Ове слике заиста дају основ за песимизам, али ако искрено желимо структурне промене у борби за опстанак и напредак народа и државе, важно је да мислимо о узроцима проблема који нас тиште а не само о њиховим болним и видљивим последицама.
Слика прва – еврофанатици
Данашњи протест организују претежно тзв. прозападне странке које су углавном еврофанатизоване и у начелу подржавају антисрпску политику Запада. То чине сада, то би чиниле и ако дођу на власт. Тај „петооктобарски“ филм смо већ гледали.
Оне позивају на „промену система“, игноришући чињеницу да су и саме интегрални део окупационог „система“, и кад су на власти и кад нису.
Чини се ипак да највећи број присутних који ће бити на данашњем скупу не дели политичку доктрину и ставове ових странака, него ће ту бити због личног залагања за промену стања у друштву.
Слика друга -„патриотска опозиција“
Данашњи протест углавном игноришу странке тзв. патриотске опозиције, из претежно нејасних разлога.
Оптерећене оптужбама за повремено кокетирање с влашћу по разним основама, оне као да лутају по политичкој сцени Србије, несигурне у своје одлуке и поступке и са донекле танком кадровском структуром.
Оне се залажу за евроскептицизам и здравију националну политику, што начелно подржава више од 70 посто бирачког тела, али у збиру не добацују до 15 посто гласова, што сасвим одговара западном окупатору.
Тзв. патриотске странке не виде шта би код себе требало да мењају и углавном се збуњено врте у круг.
То фрустрира многе бираче.
Слика трећа – одлазећа власт
Власт која је прешла свој зенит и којој видљиво пада подршка у народу, панично на то реагује и заказује митинг који не служи ничему и који ће само да повећа растућу напетост и погоршаће односе у друштву, већ доведене до ивице физичких сукоба.
Њен лидер види да га Запад полако пушта низ воду и настоји да се представи као и даље једини поуздани партнер за испуњавање свих окупаторских антисрпских захтева и ћефова у буквално свим областима.
Све више га обузимају страхови и све чешће вуче погрешне и опасне потезе.
Слика четврта – окупирани медији
у Србији не постоје независни медији.
Они су, или под контролом власти а самим тим и контролом оних који чврсто контролишу саму власт, или су под директном и непосредном контролом Запада и промовишу припадајућу окупациону агенду.
Претежни део врло активних интернет портала, у већој мери финансирају НВО које су основале западне обавештајне службе и њихове маскиране филијале.
То значи да грађани Србије имају веома отежан или сасвим затворен пут до било каквих разумних, избалансираних, колико-толико објективних и поузданих вести и коментара, који би им у центрифуги догађаја помогли да разазнају скице истине и здраво расуђују.
Окупатору савршено одговара такво стање и непрестано га усавршава и оснажује.
Слика пета – незванична колонија
Запад је у великом обиму извршио продор у све виталне сфере нашег друштва, у привреду, правосуђе, образовање, културу, одбрану, медије, део СПЦ, део војске и обавештајног сектора итд.
Процес траје дуго али је ескалирао после Петог октобра и данас је Србију практично довео до ивице статуса незваничне колоније.
Непрестаним отвореним војним и политичким атацима на српски народ у последњих више од тридесет година, значајно су исцрпели нашу снагу и вољу за отпором и скоро да су нас сасвим поразили. Потпуни пад у канџе Запада, био би и крај постојања Срба као историјског народа.
Слика шеста – „пета колона“
У Србији, нарочито у Београду, у политичким странкама, на универзитетима и факултетима, у медијима, у институцијама система и државним установама културе, увећао се број аутошовиниста који свесно, активно и агресивно раде против разумно схваћених националних и историјских интереса српског народа.
Њихово малигно дејство осећа се све више и код младих генерација, али на срећу, још увек не у доминантном облику.
Ова савремена „пета колона“ горки је плод вишедеценијског титоизма и масакра над националном елитом у Другом светском рату и после њега, али је и последица дуготрајне примене меке моћи Запада на овом простору и одсуства адекватне противтеже.
Ове слике заиста дају основ за песимизам, али ако искрено желимо структурне промене у борби за опстанак и напредак народа и државе, важно је да мислимо о узроцима проблема који нас тиште а не само о њиховим болним и видљивим последицама.
Лека за све ово има, у нама је и око нас је. Ваља га само препознати и применити…
Izvor: https://hronograf.net/2023/05/12/vladan-vukosavljevic-okupacija-u-sest-slika/
Невероватно је, да многи “мислиоци” као главни доказ исправности својих теза, морају да се позову на: “Ova savremena „peta kolona“ gorki je plod višedecenijskog titoizma i masakra nad nacionalnom elitom u Drugom svetskom ratu i posle njega,”. Не поставе сами себи питање где је била та “елита” у временима која се спомињу. Да ли је то “елита” која је била уз Недића, или она у Лондону? Аутор заобилази чињеницу да је од 2. милиона чланова СКЈ убедљиво највећи део био српског и православног порекла! Узимајући у обзир и борачки састав НОВ и ПОЈ, јасно је да су Срби у већини били на страни “višedecenijskog titoizma” и исти подржавали.
Ваља допунити нешто о аутору. Градски секретар за културу и министар у влади Србије до 2020. године. Сада пише о “титоизму”, а очигледно је да је био “жути”, па сада покушава да испегла биографију.