Пише: Cyber Bosanka HANA Здраво, Знам да нисам тренутно најзанимљивија особа за било какве разговоре јер сам фокусирана на једну тему (здравље) и тиме се бавим ево мјесецима. Посложе се тако ствари у животу и мораш распоредити своју снагу да би изгурао оно што је пред тобом и то се мање више сваком од нас деси некад у животу. Међутим, постоји нешто што мени помаже да останем нормална, или нормалнија. Односно нешто што ми помаже да колико толико сачувам мир у глави и ресурсе за све оно што је битно, па сам то одлучила подијелити и са вама, јер просто увијек своје савјете за било шта прво тестирам на себи, па ако мени помогну онда можда буду корисни још некоме. Наиме, већ нешто дуже од мјесец дана никако не отварам портале нити конзумирам било какве садржаје који се тичу вијести. Ја иначе годинама не гледам дневнике и вијести, али сам интернет портале пратила на дневном нивоу, бар на начин да отворим њихову страницу и погледам наслове, те прочитам све оно што ме занима. Или сам кликала на оно што други на друштвеним мрежама подијеле као занимљиво, а најчешће “запаљиво”. И онда сам почетком јула погледала један ТЕД говор (нажалост не могу да се сјетим који) и одлучила послушати човјека који каже да годинама не отвара ништа од тих садржаја и да то само троши енергију, а не доноси никакву корист. Тад сам деактивирала Тwиттер на мјесец дана и одлучила да нећу отварати такве странице никако. Морам вам рећи да сам се препородила. Повремено ми најбитније ствари пренесе муж или родитељи и тако сам у току са оним што заиста јесте битно знати. Али сам на овај начин остала поштеђена свих “овај политичар рекао ово, онај запријетио оним, посвађали се око тога…” Да не набрајам, знате и сами на шта мислим, односно деценијама слушамо и гледамо исто и ништа од свега мени није донијело корист осим што сам стално била под стресом. А они за све то добијају велике плате. Неки дан споменух како немам интернет на телефону. Прешла сам на крају прошле године на препаид услугу јер сам углавном кући уз Wи-Фи и плаћала сам мјесечну претплату за услугу коју нисам користила ни 10%. И од како сам на овој препаид варијанти мало се шта промијенило, осим што немам интернет на телефону кад нисам кући или код маме или евентуално негдје у граду гдје укачим Wи-Фи. Али углавном никад није нешто претјерано хитно да морам одговорити сад и одмах. Односно, нећу и не морам бити у животу доступна увијек сад и одмах. За те варијанте и даље постоји телефонски позив и СМС. Функционишу и даље беспријекорно. Рецимо, то немање интернета на телефону ми помаже и кад сатима чекам у чекаоници. То су они најгори периоди које многи попуњавају читањем туђих размшљања, а ја сам давно препознала да мени то додатно ствара стрес. Тако да обично кад чекам посматрам све око себе или евентуално читам књигу. Вријеме пролази споро кад чекаш без обзира шта радио, али просто ја будем мирнија ако немам друге људе и њихова размишљања у својој глави. Неки дан сам била принуђена слушати двије тете које су причале о својим токовима болести и свему што пролазе и по томе колико сам била нервозна препознах да је то управо оно што ми подиже стрес. Па сам изашла и ходала напољу касније сама. Ово дјелује чудно у времену у којем су сви повезани и доступни одмах и жељни информација са свих страна. Али, иако се технологија промијенила, људи и њихови мозгови нису. Паметни телефони јесу супер алати, али сваки алат је добар онолико колико га ми знамо користити. Ја сам често писала о манама претјеране количине информација и одавно немам друштвене мреже (осим Инстаграма којег користим минимално) на телефону. Али се увијек може додатно смањити оно што нам пуни главу. Знам да многи због посла не могу себи приуштити овакво потпуно искључивање од дневних актуелности. У тим ситуацијама препоручујем бар филтрирање осталог садржаја, односно људи које пратите на друштвеним мрежама. Јер они знају једнако бити токсични као и вијести, у зависности од оног шта пишу и којим се темама баве. Што се тиче осталог, убацила сам текст “Цртице и размишљања” у којем повремено запишем неке кратке осврте. Некад објавим то и на Фацебооку, али ето сад и овдје, за оне који немају Фацебоок – хттпс://цyбербосанка.ме/цртице-и-размисљања/ А што се тиче маме и здравља, сад у четвртак смо дошли на половину планираних циклуса прије контролног ЦТ-а. Примила је два циклуса кемотерапија и солидно је прошло. Имали смо једно одгађање због лоших налаза па је примала ињекције да се стање поправи. Имали смо драму кад су из лабораторије звали да јаве да су налази грозни и да хитно идемо на онкологију, па смо отишли одмах и сазнали да нису грозни него су то ињекције и требале направити. Па смо имали и у четвртак баш понављање јер нису ваљали, па се испоставило да су се поправили и добила је терапију. Те стресове који се редовно дешавају и прате цијели овај процес записујем у свој дневник јер их тако прерадим и одложим на крају дана. А кад се дешавају онда сам обично у грчу, погубљена, попијем Персен да се мало смирим и гурам некако. Све то очито спада у нормалност лијечења и све је непредвидиво и само се надам да ће се на крају ових планираних циклуса на ЦТ-у показати да је дјеловало и да се гад смањио. Док све то траје читам, чувам мозак овако како сам написала на почетку, радим на припреми објаве чак и штампане књиге (да, на то су ме наговорили и јавићу вам кад се деси), гледала сам Олимпијске игре и одмарала мозак пратећи спортисте и радујући се њиховим радостима. И тако, иде живот. Чувајте се и нека вас служи здравље. И читамо се ! |
| Желим вам угодну седмицу Хана |
