Пише: Милорад Антонић
Сеоски поп из Велике Иванче, места које је задесила стравична трагедија, тврди да је узрок овом злочину клетва од пре 400 година. Поп иде даље, па подсећа да су се и остали злочини десили из истог разлога. Значи ли то да мештани који му верују треба да напусте село?! Или тај поп треба да објасни зашто да верујемо враждбинама?! Црква, наравно нема право да ћути!
Тужна вест, ових дана о масовном убиству стигла је из Велике Иванче.
Лоша вест осванула је 12.0.4.2013.год. на страницама једних дневних новина која дословице гласи:
„Дејан Милановић, сеоски свештеник, каже да је масовно убиство само последица проклетства Велике Иванче још из времена Велике сеобе Срба“. Како пишу ове новине прота Дејан Милановић изајвио је да је „ово село већ вековима уклето и то због убиства пет калуђера пре 400 година и да се бачена клетве на село више пута обистинила.“
У тужној и лошој вести, поред породичних, родбинских и суседских трагедија, трагичне су још две ствари: чињеница да дневне новине (у 21.веку смо) веровању сеоског попа у враџбине придају толики значај и друга, такође чињеница да то говори свештеник, представник цркве.
Ма колико да су новине које га толико уважавају нижеразредне, а нису, напротив, они себе виде у самом врху политичке и интелектуалне елите, овај поп ипак је добио на значају. Његово веровање у враџбине, поготово !
Зашто то тако трагично изгледа?
Па из простог разлога што нисам сигуран да је читалац, који верује новинама из којих свакодневно очекује кредибилније вести „од извора из врха власти“, одушевљен овако третираном информацијом о веровању једног попа у враџбине. И то ударно! Придатим значајем овој вести обезвређене су све друге које се позивају на висококотиране изворе. А чини ми се, да нема места и разлога да се изједначују веровања у враџбине и други кредибилнији извори.
Наравно не мора читалац да верује, ни попу ни новинама, нити једним нити другим изворима али, такође је тачно да је касно за ту врсту избора. Јер, Његово величанство Читалац је дотичне новине прихватио као угледне и од поверења (тако су му се оне представиле) и понекад није био обманут па је веровање још чвршће и вредно пажње. А све то због тога што су у њима информације ранга достојног пажње, цивилизацијског напретка човека 21.века. Још вредније по томе о чему говоре!Информација као што је поменута из домена враџбина увреда је интелигенције читалаштва висококотираних новина (или оне бар то желе да буду ).
Трагично је, наравно, и због тога што новине читају и они којима није до ранга информација „из врха власти“ нити до тог цивилизацијског напретка јер је велика вероватноћа да је новина, као ова, баш на ту групу конзумената оваквих информација ,оставила утисак! Е баш та група , а под условом да су јој,новине бар мало уливале поверење, биле путоказ, смерница у размишљању (а људи на основу информација из новина се хране, облаче, путују, летују, зимују, мењају своја политичка определења…) повероваће и у истинитост веровања у враџбиње сеоског попа о баченој клетви на село. И, шта се потом дешава? Дешава се још једна трагедија. Народ у кризи,туги,жалости…лако крене погрешним путем. Не би чудило да се у Великој Иванчи, у недостатку тумачења „да ли веровати попу или не, има ли основа да се верује у враџбине и сл“, попово мишљење препричава као истина. Јер друга истина, једноставно није понуђена. Даље ствари иду својим, али погрешним током. У недостатку праве истине и бар мало просвећености на страницама не само ових новина, него медија уопште, значиле би више од ових бесперспективних порука. Лако је доказати да то народ осећа, али страх од суморних и могућих трагедија због уклетости места не исказује тако што пита, тражи савет и сл. већ верује понуђеном. Поготово попу коме је и до сада веровао. Препричавањем једног могућег објашњења, у вом случају веровања у враџбине, стварају се легенде , митови…! Следећи корак је, да би се спасили, приношење жртве! У недостатку става цркве, црква је губитник, поп је у добитку. Њему се верује. Новине су то обајвиле. Тиме ће мештани оправдавати своју немоћ, збуњенсот, или погрешне потезе. Тако се то утемељује у народно веровање. И посебно је трагично то што новине не нађоше за сходно да бар у једној реченици изнесу свој став о поповским врачбинама и њиховом нескладу са веровањем у Бога, проповедањем цркве. Обзиром да је, за верујуће људе, а требало би и за попа, Бог свемогућ, како мештани да не поверују да је Он после 400 година одлучио да казни и стално кажњава ово село, зато што су њихови давни преци одбили да саграде цркву. На страну то што је тешко поверовати да су пре 400 година мештани било толико против цркве. И на страну то шта је циљ попове тврдње о уклетости села.
Просто, тешко је поверовати да је тако велика трагедија, искоришћена са неким прорачуном, интересом ?! Али у њој најмање има разума.
У сваком случају ваљало би чути став цркве.
Јер то што рече поп изгледао као да се Бог наљутио, па одлучио да зато што му мештани ненадоше да сагради цвркву, побише калуђере он њима неда живот. Е неће моћи попе Дејане Милановићу. Ја ипак не верујем у таквог Бога- Осветољубивог. Не верујем ни у Бога ни у цркву која заговара такву освету. Или је за вас, господине Милановићу, неко изнад Свевишњег.
Ако мислите да постоји неко изнад Њега, Ви би господине попе морали да наупустите цркву и село. Јер то је тровање народа, попе!
Где ће вам бити савест кад у ваше враџбине поверују мештани, па из страха да и они не постану жртва клетве, почну напуштати своја огњишта. Е, а то није сврха ваше службе.Јер они у Бога верују. Ви сте их томе учили! . Попе Милановићу,нити има места вашој изјави за новине,нити вама са тзаквим убеђенјима међу напаћеним мештанима. И још вас називају оцем
Ви нисте добар отац ако не градите кућу.
Ви сте више зла посејали својим веровањем у врачбине него што саме врачбине могу да тим људима нашкоде.
