је тек почетак
На основу изложеног могло би се на први поглед учинити да је то крај још једне од узбудљивих прича о рушењу медицинских митова. Али, како ће се видети, то не само да није крај, већ тек почетак, или увод у једну од оних прича, чија радња тече некако спонтано, сама од себе, а које ипак носе у себи неко недокучиво значење и поруку. Јер ће тајне о никотину настављати да се откривају и да, што се заплета и узбуђења тиче, чак надмаше оне холивудске.
За то се побринуо, ко би други него доктор Брајан Ардис, један од најгласнијих звиждача, који се прославио тачно пре две године када је у јеку ковид пландемије као гост подкастера Стјуа Питерса (The Stew Peters Show), 11. априја 2022. провалио да је једно од биолошких оружја уз помоћ којих су симулирани симптоми такозване вирусне инфекције били змијски отрови. Као што је познато, радознали истраживачи, којима је било јасно да вирус као патоген не постоји, су покушавали да открију од чега оболевају такозвани заражени током те пандемије. Откривено је да су они тајанствени 5Г одашиљачи са својим краткоталасним електромагнетним пољима изазивали једну врсту симптома, хипоксију, коју карактерише отежано дисање због недостатка кисеоника у крви. Брајан Ардис је открио да је поред 5Г кориштено тровање змијским отровима, јер су многи инфицирани показивали симптоме карактеристичне код уједа неких врста отровних змија.
Тачно две године касније, као гост једног другог ништа мање славног подкаста BRIGHTEON TV, у разговору са његовим оснивачем, чувеним здравственим ренџером Мајком Адамсом, Брајан је изложио резултате својих најновијих истраживања, у којима је открио неке нове сензационалне и запањујуће детаље у вези змијских отрова. Он је током тог разговора поновио своја ранија открића у вези оних пандемијских мистериозних догађања, када су здравствени ауторитети забранили да се за третирање оболелих користе она моноклонанлна антитела, иначе главни састојак серума против змијских уједа, а која су у потпуности излечила оне „заражене” такозваним ковид вирусом. У то време су углавном као извори одакле је могао да се појави тај хипотетички вирус спомињани слепи мишеви и змије. Они легендарни „факт чекери” са Гугла и друштвених мрежа су уклањали било какво помињање змија, док слепе мишеве нису дирали. Зашто, није тешко закључити.
Такођер је поновио да је од првог дана пандемије био чврсто уверен да се ту не ради ни о каквој болести респираторних органа већ о систематском тровању змијским отровима, из којих су изоловани специјални пептиди и протеини, а није искључено да су касније и синтетизовани, да би се са њима отровао одређен број људи, како би се симулирала вирусна зараза. Затим је навео да су јануара 2020, дакле пре почетка пандемије, били генетски мапирани пептиди и протеини из отрова краљевске кобре и да је том приликом изоловано 19 супстанци, од којих свака циља на одређене органе или ткива у људском организму, једна циља на панкреас, изазивајући дијабетес, друга на срце, изазивајући миокардитис, трећа на јетру, изазивајући хепатитис, и тако даље. На исти начин је кориштена она фамозна mRNA, која није конструисана у лабораторијама, већ извађена из змијског кобриног отрова, да би се преко вакцина убацивала у људска тела, по којима је, умотана у разне носаче, као што су нано хидрогел или друге магнетске металне нано честице, путовала ка циљаним органима и деловима тела.
Мајк Адамс и Брајан Ардис у пријатељском ћаскању у којем је откривена велика тајна
Следи наставак:ТАЈНЕ НИКОТИНСКОГ МИТА (2)
