Eho dolazećeg kraha iz praznih parlamentarnih klupa
Kada za govornicu britanskog parlamenta izađe Endrju Bridžn, a evropskog parlamenta Mislav Kolakušić, njihove kolege velikom brzinom napuštaju svoje klupe, tako da njih dvojica u zadnje vreme svoja parlamentarna obraćanja drže pred skoro praznim salama. Sve je to veoma čudno jer se događa u takozvanim bastionima demokratije.
U lečenju Kovida-19 koristila su se dva leka: Remdesivir i Midazolam.A zna se: Remdesvir povećava rizik otkazivanja bubrega za neverovatnih 20 puta, te da zbog toga za takav lek nema mesta u medicini. Za drugi lek: Midazolam je otkriveno da se taj sedativ koristi za omamljivanje američkih zatvorenika osuđenih na smrt, pre davanja letalne inekcije prilikom egzekucije.
Antiglobalista Džon Bjudon pita:Ako je u Americi zbog uzimanja leka Remdesvira umrlo najmanje 100,000 bolesnika, koji se u zvaničnim evidencijama još uvek vode kao žrtve kovida zašto do sada još nije započeta policijska i sudska istraga protiv odgovornih za takvo masovno ubistvo.
Da ove „sličice“ današnjeg sveta nisu tužne bile bi smešne.Pitanje je samo ko je ovde lud?!
Od onog marta 2020. je prošlo evo pune tri godine, tako da već uveliko i vrapci na granama znaju o legendarnom podvigu medicinsko-farmaceutske osovine, koja je zahvaljujući brzoj intervenciji i natčovečanskim naporima lekara i farmaceuta, čovečanstvo spasila od one pošasti zvane kovid-19. Doduše, treba ipak napomenuti da ima i onih vrabaca koji nisu čuli za navedeni podvig, mada se ne može reći da ne znaju za tu pošast zvanu kovid-19, ali su stekli potpuno suprotnu percepciju o svemu onome što se tokom pandemije dešavalo, tako da se sigurno ne bi složili sa onom prvom grupom svojih kolega sa grana. Tokom pomenute tri godine u svetu se dogodilo mnogo čudnih i neobičnih događaja, koje nije bilo ni malo lako pratiti, čak i za one iskusne posmatrače, što je neminovno dovelo do konfuzije u ljudskim mozgovima, izazivajući polarizaciju među ljudima u načinu na koji su ti događaji interpretirani. Uzimajući to u obzir onda nije ni čudo da se ista polarizacija dogodila i među vrapcima sa grana.
Endrju Bridžn
A do kakvih pardoksalnih situacija ta polarizacija sve češće dovodi može poslužiti najnoviji primer koji se dogodio u petak 17. marta 2023 u parlamentu slavne kraljevine Velike Britanije. Toga dana je na red došao da se obrati parlamentu njegov član po imenu Endrju Bridžn (Andrew Bridgen). Međutim, kada je Endrju izašao na podijum i započeo svoje obraćanje ostali članovi parlamenta su brže bolje ispraznili klupe i napustili salu. Uzimajući u obzir da britanski parlament, takozvani The House of Commons, broji 650 članova, to jest narodnih predstavnika, onda postaje jasno kakva je gužva zavladala na izlaznim vratima, jer se u toj masi koja je hrlila da što pre napusti salu našlo preko 640 ljudi. Do te brojke se došlo na osnovu svedočanstava da je u sali na klupama ostalo samo 6 narodnih poslanika. Kako je sala slavnog britanskog parlamenta izgledala tokom govora poslanika Endrjua Bridžna može se videti sa fotografije, koja je ovekovečila taj nesvakidašnji prizor:
To sve može samo na prvi pogled da iznenadi one koji nisu upućeni u ono šta se trenutno događa na britanskoj političkoj sceni, pogotovu u vezi one pomenute kovid-19 pandemije. Jer, taj isti Endrju Bridžn je slično iskustvo u parlamentu, čiji je član, imao 13. decembra prošle godine, kada je nasilnu vakcinacijsku kampanju, koja je još u toku, nazvao holokaustom. Da bi nakon toga početkom godine bio zbog tog ispada isteran iz poslaničke grupe konzervativne partije. Nije potrebno naglašavati da se njegove kolege poslanici zgražavaju njegovih stavova, što predstavlja samo izgovor, ali ne i jedini razlog njegove skoro kompletne izolacije. Ali nije Endrju izolovan samo u parlamentu, nego i na takozvanim medijima glavnog toka, uključujući i slavni Jutjub, koji je pomenuto najnovije obraćanje pred praznim parlamentom u roku od pet sati skinuo sa svog menija raspoloživih video priloga.
