Пише:Наталија Војимировић
Још половином фебруара почиње да ми се увлачи језа – не због лошег грејања. Због траума. Укочена гледам у екран где угледни гости знају, зашто нам се дешава све у марту. Набројао је астролог, са пар упадица нумеролога – да је месец у коњукцији са неким или нечим –и да тај неко не воли март па кажњава људе и планету земљу. Сећам се да сам однела ћалету почетком 90-тих пророчанство по Нострадамусу, звекнуо ме јако и рекао да у његовој кући то више неће да види.
Угасих ТВ и одох да видим друштвене мреже. Рат до истребљења. Претње, увреде, псовања Нико није поштедјен. Најтеже ми пада што су то деца. Нису ни били рођени 90-тих а камоли учествовали у студенстским демонстрацијама.Да могу –заувек бих избрислала сећање на ту глупост. Заправо можда сам и ја кажњена у ноћи пуног месеца јер се никада нисам опоравила од пада и котрљања низ Француску улицу у Београду. Човек је викао јуриииш-нисам се на време измакла. Данашња полиција мора да се извини а ми да платимо штету.
Е могла бих да одиграм Слагалицу-то ме опушта. Пустих плочу Били Холидеј ,њен специфичан глас испуни простор . “Странге Фруит” песма која је једну од највећих црних џез певацица прославила, јер је говорила о расизму о улазу на задња врата аутобуса , о мајци која је послала у прихватилисте, о сегрегацији о пребијању црнаца, ропству. Хапшена, силована али истрајна враћала се на сцену. И постала славна само порок није успела да победи. Одједном искочи прозорчић са знаком упозорења –имате хакерски напад на вас рачунар ! – наравно на енглеском језику пише. Ста сад да радим ? У купатилу на полици ,моја мама је поређала лекове, суплементе, прву помоц али -ништа. Гледала сам пола сата , ништа против хакерског напада. Узећу ,бели лук и тамјан – и сваки ђаво ће да побегне. Међутим искочи други прозор – ми ћемо Вас сачувати од свих вируса и напада по цени од —– долара месечно. А, капирам ! Нападач је заправо онај који ће и да ме заштити ! Звучи познато ?
Сетих се старог штоса звездарских мангупа кад дође новајлија у крај ,и нема појма да га већ сутра ,кад прође њиховом територијом чекају Пеца и Миле Робија у игри -добар и лош полицајац . ( “Види друже,неки су хтели да те бију али ја ћу да те браним ,ту сам- нема длака да ти фали с главе”) Новајлија, срећан наседне на фору и временом примећује да му Пеца узима лову за ужину, цигарете, преписује од њега скида му патике за тренинг, али ћути не сме да се буни. Види плаше га се и ван Звездаре. Али ни новајлија више није новајлија, похватао неке своје другаре, лагано направио своју екипу, и једног дана кад је остао без свега и девојке коју је лудо волео -Пеца стари шмекер је малу шармирао – сачекају Пецу испред школе и изазову га на фер тучу. Наочиглед свих обожавалаца и поштовалаца, доби батине као никад у зивоту, јер новајлија није ишао на снагу јер није имао шансе, него на мудрост и тактику. Избегавао је сваки јачи ударац јер је био нижи растом , а уочио је Пецине слабости гледајући годинама како бије клинце. Наиме ,Пеца је пушио а новајлија трцчо, вежбао, пливао. Док се искашљавао, погоди га прецизан ударац у стомак , па још један и трећи није био потребан. Остаде Пеле да лежи , док су полако одлазили сви за које је био највећи херој улице. Чак и девојка која је била прва дама и уживала заштиту.Ту је Пеца научио најважнију лекцију у животу . “Сила Бога не моли ,али Бог силу не воли “. Све ово ми је испричао Пеца лично ,у својој обућарској радњи на Карабурми близу неког Ћире кафеџије ,који је био прво конобар,па аутомеханичар, и стално је долазио код мог тате у кабинет за помоцћ за кредит, похабан сиромашан, уплакан. Жеља му је била да отвори кафану, коју је на крају уз помоћ малих трикова и кредита отворио- и назвао је по једном великом симболу страдања срба у јуну месецу . Наравно Ћира мисли да је сам успео, хвали се да само елита долази. Врх и естаблисхмент. Нас се не сећа. Леп српски обичај. Једном сам отишла и замолила да нам помогне , тата је у болници на онкологији, а мама је напустила посао и родила троје деце. Имамо проблем.Он ме погледа и рече “Ево иди сама па се увери – празна сала данас нико није ни воду тражио. Данима тако сине !“
Познавајући свој темперамент према, тој врсти људи, брзо се удаљих без поздрава. Касније се појавио један господин који је имао локал у Балканској улици и који ни дан данас не зна да нам је спасио животе.Али то је друга прича. То је прича о људима који су помагали читав живот другима јер су тако рођени.
Каже Пеца “Смири се. Лепо сам ти рекао да не идеш. Знам -погледах га савијеног и малог. Болестан сам ,нећу још дуго ” Ајде Пецо не причај глупости ,него где су ми чизме? Он поносно извади ” Погледај! Издржаће и јесен и најјачу зиму ! И не треба ништа да платиш ,укро сам ти из ранца у школи много пута лову ,извини,праштај ако мозеш “.Наравно да могу. Теби могу увек -овима што ми направе проблем, а хоће да ме штите ,од моје муке, од мојих суза и мог грумена земље – нећу ! Њима нећу.
Узалуд сам се надала.Ни овај март није прошао без крви и терора. Киша и сузе су ми се сливале низ лице. У цркви пресвете Богородице на Црвеном крсту ,где сам крштена, људи су се тискали и палили свеће.
