Piše: Milorad Antonić
Seoski pop iz Velike Ivanče, mesta koje je zadesila stravična tragedija, tvrdi da je uzrok ovom zločinu kletva od pre 400 godina. Pop ide dalje, pa podseća da su se i ostali zločini desili iz istog razloga. Znači li to da meštani koji mu veruju treba da napuste selo?! Ili taj pop treba da objasni zašto da verujemo vraždbinama?! Crkva, naravno nema pravo da ćuti!
Tužna vest, ovih dana o masovnom ubistvu stigla je iz Velike Ivanče.
Loša vest osvanula je 12.0.4.2013.god. na stranicama jednih dnevnih novina koja doslovice glasi:
„Dejan Milanović, seoski sveštenik, kaže da je masovno ubistvo samo posledica prokletstva Velike Ivanče još iz vremena Velike seobe Srba“. Kako pišu ove novine prota Dejan Milanović izajvio je da je „ovo selo već vekovima ukleto i to zbog ubistva pet kaluđera pre 400 godina i da se bačena kletve na selo više puta obistinila.“
U tužnoj i lošoj vesti, pored porodičnih, rodbinskih i susedskih tragedija, tragične su još dve stvari: činjenica da dnevne novine (u 21.veku smo) verovanju seoskog popa u vradžbine pridaju toliki značaj i druga, takođe činjenica da to govori sveštenik, predstavnik crkve.
Ma koliko da su novine koje ga toliko uvažavaju nižerazredne, a nisu, naprotiv, oni sebe vide u samom vrhu političke i intelektualne elite, ovaj pop ipak je dobio na značaju. Njegovo verovanje u vradžbine, pogotovo !
Zašto to tako tragično izgleda?
Pa iz prostog razloga što nisam siguran da je čitalac, koji veruje novinama iz kojih svakodnevno očekuje kredibilnije vesti „od izvora iz vrha vlasti“, oduševljen ovako tretiranom informacijom o verovanju jednog popa u vradžbine. I to udarno! Pridatim značajem ovoj vesti obezvređene su sve druge koje se pozivaju na visokokotirane izvore. A čini mi se, da nema mesta i razloga da se izjednačuju verovanja u vradžbine i drugi kredibilniji izvori.
Naravno ne mora čitalac da veruje, ni popu ni novinama, niti jednim niti drugim izvorima ali, takođe je tačno da je kasno za tu vrstu izbora. Jer, Njegovo veličanstvo Čitalac je dotične novine prihvatio kao ugledne i od poverenja (tako su mu se one predstavile) i ponekad nije bio obmanut pa je verovanje još čvršće i vredno pažnje. A sve to zbog toga što su u njima informacije ranga dostojnog pažnje, civilizacijskog napretka čoveka 21.veka. Još vrednije po tome o čemu govore!Informacija kao što je pomenuta iz domena vradžbina uvreda je inteligencije čitalaštva visokokotiranih novina (ili one bar to žele da budu ).
Tragično je, naravno, i zbog toga što novine čitaju i oni kojima nije do ranga informacija „iz vrha vlasti“ niti do tog civilizacijskog napretka jer je velika verovatnoća da je novina, kao ova, baš na tu grupu konzumenata ovakvih informacija ,ostavila utisak! E baš ta grupa , a pod uslovom da su joj,novine bar malo ulivale poverenje, bile putokaz, smernica u razmišljanju (a ljudi na osnovu informacija iz novina se hrane, oblače, putuju, letuju, zimuju, menjaju svoja politička opredelenja…) poverovaće i u istinitost verovanja u vradžbinje seoskog popa o bačenoj kletvi na selo. I, šta se potom dešava? Dešava se još jedna tragedija. Narod u krizi,tugi,žalosti…lako krene pogrešnim putem. Ne bi čudilo da se u Velikoj Ivanči, u nedostatku tumačenja „da li verovati popu ili ne, ima li osnova da se veruje u vradžbine i sl“, popovo mišljenje prepričava kao istina. Jer druga istina, jednostavno nije ponuđena. Dalje stvari idu svojim, ali pogrešnim tokom. U nedostatku prave istine i bar malo prosvećenosti na stranicama ne samo ovih novina, nego medija uopšte, značile bi više od ovih besperspektivnih poruka. Lako je dokazati da to narod oseća, ali strah od sumornih i mogućih tragedija zbog ukletosti mesta ne iskazuje tako što pita, traži savet i sl. već veruje ponuđenom. Pogotovo popu kome je i do sada verovao. Prepričavanjem jednog mogućeg objašnjenja, u vom slučaju verovanja u vradžbine, stvaraju se legende , mitovi…! Sledeći korak je, da bi se spasili, prinošenje žrtve! U nedostatku stava crkve, crkva je gubitnik, pop je u dobitku. Njemu se veruje. Novine su to obajvile. Time će meštani opravdavati svoju nemoć, zbunjensot, ili pogrešne poteze. Tako se to utemeljuje u narodno verovanje. I posebno je tragično to što novine ne nađoše za shodno da bar u jednoj rečenici iznesu svoj stav o popovskim vračbinama i njihovom neskladu sa verovanjem u Boga, propovedanjem crkve. Obzirom da je, za verujuće ljude, a trebalo bi i za popa, Bog svemoguć, kako meštani da ne poveruju da je On posle 400 godina odlučio da kazni i stalno kažnjava ovo selo, zato što su njihovi davni preci odbili da sagrade crkvu. Na stranu to što je teško poverovati da su pre 400 godina meštani bilo toliko protiv crkve. I na stranu to šta je cilj popove tvrdnje o ukletosti sela.
Prosto, teško je poverovati da je tako velika tragedija, iskorišćena sa nekim proračunom, interesom ?! Ali u njoj najmanje ima razuma.
U svakom slučaju valjalo bi čuti stav crkve.
Jer to što reče pop izgledao kao da se Bog naljutio, pa odlučio da zato što mu meštani nenadoše da sagradi cvrkvu, pobiše kaluđere on njima neda život. E neće moći pope Dejane Milanoviću. Ja ipak ne verujem u takvog Boga- Osvetoljubivog. Ne verujem ni u Boga ni u crkvu koja zagovara takvu osvetu. Ili je za vas, gospodine Milanoviću, neko iznad Svevišnjeg.
Ako mislite da postoji neko iznad Njega, Vi bi gospodine pope morali da naupustite crkvu i selo. Jer to je trovanje naroda, pope!
Gde će vam biti savest kad u vaše vradžbine poveruju meštani, pa iz straha da i oni ne postanu žrtva kletve, počnu napuštati svoja ognjišta. E, a to nije svrha vaše službe.Jer oni u Boga veruju. Vi ste ih tome učili! . Pope Milanoviću,niti ima mesta vašoj izjavi za novine,niti vama sa tzakvim ubeđenjima među napaćenim meštanima. I još vas nazivaju ocem
Vi niste dobar otac ako ne gradite kuću.
Vi ste više zla posejali svojim verovanjem u vračbine nego što same vračbine mogu da tim ljudima naškode.
