Zašto fudbal? Nije moguće zamisliti dovoljno dugačku rečenicu u koju bi stali svi razlozi za tvrdnju o fudbalu kao najvećoj igri svih vreme
Čovek je biće igre. A igra koja ne očekuje od učesnika sve najbolje od njegovog bića nije onaj prostor u kojem je moguće dokazati početnu tvrdnju. Dakle, nije svaka igra ista kao što nije moguće bez savršene igre, pokazati savršeno biće čoveka koji se u igri otkriva u najboljem izdanju. Naravno, gotovo je nemoguće bilo kakvom, ma i najubedljivijom argumentacijom dokazati koja je igra najprimerenija čovekovoj imanenciji, ali neka i pokušaji da fudbal bude proglašen za najznačajniju igru, bidu shvaćeni kao dozvoljena predigra izboru najgenijalnije igre za čoveka kao bića koje se u igri rađa i ostvaruje.
Zašto fudbal? Nije moguće zamisliti dovoljno dugačku rečenicu u koju bi stali svi razlozi za tvrdnju o fudbalu kao najvećoj igri svih vremena. Međutim, svaki navedeni razlog sobom nosi dovoljno težine i ozbiljnosti, da nabrajanje postaje manje bitano od značenja nabrojanog. Dakle, fubal je kolektivna igra koju igra istovremeno dvadesetdva igrača.
Igre koje se sastoje u demonstraciji veštine pojedinca i poređenja sa drugim učesnicima, manjkaju u dinamičkom i interaktivnom odnosu, iako mogu biti tako zahtevne da predstavljaju bazične motoričke vrednosti potrebne za sve ostale igre; igre koje se igraju između dva igrača, takođe oskudevaju u rezultantama čarobne ljudske akcije jer individualne sposobnosti i efekti izvednih veština igrača pažnju gledaoca usmeravaju u pojam dvoboja ili elementarnog binarnog odnosa čiji rezultati se ne mogu podeliti; igre bez taktilnosti i fizičkog kontakta, očekivanja posmatrača održavaju u polju dramatizacije odlaganja sučeljavanja i uzdržavanja od odlučujućeg približavanja koje u svaki susret uračunavaju nepredvidljive obrte mogućih ishoda; i tako redom.
Fudbal u sebe konzumira prethodne pojmove igranja svih igara, fizičku spremosnost pojedinačne demonstracije veštine dokazivanjem besprekornih bazičnih uslova telesnih dostignuća koja nisu sama sebi cilj, specifičnu veštinu motoričke spremnosti za direktan telesni kontakt igrača uz posebnu sposobnost manipulacije predmetom kojim igrači upravljaju u odnosu na cilj igre, mogućnostima koordinacije i kontrole ličnog učešća u odnosu na granicu optimalnog doprinosa kolektivu radi postizanja efekata igre i radost zbog uspešnog nadigravanja.
Fudbal svojom dinamikom u svakoj akciji probija granice prostornih ograničenja igrališta menjajući ravni i horizonte fizičkog delovanja humanističkom geometrijom nepredvidljivog rasporeda motoričkih potencijala igrača, fudbal upravljanjem loptom u posedu ispisuje putanju otkrivanja mogućih prolaza prepreka i barijera koje postavlja u svemu izjednačeni učesnik, fudbal optimizacijom saradnje učesnika originarno stvara svojstva učesnika koja oni samostalno ne mogu dokazati, fudbal ne sprečava demonstraciju razlike između učesnika i ne poznaje mehanizme uprosečenja radi ravnoteže učešća, fudbal razvija i stimuliše beskonačno pomeranje granica slobode igranja kao mogućnosti pronalaženja neotkrivenih prostora čovekovog bića koje se igra, fudbal se igra po jedinim pravilima u ljudskom rodu koja imaju za cilj da podrže i zaštite igru od svih, pa i od onih koji se igraju.
Na svetu ne postoji nešto tako genijalno, lepo i neponovljivo kao fudbal.