Ove slike zaista daju osnov za pesimizam, ali ako iskreno želimo strukturne promene u borbi za opstanak i napredak naroda i države, važno je da mislimo o uzrocima problema koji nas tište a ne samo o njihovim bolnim i vidljivim posledicama.
Slika prva – evrofanatici
Današnji protest organizuju pretežno tzv. prozapadne stranke koje su uglavnom evrofanatizovane i u načelu podržavaju antisrpsku politiku Zapada. To čine sada, to bi činile i ako dođu na vlast. Taj „petooktobarski“ film smo već gledali.
One pozivaju na „promenu sistema“, ignorišući činjenicu da su i same integralni deo okupacionog „sistema“, i kad su na vlasti i kad nisu.
Čini se ipak da najveći broj prisutnih koji će biti na današnjem skupu ne deli političku doktrinu i stavove ovih stranaka, nego će tu biti zbog ličnog zalaganja za promenu stanja u društvu.
Slika druga -„patriotska opozicija“
Današnji protest uglavnom ignorišu stranke tzv. patriotske opozicije, iz pretežno nejasnih razloga.
Opterećene optužbama za povremeno koketiranje s vlašću po raznim osnovama, one kao da lutaju po političkoj sceni Srbije, nesigurne u svoje odluke i postupke i sa donekle tankom kadrovskom strukturom.
One se zalažu za evroskepticizam i zdraviju nacionalnu politiku, što načelno podržava više od 70 posto biračkog tela, ali u zbiru ne dobacuju do 15 posto glasova, što sasvim odgovara zapadnom okupatoru.
Tzv. patriotske stranke ne vide šta bi kod sebe trebalo da menjaju i uglavnom se zbunjeno vrte u krug.
To frustrira mnoge birače.
Slika treća – odlazeća vlast
Vlast koja je prešla svoj zenit i kojoj vidljivo pada podrška u narodu, panično na to reaguje i zakazuje miting koji ne služi ničemu i koji će samo da poveća rastuću napetost i pogoršaće odnose u društvu, već dovedene do ivice fizičkih sukoba.
Njen lider vidi da ga Zapad polako pušta niz vodu i nastoji da se predstavi kao i dalje jedini pouzdani partner za ispunjavanje svih okupatorskih antisrpskih zahteva i ćefova u bukvalno svim oblastima.
Sve više ga obuzimaju strahovi i sve češće vuče pogrešne i opasne poteze.
Slika četvrta – okupirani mediji
u Srbiji ne postoje nezavisni mediji.
Oni su, ili pod kontrolom vlasti a samim tim i kontrolom onih koji čvrsto kontrolišu samu vlast, ili su pod direktnom i neposrednom kontrolom Zapada i promovišu pripadajuću okupacionu agendu.
Pretežni deo vrlo aktivnih internet portala, u većoj meri finansiraju NVO koje su osnovale zapadne obaveštajne službe i njihove maskirane filijale.
To znači da građani Srbije imaju veoma otežan ili sasvim zatvoren put do bilo kakvih razumnih, izbalansiranih, koliko-toliko objektivnih i pouzdanih vesti i komentara, koji bi im u centrifugi događaja pomogli da razaznaju skice istine i zdravo rasuđuju.
Okupatoru savršeno odgovara takvo stanje i neprestano ga usavršava i osnažuje.
Slika peta – nezvanična kolonija
Zapad je u velikom obimu izvršio prodor u sve vitalne sfere našeg društva, u privredu, pravosuđe, obrazovanje, kulturu, odbranu, medije, deo SPC, deo vojske i obaveštajnog sektora itd.
Proces traje dugo ali je eskalirao posle Petog oktobra i danas je Srbiju praktično doveo do ivice statusa nezvanične kolonije.
Neprestanim otvorenim vojnim i političkim atacima na srpski narod u poslednjih više od trideset godina, značajno su iscrpeli našu snagu i volju za otporom i skoro da su nas sasvim porazili. Potpuni pad u kandže Zapada, bio bi i kraj postojanja Srba kao istorijskog naroda.
Slika šesta – „peta kolona“
U Srbiji, naročito u Beogradu, u političkim strankama, na univerzitetima i fakultetima, u medijima, u institucijama sistema i državnim ustanovama kulture, uvećao se broj autošovinista koji svesno, aktivno i agresivno rade protiv razumno shvaćenih nacionalnih i istorijskih interesa srpskog naroda.
Njihovo maligno dejstvo oseća se sve više i kod mladih generacija, ali na sreću, još uvek ne u dominantnom obliku.
Ova savremena „peta kolona“ gorki je plod višedecenijskog titoizma i masakra nad nacionalnom elitom u Drugom svetskom ratu i posle njega, ali je i posledica dugotrajne primene meke moći Zapada na ovom prostoru i odsustva adekvatne protivteže.
Ove slike zaista daju osnov za pesimizam, ali ako iskreno želimo strukturne promene u borbi za opstanak i napredak naroda i države, važno je da mislimo o uzrocima problema koji nas tište a ne samo o njihovim bolnim i vidljivim posledicama.
Leka za sve ovo ima, u nama je i oko nas je. Valja ga samo prepoznati i primeniti…
Izvor: https://hronograf.net/2023/05/12/vladan-vukosavljevic-okupacija-u-sest-slika/
Neverovatno je, da mnogi “mislioci” kao glavni dokaz ispravnosti svojih teza, moraju da se pozovu na: “Ova savremena „peta kolona“ gorki je plod višedecenijskog titoizma i masakra nad nacionalnom elitom u Drugom svetskom ratu i posle njega,”. Ne postave sami sebi pitanje gde je bila ta “elita” u vremenima koja se spominju. Da li je to “elita” koja je bila uz Nedića, ili ona u Londonu? Autor zaobilazi činjenicu da je od 2. miliona članova SKJ ubedljivo najveći deo bio srpskog i pravoslavnog porekla! Uzimajući u obzir i borački sastav NOV i POJ, jasno je da su Srbi u većini bili na strani “višedecenijskog titoizma” i isti podržavali.
Valja dopuniti nešto o autoru. Gradski sekretar za kulturu i ministar u vladi Srbije do 2020. godine. Sada piše o “titoizmu”, a očigledno je da je bio “žuti”, pa sada pokušava da ispegla biografiju.