Nezaustavljivi ritam traži neprestanu pratnju koju po svaku cenu podražava i podržava hitro i nemilosrdno konstituisani jezički fenomen kroz glas, slovo, reč ili frazu
Nastao kao eklektička simplifikacija logosa i melosa, formativni ispad koji legitimizuje glas i pismo u subverzivnom odustajanju od unutrašnjeg poretka preko koga muzika i književnost dolaze do reda, rock ’n’ roll stiže u nezahvalnu regiju valorizacije bez jasnih osnova samoidentifikacije. Rok muzika incidentno spaja glas i pismo, ton i reč, tek sluteći predkvalifikacione agense pravilnosti razvoja različitih umetničkih totaliteta, tako što ritmično ponavlja tri akorda kvintnog kruga i opevava ih samoglasničkim zupčanikom ponavljanja, birajući reči koje se rimuju i kada teško konstituišu značenje i smisao vidljiv i razumljiv u jeziku.
Tekst koji podržava jednostavna melodija i harmonija čije muzičke slabosti nadoknađuje radikalni jezik pobune, označavaju samokonstituišući prostor rok kulture. Muzika proizvodi ritam grlenog glasa koji je podražava izvan intonacijske zvukovnosti i koji pokušava da je sledi dostupnim sredstvima izvan muzičke esencije, ređajući i sričući reči koje pod pritiskom harmonskog toka prerastaju u najjednostavniji jezički rezultat.
Da bi zadržao ritam i sprečio nenadoknadive izostanke, takav jezik pronalazi najefikasnije oslonce sopstvenog ponavljanja i opstanka, prisustva koje proizvodi njegovu akutnu bitnost: rimu, po svaku cenu, oblik koji se sam sobom podupire, sadržaj koji opstaje pomoću i unutar zvuka uračunatog u ton. Nezaustavljivi ritam traži neprestanu pratnju koju po svaku cenu podražava i podržava hitro i nemilosrdno konstituisani jezički fenomen kroz glas, slovo, reč ili frazu.
Rima je aposlutno pogodna da ponudi bazu na kojoj izrasta tempo sustizanja: samoglasnici sugerišu jedan drugoga bez obzira na sve mogućnosti jezika, smisao odustaje od rečničke discipline, milozvučnost zamenjuje značenje i melos najprostijim jezikom ponižava logos, na „akciji“ besplatno postaje val koji ide na bal. Trivijalnost beskonačne razrade besmislene upotrebe jezika radi priključenja trci perpetuiranja „kvintnog kruga“ govori sve što se može reći o rimi kao o slobodnom izboru slaganja reči u jezik „smešnih ljubavi“ čiji tekstovi zvuče umesto da znače.
Energija novuma koji je izrastao kao derivat muzike i književnosti najavio je više od sadržaja koji ispunjava jednostavan rif, drzak tekst i efektna harmonijska celina u trajanju od tri minuta; za prvi glas u horu nestašnih dečaka bio je potreban talenat, ekstra osećajnost, harizma i bezgranično samopouzdanje. Bilo je potrebno ujedinjeno, supererogativno svojstvo estete i heroja da od melosa lakih nota koji nije uvažavao logos ozbiljnih reči, uza sve burne i nepredvidive preokrete koje je društvena pojava rock ’n’ roll-a doživela, potvrdi ovaj obrazac i za njega probije barijeru mainstream-a zvanične istorije.
Međutim, svi koji su pokazali i najmanju mogućnost da preko rock ’n’ roll-a koriguju okoštalu ideologiju istorije akademskog znanja i klasične književne vrednosti, otišli su pre nego što je to postalo moguće za evidenciju i pamćenje. Sada, kao arholozi prekopavamo kosti rok mamuta da iz njihove srži složimo dokaz da je moglo biti bolje i drugačije za sve one koji ne veruju u birokratiju i snagu kapitala.
Premalo za ono što je obećavao rock ’n’ roll.