Telegram kanali i Youtube puni su video poruka ukrajinskih jedinica njihovoj komandi i Vladimiru Zelenskom. Na šta se sve ti ljudi žale, zašto odbijaju da idu u borbu i izvršavaju naređenja? Da li to znači da je pred nama dugo očekivani psihološki slom ukrajinske vojske?
AUTOR: Nikolaj Storoženko
„Vašington post“ objavio je veoma značajan materijal o sanju Oružanih snaga na istoku Ukrajine. Junak publikacije je komandir čete Sergej Lapko. Možda je njegov najjači utisak bila superiornost Oružanih snaga RF u tehnologiji. „Oni [Rusi] već znaju gde smo, a kada ukrajinski tenk puca sa naše strane, to odaje našu poziciju. I [Rusi] počinju da pucaju na sve – na gradove, minobacače. A vi se samo molite da preživite.“
Odvojeno, komandir čete napominje da je njihova borbena obuka trajala trideset minuta, pri čemu su za svaku vežbu dobijali po trideset metaka municije: „Nema više, preskupo je“. Posle toga su iz Užgoroda prebačeni u Lisičansku oblast.
Za tri meseca u četi je preostalo 54 od 120 ljudi, ostali su ubijeni, ranjeni ili su dezertirali. Mnogo je pritužbi na komandovanje: ako se u početku smena vršila svaka 3-4 dana, ali sada smena nije poslata više od mesec dana. Zbog čega su on i njegovi borci bili prinuđeni da se povuku sa svojih položaja i odu u Družkovku da se bar umiju.
Na istom mestu, u Družkovki, Lapko i njegov zamenik Vitalij Hrus razgovarali su sa novinarom „Vašington posta“. Nakon toga, obojicu, kao i nekoliko njihovih potčinjenih, uhapsila je SBU, optužujući ih za dezerterstvo.
Jezik će do Kijeva dovesti
Očigledno, priča o Lapku i njegovim kolegama je još jedan primer slanja jedinice teritorijalne odbrane (TrO) na „istočni front“ od strane ukrajinske vojne komande. U ukrajinskim medijima o ovoj praksi se počelo da često izveštava krajem aprila, čim su sami borci takvih jedinica počeli da snimaju video poruke medijima i javnosti.
Međutim, u poslednje vreme situacija je počela da se menja. Pritvaranja i hapšenja odgovor su na ove brojne signale. Baš pre neki dan, ista sudbina zadesila je borce 115. brigade trupa (Čerkasi).
Hapšenje ne preti ne samo vojnicima. Narodni poslanik iz frakcije „Sluga naroda“ Marijana Bezuglaja direktno poziva SBU da uhapsi novinara Jurija Butusova, optužujući ga da njegove publikacije „informativno pomažu Rusiji“. Sam Butusov piše da zaista postoji reakcija vlasti na njegove publikacije: zabranjeno mu je da posećuje vojne jedinice.
Razlog za ovu reakciju, očigledno, bile su objave Butusova o situaciji u Severodonjecku i Lisičansku: novinar je pozvao komandu da povuče ukrajinske snage odatle kako bi se izbeglo njihovo opkoljenje. Zanimljivo je da je nakon napada na novinara Mrijane Bezgulaje, njegovu tezu u suštini ponovio šef luganske OVA Sergej Gajdaj.
SBU – Služba bezbednosti Ukrajine može doći do Butusova ili teritorijalaca, ali je malo verovatno da će doći do Henrija Kisindžera. Međutim, gnev Zelenskog zbog Kisindžerovog predloga za nastavak pregovora nije mogao ostati bez posledica. Dakle, sada bivši državni sekretar ima ličnu stranicu na „Mirotvorcu“, gde ga nazivaju „učesnikom informativne specijalne operacije Rusije“, pa čak i „saučesnikom u zločinima Rusije“.
Sve ove priče nam govore isto: Kijev svim silama pokušava da zadrži svoje pozicije na istoku Ukrajine. Ipak, još više su ljubomorni na monopol na informisanje o stanju na frontovima. I svi pokušaji da se ospori ovaj monopol (od strane vojske, novinara ili bilo koga drugog) biće oštro ugušeni od strane okruženja Zelenskog.
Slaba karika
Glavni deo „pobunjenika” su razne brigade teritorijalne odbrane. Za to postoji nekoliko razloga.
