Предлогом резолуције који је поднет Генералној скупштини Уједињених нација тражи се да се позову све државе да прогласе 11. јул за Међународни дан сећања на “геноцид” у Сребреници (у којем је наводно изгубљено 8.372 живота), да осуде његово порицање, да та тема буде саставни део образовних система итд. Усвајањем такве резолуције би се сатанизовали Срби у Србији, Републици Српској и свуда у свету, а усвајање је планирано за 27 април 2024.године.
Ради наведеног, посланичка “МИ – ГЛАС ИЗ НАРОДА, проф. др Бранимир Несторовић” данас је затражила од немачког Бундестага и од Владе и од Премијера Руанде разјашњења и одговоре на следећа питања:
1. Да ли су Немачка и Руанда подносиоци наведеног предлога Генералној скупштини – ако јесу да доставе предлог и одлуку скупштине или другог органа, којом се одобрава подношење тог предлога.
2. Да су се Немачка и Руанда, попут Никарагве, придружиле тужби Јужноафричке Републике, поднетој Међународном суду правде против Израела, у вези догађања у Гази?
3. Да ли ће Руанда и Немачка предложити и гласати за Међународни дан сећања на злочине учињене на подручју Газе, ако ГС УН добије такав предлог?
4. Да ли ће Немачка тражити да Генерална скупштина УН прогласи дан сећања на немачки геноцид и геноцид у Руанди?
5. Да ли ће Руанда тражити од ГС УН да одреди посебан Међународни дан сећања на геноцид и 800.000 масакрираних и убијених лица, силовања, одвођење и држање жена као сексуалних робиња итд.?
У упућеном допису немачком Бундестагу, Влади и Премијеру Руанде још се наводи:
– да је а Немачка одговорна за геноцид 6, односно 27 милиона Европљана и да је 800.000 грађана Руанде масакрирано за само 100 дана;
– да на споменику који је подигнут на централној локацији у Берлину нигде не пише да је извршила геноцид над десетинама милиона Европљана, већ наводе: “Овим спомеником желимо да одамо почаст убијеним жртвама, желимо да очувамо успомену на незамисливо дешавање у немачкој историји и да опоменемо будуће генерације да више никад не такну људска права, да бране демократску државу, да очувају једнакост пред законом и да се одупру свакој диктатури и тиранији”.
– да је Немачка прекршила сопствени Устав и Споразум 2+4 у НАТО агресији 1999. године, те се цитира правоснажна пресуда немачког суда (Amtsgericht Tiergarten 239 Ds 446/99), који је утврдио да је интервенција Бундесвера против СРЈ од почетка била недопуштена, “противна међународном праву”, да је била самовласна и да је забрањена без обзира да ли се вршила из хуманитарних мотива, да је њоме Немачка прекршила забрану насиља из члана 2. тачке 4 Повеље Уједињених нација.
Посланичка група
МИ- ГЛАС ИЗ НАРОДА
Проф. др Бранимир Несторовић
