Незаустављиви ритам тражи непрестану пратњу коју по сваку цену подражава и подржава хитро и немилосрдно конституисани језички феномен кроз глас, слово, реч или фразу
Настао као еклектичка симплификација логоса и мелоса, формативни испад који легитимизује глас и писмо у субверзивном одустајању од унутрашњег поретка преко кога музика и књижевност долазе до реда, rock ’n’ roll стиже у незахвалну регију валоризације без јасних основа самоидентификације. Рок музика инцидентно спаја глас и писмо, тон и реч, тек слутећи предквалификационе агенсе правилности развоја различитих уметничких тоталитета, тако што ритмично понавља три акорда квинтног круга и опевава их самогласничким зупчаником понављања, бирајући речи које се римују и када тешко конституишу значење и смисао видљив и разумљив у језику.
Текст који подржава једноставна мелодија и хармонија чије музичке слабости надокнађује радикални језик побуне, означавају самоконституишући простор рок културе. Музика производи ритам грленог гласа који је подражава изван интонацијске звуковности и који покушава да је следи доступним средствима изван музичке есенције, ређајући и сричући речи које под притиском хармонског тока прерастају у најједноставнији језички резултат.
Да би задржао ритам и спречио ненадокнадиве изостанке, такав језик проналази најефикасније ослонце сопственог понављања и опстанка, присуства које производи његову акутну битност: риму, по сваку цену, облик који се сам собом подупире, садржај који опстаје помоћу и унутар звука урачунатог у тон. Незаустављиви ритам тражи непрестану пратњу коју по сваку цену подражава и подржава хитро и немилосрдно конституисани језички феномен кроз глас, слово, реч или фразу.
Рима је апослутно погодна да понуди базу на којој израста темпо сустизања: самогласници сугеришу један другога без обзира на све могућности језика, смисао одустаје од речничке дисциплине, милозвучност замењује значење и мелос најпростијим језиком понижава логос, на „акцији“ бесплатно постаје вал који иде на бал. Тривијалност бесконачне разраде бесмислене употребе језика ради прикључења трци перпетуирања „квинтног круга“ говори све што се може рећи о рими као о слободном избору слагања речи у језик „смешних љубави“ чији текстови звуче уместо да значе.
Енергија новума који је израстао као дериват музике и књижевности најавио је више од садржаја који испуњава једноставан риф, дрзак текст и ефектна хармонијска целина у трајању од три минута; за први глас у хору несташних дечака био је потребан таленат, екстра осећајност, харизма и безгранично самопоуздање. Било је потребно уједињено, суперерогативно својство естете и хероја да од мелоса лаких нота који није уважавао логос озбиљних речи, уза све бурне и непредвидиве преокрете које је друштвена појава rock ’n’ roll-а доживела, потврди овај образац и за њега пробије баријеру mainstream-a званичне историје.
Међутим, сви који су показали и најмању могућност да преко rock ’n’ roll-а коригују окошталу идеологију историје академског знања и класичне књижевне вредности, отишли су пре него што је то постало могуће за евиденцију и памћење. Сада, као архолози прекопавамо кости рок мамута да из њихове сржи сложимо доказ да је могло бити боље и другачије за све оне који не верују у бирократију и снагу капитала.
Премало за оно што је обећавао rock ’n’ roll.