Međutim, nije da Endrju nema „fanova”, ne samo u Kraljevini Velikoj Britaniji, nego i širom Zemljinog šara. Nakon cenzorske mere Jutjuba na Endrjuovo obraćanje preko skoro oslobođenog Tvitera dobio je podršku od 3,6 milona pratilaca, za samo dva dana, što je prisililo Jutjub da vrati onaj njegov, moglo bi se reći, istorijski govor, barem što se britanskog parlamenta tiče. Jer, obraćanja sa takvom i sličnom tematikom se mogu često čuti i pred Evropskim parlamentom, od strane hrvatskog zastupnika Mislava Kolakušića i još nekoliko njegovih retkih kolega istomišljenika, naravno, pred isto tako praznim klupama parlamenta.
Endrju Bridžn, kao i njegove kolege iz Evrope, nije u svom obraćanju lupatao šta mu padne na pamet, nego je izneo naučno verifikovane podatke i rezultate brojnih studija, pa čak i onih iza kojih stoji vlada i razne agencije i instituti pod njenom kontrolom, iz kojih se nedvosmisleno može zaključiti da je vakcinacija protiv takozvanog virusa kovid-19, ne samo opasna, nego i da predstavlja od strane vlade organizovan i sponzorisan program namernog ugrožavanja zdravlja, pa i života građana.
Takvih i sličnih obraćanja se može skoro svakodnevno čuti i to ne samo sa kojekakvih takozvanih potkasta i internet stranica, nego sve češće i sa pojedinih medija koji pripadaju glavnom toku. Iz njih se mogu saznati mnogi novi detalji o načinu na koji je planirana i sprovedena operacija kovid-19, još od samog njenog početka u martu 2020. Takozvani ugledni američki Vol strit žurnal (Wall Street Journal) je još decembra 2020. objavio da je primena onih ozloglašenih respiratora, na početku pomenute operacije, za tretiranje takozvanih obolelih od kovida predstavljala katastrofalnu grešku. Jer, i pre pandemije 30-40% onih koji su bili podvrgnuti takvom tretmanu su umirali. Prema dostupnim podacima tokom tretmana pomenutih kovid pacijenata smrtnost je prešla 50%. A iz istih podataka se saznalo da je 70% zvaničnih žrtava tog genocida u stvari stradalo od respiratora.
Remdesvir
Pošto je, također zvanično, smrtnost od kovida oko 0,70%, dakle zanemarljiva, postavlja se pitanje od čega je umrlo onih preostalih 30%. Odgovor i na to pitanje je u međuvremenu isplivao. On se krije iza dve magične reči: Remdesivir i Midazolam. Prva predstavlja onaj lek koji je osim respiratora korišten za tretiranje (ubijanje) kovid pacijenata i zbog koga su oni provereni lekovi za tretiranje virusnih infekcija i respiratornih problema, kao što su ivermektin i hlorokin, bili, po nalogu državnih nemedicinskih autoriteta, zabranjivani, a lekari koji su ih prepisivali i koristili dobijali otkaze, pa čak i krivično gonjeni. Remdesvir je, kao uostalom i svi drugi lekovi, na zlu glasu po opasnim pratećim efektima. A najnovija istraživanja su nepobitno dokazala da izazva otkazivanje bubrega, a ne retko i smrt.
Sa tom opasnom supstancom se najdetaljnije bavio američki antiglobalista Džon Bjudon (John Beaudoin), koji je istražujući zvanične dostupne podatke o umrlim od otkazivanja bubrega tokom prve godine pandemije, i upoređujući ih sa prosečnim brojem umrlih od istog uzroka, po raznim američkim bolnicama pre pandemije, došao do zapanjujuće procene da je od primene tog smrtonosnog leka samo u Americi umrlo najmanje 100,000 bolesnika, koji se u zvaničnim evidencijama još uvek vode kao žrtve kovida. Zbog toga se Džon čudi zašto do sada još nije započeta policijska i sudska istraga protiv odgovornih za takvo masovno ubistvo.
Doktor Pol Marik (Paul Marik), specijalista pulmolog i koonivač alijanse Front Line Covid-19 Critical Care Alliance, je na jednom okruglom stolu, u organizaciji senatora Rona Džonsona, održanom 7. decembra 2022, izjavio da uzimanje Remdesvira povećava rizik otkazivanja bubrega za neverovatnih 20 puta, te da zbog toga za takav lek nema mesta u medicini. I pored toga federalna vlada plaća 20% bonus za sve bolnice koje koriste taj toksični lek. Čak je krajem 2020. Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se Remdesvir izbaci iz upotrebe, ali je ipak sledeće godine promenula stav pod uticajem eugeničkog krila njenog glavnog štaba i svog glavnog finansijera Bila Gejtsa.
