Зашто фудбал? Није могуће замислити довољно дугачку реченицу у коју би стали сви разлози за тврдњу о фудбалу као највећој игри свих време
Човек је биће игре. А игра која не очекује од учесника све најбоље од његовог бића није онај простор у којем је могуће доказати почетну тврдњу. Дакле, није свака игра иста као што није могуће без савршене игре, показати савршено биће човека који се у игри открива у најбољем издању. Наравно, готово је немогуће било каквом, ма и најубедљивијом аргументацијом доказати која је игра најпримеренија човековој иманенцији, али нека и покушаји да фудбал буде проглашен за најзначајнију игру, биду схваћени као дозвољена предигра избору најгенијалније игре за човека као бића које се у игри рађа и остварује.
Зашто фудбал? Није могуће замислити довољно дугачку реченицу у коју би стали сви разлози за тврдњу о фудбалу као највећој игри свих времена. Међутим, сваки наведени разлог собом носи довољно тежине и озбиљности, да набрајање постаје мање битано од значења набројаног. Дакле, фубал је колективна игра коју игра истовремено двадесетдва играча.
Игре које се састоје у демонстрацији вештине појединца и поређења са другим учесницима, мањкају у динамичком и интерактивном односу, иако могу бити тако захтевне да представљају базичне моторичке вредности потребне за све остале игре; игре које се играју између два играча, такође оскудевају у резултантама чаробне људске акције јер индивидуалне способности и ефекти изведних вештина играча пажњу гледаоца усмеравају у појам двобоја или елементарног бинарног односа чији резултати се не могу поделити; игре без тактилности и физичког контакта, очекивања посматрача одржавају у пољу драматизације одлагања сучељавања и уздржавања од одлучујућег приближавања које у сваки сусрет урачунавају непредвидљиве обрте могућих исхода; и тако редом.
Фудбал у себе конзумира претходне појмове играња свих игара, физичку спремосност појединачне демонстрације вештине доказивањем беспрекорних базичних услова телесних достигнућа која нису сама себи циљ, специфичну вештину моторичке спремности за директан телесни контакт играча уз посебну способност манипулације предметом којим играчи управљају у односу на циљ игре, могућностима координације и контроле личног учешћа у односу на границу оптималног доприноса колективу ради постизања ефеката игре и радост због успешног надигравања.
Фудбал својом динамиком у свакој акцији пробија границе просторних ограничења игралишта мењајући равни и хоризонте физичког деловања хуманистичком геометријом непредвидљивог распореда моторичких потенцијала играча, фудбал управљањем лоптом у поседу исписује путању откривања могућих пролаза препрека и баријера које поставља у свему изједначени учесник, фудбал оптимизацијом сарадње учесника оригинарно ствара својства учесника која они самостално не могу доказати, фудбал не спречава демонстрацију разлике између учесника и не познаје механизме упросечења ради равнотеже учешћа, фудбал развија и стимулише бесконачно померање граница слободе играња као могућности проналажења неоткривених простора човековог бића које се игра, фудбал се игра по јединим правилима у људском роду која имају за циљ да подрже и заштите игру од свих, па и од оних који се играју.
На свету не постоји нешто тако генијално, лепо и непоновљиво као фудбал.