Piše:Natalija Vojimirović
Još polovinom februara počinje da mi se uvlači jeza – ne zbog lošeg grejanja. Zbog trauma. Ukočena gledam u ekran gde ugledni gosti znaju, zašto nam se dešava sve u martu. Nabrojao je astrolog, sa par upadica numerologa – da je mesec u konjukciji sa nekim ili nečim –i da taj neko ne voli mart pa kažnjava ljude i planetu zemlju. Sećam se da sam odnela ćaletu početkom 90-tih proročanstvo po Nostradamusu, zveknuo me jako i rekao da u njegovoj kući to više neće da vidi.
Ugasih TV i odoh da vidim društvene mreže. Rat do istrebljenja. Pretnje, uvrede, psovanja Niko nije poštedjen. Najteže mi pada što su to deca. Nisu ni bili rođeni 90-tih a kamoli učestvovali u studenstskim demonstracijama.Da mogu –zauvek bih izbrislala sećanje na tu glupost. Zapravo možda sam i ja kažnjena u noći punog meseca jer se nikada nisam oporavila od pada i kotrljanja niz Francusku ulicu u Beogradu. Čovek je vikao juriiiš-nisam se na vreme izmakla. Današnja policija mora da se izvini a mi da platimo štetu.
E mogla bih da odigram Slagalicu-to me opušta. Pustih ploču Bili Holidej ,njen specifičan glas ispuni prostor . “Strange Fruit” pesma koja je jednu od najvećih crnih džez pevacica proslavila, jer je govorila o rasizmu o ulazu na zadnja vrata autobusa , o majci koja je poslala u prihvatiliste, o segregaciji o prebijanju crnaca, ropstvu. Hapšena, silovana ali istrajna vraćala se na scenu. I postala slavna samo porok nije uspela da pobedi. Odjednom iskoči prozorčić sa znakom upozorenja –imate hakerski napad na vas računar ! – naravno na engleskom jeziku piše. Sta sad da radim ? U kupatilu na polici ,moja mama je poređala lekove, suplemente, prvu pomoc ali -ništa. Gledala sam pola sata , ništa protiv hakerskog napada. Uzeću ,beli luk i tamjan – i svaki đavo će da pobegne. Međutim iskoči drugi prozor – mi ćemo Vas sačuvati od svih virusa i napada po ceni od —– dolara mesečno. A, kapiram ! Napadač je zapravo onaj koji će i da me zaštiti ! Zvuči poznato ?
Setih se starog štosa zvezdarskih mangupa kad dođe novajlija u kraj ,i nema pojma da ga već sutra ,kad prođe njihovom teritorijom čekaju Peca i Mile Robija u igri -dobar i loš policajac . ( “Vidi druže,neki su hteli da te biju ali ja ću da te branim ,tu sam- nema dlaka da ti fali s glave”) Novajlija, srećan nasedne na foru i vremenom primećuje da mu Peca uzima lovu za užinu, cigarete, prepisuje od njega skida mu patike za trening, ali ćuti ne sme da se buni. Vidi plaše ga se i van Zvezdare. Ali ni novajlija više nije novajlija, pohvatao neke svoje drugare, lagano napravio svoju ekipu, i jednog dana kad je ostao bez svega i devojke koju je ludo voleo -Peca stari šmeker je malu šarmirao – sačekaju Pecu ispred škole i izazovu ga na fer tuču. Naočigled svih obožavalaca i poštovalaca, dobi batine kao nikad u zivotu, jer novajlija nije išao na snagu jer nije imao šanse, nego na mudrost i taktiku. Izbegavao je svaki jači udarac jer je bio niži rastom , a uočio je Pecine slabosti gledajući godinama kako bije klince. Naime ,Peca je pušio a novajlija trcčo, vežbao, plivao. Dok se iskašljavao, pogodi ga precizan udarac u stomak , pa još jedan i treći nije bio potreban. Ostade Pele da leži , dok su polako odlazili svi za koje je bio najveći heroj ulice. Čak i devojka koja je bila prva dama i uživala zaštitu.Tu je Peca naučio najvažniju lekciju u životu . “Sila Boga ne moli ,ali Bog silu ne voli “. Sve ovo mi je ispričao Peca lično ,u svojoj obućarskoj radnji na Karaburmi blizu nekog Ćire kafedžije ,koji je bio prvo konobar,pa automehaničar, i stalno je dolazio kod mog tate u kabinet za pomocć za kredit, pohaban siromašan, uplakan. Želja mu je bila da otvori kafanu, koju je na kraju uz pomoć malih trikova i kredita otvorio- i nazvao je po jednom velikom simbolu stradanja srba u junu mesecu . Naravno Ćira misli da je sam uspeo, hvali se da samo elita dolazi. Vrh i establishment. Nas se ne seća. Lep srpski običaj. Jednom sam otišla i zamolila da nam pomogne , tata je u bolnici na onkologiji, a mama je napustila posao i rodila troje dece. Imamo problem.On me pogleda i reče “Evo idi sama pa se uveri – prazna sala danas niko nije ni vodu tražio. Danima tako sine !“
Poznavajući svoj temperament prema, toj vrsti ljudi, brzo se udaljih bez pozdrava. Kasnije se pojavio jedan gospodin koji je imao lokal u Balkanskoj ulici i koji ni dan danas ne zna da nam je spasio živote.Ali to je druga priča. To je priča o ljudima koji su pomagali čitav život drugima jer su tako rođeni.
Kaže Peca “Smiri se. Lepo sam ti rekao da ne ideš. Znam -pogledah ga savijenog i malog. Bolestan sam ,neću još dugo ” Ajde Peco ne pričaj gluposti ,nego gde su mi čizme? On ponosno izvadi ” Pogledaj! Izdržaće i jesen i najjaču zimu ! I ne treba ništa da platiš ,ukro sam ti iz ranca u školi mnogo puta lovu ,izvini,praštaj ako mozeš “.Naravno da mogu. Tebi mogu uvek -ovima što mi naprave problem, a hoće da me štite ,od moje muke, od mojih suza i mog grumena zemlje – neću ! Njima neću.
Uzalud sam se nadala.Ni ovaj mart nije prošao bez krvi i terora. Kiša i suze su mi se slivale niz lice. U crkvi presvete Bogorodice na Crvenom krstu ,gde sam krštena, ljudi su se tiskali i palili sveće.