Pre svega, većina ovih jedinica nastala je nekoliko nedelja pre početka vojne operacije, ili čak i nakon njenog početka. U stvari, ovo je neobučena i nepripremljena milicija sa svim problemima koji su karakteristični za takve formacije.
Brigade Teritorijalne odbrane stvorene su za potpuno drugačije uslove. Dovoljno je reći da je tek početkom maja Vrhovna rada Ukrajine pravno formalizovala ispunjavanje zadataka odbrambenih snaga u oblastima borbenih dejstava. Što objašnjava zašto vojnici nisu dobili pismena naređenja za preraspoređivanje, već samo usmena. U to vreme oni su jednostavno bili ilegalna organizacija. Istovremeno, već dve nedelje nakon ove registracije, 25 od 32 (!) brigade je bilo u zoni borbenih dejstava.
I pored toga što je još početkom aprila vlada dozvolila da Vojska bude opremljena raketnim i artiljerijskim oružjem, brojni video snimci pokazuju da odbrambena industrija ima problema čak i sa mitraljezima i granatama. Borci Teritorijalne odbrane su uglavnom ljudi koji su otišli u ove jedinice da zaštite svoje rodne gradove. Umesto toga, bačeni su u pravi pakao, pa čak i pod vođstvom ne uvek kompetentnih ljudi.
Osim toga, to su uglavnom civili sa građanskim profesijama i životom koji nije vezan za vojsku. Njima je mnogo lakše da se odluče na protest i sukob sa komandom nego običnim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine.
Konačno, tek krajem maja, nakon nekoliko skandaloznih video snimaka odjednom i smene komandanta Teritorijalne odbrane, kancelarija Zelenskog je uradila ono što je odavno trebalo da uradi: pružila je odbrani iste pogodnosti koje su ranije bile zagarantovane Oružanim snagama Ukrajine: plaćanje za povrede/invalidnost, novčanu pomoć porodici u slučaju smrti, itd. Logično je da posle takvih inputa Teritorijalna odbrana treba da ojača.
A šta je sa Oružanim snagama Ukrajine (OSU)?
Da li se samo Teritorijalci bune? Ne. Postoji primer 71. jegerske brigade 14. OBMr. Međutim, profesionalna vojska je mnogo opreznija u svojim protestima: „Ne odbijamo da se borimo, tražimo smenu, nekoliko dana za odmor“. Na primer, 58. motorizovana brigada: „Tražimo povlačenje radi snabdevanja ljudstvom i opremom… Potrebna nam je popuna da bismo 100% ispunili postavljene zadatke.“
Istina, borci ove brigade odmah objašnjavaju razlog svoje pažljive formulacije: komanda brigade im preti sudom za sve što su izneli na snimku.
Za razliku od toga, možemo navesti apel 95. i 79. zasebne jurišne brigade sa istim raspoloženjem „odlučni smo i kod nas je sve u redu“. Napominjemo samo da je, za razliku od svih ostalih, prilično staro, već mesec dana.
Kao rezultat, imamo
Panične izjave se zaista često čuju sa ukrajinske strane. Ipak, ne treba se zavaravati. Zvuče uglavnom iz jedinica trupa koje su loše pripremljene za teške borbene operacije. Takve izjave čuju se i iz jedinica Oružanih snaga Ukrajine, prepolovljenih u borbama, a koje su suočene sa izborom: u zatvor ili na onaj svet. Koliko ih realno treba popuniti, a koliko, zapravo, koriste ovaj i druge statutarne razloge za „italijanski štrajk” – niko neće reći.
U Oružanim snagama Ukrajine ima dovoljno jedinica koje ne snimaju nijedan video. Oni postaju junaci video snimaka ukrajinskih novinara. Da, ovo su propagandni video snimci i sve je u redu sa Oružanim snagama Ukrajine u njima. Međutim, ni njih ne treba smatrati nedvosmisleno insceniranim – inače bi dinamika konfrontacije opovrgla propagandu.
Konačno, danas, skoro dve nedelje nakon početka predaje garnizona „Azovstal“, može se konstatovati da ako je neko računao na nekakav veliki moralni efekat od predaje, onda se računica još nije ostvarila. Odbrana Oružanih snaga Ukrajine nakon predaje na celom frontu se ne ruši. Panika, bekstvo i masovna predaja se ne primećuju. Napredovanje Oružanih snaga RF u Donbasu ide dobro, ali je još daleko od šetnje.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://vz.ru/world/2022/5/29/1160616.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/sta-znace-masovne-zalbe-ukrajinske-vojske/