Midazolam
Iza druge od one dve magične reči iza kojih se krije odgovor na pitanje kako se došlo do onih 30% koji su nedostajali sa bi se ispunila kvota za prvi smrtonosni udar strašne pandemije, je na prvi pogled bezazleni sedativ po imenu Midazolam, o kojem na Gugl pretraživaču nećete naći ništa loše, osim da se koristi kao sedativ i sredstvo za uspavljivanje, naročito u takozvanoj palijativnoj nezi, to jest za tretiranje bolesnika suočenih sa skorim krajem svojih životnih muka. Međutim, ono što se neće naći na Guglu i medijima glavnog toka je isplivalo na videlo kada su nedavno otkriveni i obelodanjeni neki važni dokumenti i korespodencija bivšeg britanskog ministra za zdravlje Mata Henkoka (Matt Hancock), koji je na tom položaju bio upravo za vreme pomenutog prvog smrtonosnog pandemijskog udara.
Naknadna istraživanja su pokazala da Midazolam nije uopšte naivan, kao što nijedan takozvani lek nije naivan. U njegove zloćudne nus pojave spadaju po život opasni disajni problemi, kao što su usporeno i plitko disanje, sa povremenim prekidima, koji mogu izazvati trajna moždana oštećenja i smrt. Zatim se otkrilo da se taj sedativ koristi za omamljivanje američkih zatvorenika osuđenih na smrt, pre davanja letalne inekcije prilikom egzekucije. U tom talasu otkrića zatim je otkriveno da je tog proleća 2020. britanska zdravstvena služba naručila od proizvođača dvogodišnje snabdevanje tog sedativa sa hitnom isporukom. Tolike količine su bile potrebne za tretiranje uglavnom starijih iznemoglih osoba, koje su po kratkom postupku prebacivane iz bolnica u staračke domove i tamo, zajedno sa jadnicima koji su se tu već zatekli, ostavljeni da bez ikakve bolničke nege polako umiru. Da bi im se muke olakšale korišten je onaj po hitnoj proceduri kupljeni Midazolam.
Na prvi pogled deluje prilično humano. A na drugi pogled ispada da je taj smrtonosni sedativ korišten kao pomoćno sredstvo za nasilnu eutanaziju, kao u slučaju onih američkih zatvorenika. Kao što se vidi, scenario je bio jednostavan i, naravno, efikasan. A sve je to organizovao i nadgledao, ko bi drugi nego, ministar Henkok, za koga oni koji imaju imalo pameti i savesti traže hitno hapšenje, rukovodeći se prostom logikom da, naručiti dvogodišnji kontingent toksičnog leka koji izaziva respiratorne probleme i zastoje u disanju, da bi se sa njim tretirale stare i iznemogle osobe koje već imaju probleme sa disanjem, može samo monstrum. Ne treba se zavaravati da Henkok nije bio jedini, jer je takvih monstruma bilo još ko zna koliko, pošto je takav scenario bio primenjivan, i sa više instance orkestriran, u svim zemljama takozvane zapadne hemisfere, za genocidnu eliminaciju starih i iznemoglih građana njihove umiruće civilizacije ogrezle u „humanizam” i „demokratiju”.
Turbo kancer
U ovoj eri pandemija i njima uzrokovanih epidemija tajanstvenih umiranja od raznoraznih sve brojnijih uzroka, najnoviji hit predstavlja epidemija obolevanja i veoma brzog umiranja od kancera testisa. Kancerom, čija stopa obolevanja i smrtnosti se dramatično povećala zadnje dve godine, a čiji mogući uzrok su najnovije mRNA vakcine, bavi se kanadski onkolog doktor Vilijam Mejkis (William Makis). Nakon što je napravio spiskove obolelih i umrlih od raznih vrsta kancera trenutno se bavi pomenutim kancerom testisa od kojeg sve češće obolevaju mladi sportisti mlađi od 30 godina. Spisak, i to poznatih sportista iz poznatih klubova, je podugačak i svakodnevno se uvećava. Ono što je neobično je da oboleli mladi sportisti od raka testisa umiru veoma brzo, ponekad već nakon nekoliko dana od trenutka dijagnoze. Najnoviji, ali i najdrastičniji primer je slučaj igrača kriketa Danijela Donana, 21 godinu starog, koji je doveden u bolnicu zbog iznenadnih komplikacija sa krvarenjem u mozgu. Hitna snimanja pokazala su da boluje od raka testisa koji je neverovatnom brzinom metastazirao na mozak. Umro je nakon dva dana. Zbog svega toga taj kancer, za čiji uzrok se pominju i klimatske promene, je dobio ime „turbo” kancer.
Epilog
Koristeći istu logiku, i svi oni silni članovi parlamenata država zapadne hemisfere i njenih prirepaka i kolonija, koji beže glavom bez obzira iz parlamentarnih sala kada se za govornicama pojave Endrju Bridžn, Mislav Kolakušić ili još neki od njihovih još uvek retkih kolega, mogu se također nazvati monstrumima. Jer, više je nego očigledno da je svaki od njih dobro upoznat sa nabrojanim zločinima, uključujući i onaj vakcinacijski, koji je još u toku, pošto je njegov letalni učinak sa odloženim dejstvom. Doduše, treba ih razumeti, nije ni njima lako, jer moraju da konstantno drže glavu u pesku, a ako je izvade iz peska čeka ih smena po kratkom postupku, pa se postavlja pitanje koliko dugo će moći da izdrže živi bez glave.
A možda im ta glava nije ni potrebna ako i pored nje mogu da budu tako hladnokrvno ravnodušni na nezamislive ljudske patnje i stradanja. Ono što je veoma važno, kao obeležje svega onoga što se trenutno dešava, je da se sve više čini, da onima koji stoje iza zavere, koja već odavno nije više teorija, kao i medijima glavnog toka, ona mantra da se dogodilo i da se događa samo ono što oni objave, sve više izmiče iz ruku. Jer je više nego očigledno da čitava stvarnost funkcioniše na dva nivoa ili da se, saobrazno onim principima koje je nagovestila kvantna mehanika, ta stvarnost odvija u paralelnim svetovima, koji istovremeno egzistiraju potpuno nezavisno jedan od drugog. U ovom našem primeru imamo dva sveta, koje predstavljaju upravo ona dva vrapca sa samog početka ove priče ili oni usamljeni odgovorni narodni predstavnici koji drže govore pred praznim salama, sa jedne strane, i njihove odbegle kolege sa druge.
Za sada ta dva sveta koegzistiraju na koliko toliko miroljubiv način, ali to ne treba da zavara, jer se oni međusobno isključuju i sigurno je da će svaki od njih nastojati da onaj drugi poništi ili da ga do te mere marginalizuje da se više neće moći smatrati posebnim svetom. Posmatrajući taj fenomen iz istorijske perspektive može se sa olakšanjem primetiti da je ipak došlo do pozitivne evolucije, jer je ne tako davno miroljubiva koegzistencija bila nemoguća pošto su se različiti svetovi fizički sudarali, ne dozvoljavajući jedni drugima da uopšte postoje, kako u parlamentima, tako i u običnom životu.
Međutim, ta priča o paralelnim svetovima ima i dublje implikacije iz kojih se krije sve raširenija dekadencija i postepeno umiranje jedne epohe, koji se na najslikovitiji način mogu primetiti u nastavku parlamentarne predstave nakon što Bridžn, Kolakušić i njihovo društvo završe svoja izlaganja i u klupe parlamenata se vrate njihove kolege, koje pripadaju onom drugom svetu. Tada će oni nastaviti jednoglasno usvajanje zakona o zabrani korištenja fosilnih goriva, automobila na benzin, hvatanju CO2, zamračivanju Sunca, obaveznom kastriranju dečaka i operativnom uklanjanju ženskih polnih organa devojčica, te onog najnovijeg, koji je u pripremi, a kojim će se ozakoniti i brakovi između ljudi i životinja.
Zahvaljujući onoj pomenutoj pozitivnoj evoluciji, nije sve ipak tako crno, jer nakon što odumre taj svet otelovljen u punim parlamentima u kojima se uz gromoglasan aplauz pozdravljaju govori o spašavanju planete onog malog čudovišta zvanog Greta, okićenog bezbrojnim počasnim doktoratima svih mogućih „nauka”, najnoviji iz teologije, ostaće ipak onaj drugi svet otelovljen u onim govorima koji se drže pred praznim parlamentima, a koje na sreću, zahvaljujući modernoj tehnologiji, kasnije gledaju milioni.
Tim milionima neće sigurno biti dosadno da prate poslednje činove te predstave umiranja jedne epohe, a istovremno i jednog sveta, jer njen žanr postepeno dobija elemente satire. Posebno će im biti interesantno da vide, kada, nakon proglašenja sledeće pandemije, koja se sa nestrpljenjem očekuje, poslušni građani onog umirućeg sveta budu trčali sa zavrnutim rukavima da prime nove doze vakcina ili sa simptomima prehlade hrlili ka bolnicama, da ih tamo isti oni lekari, koji na dušama imaju stotine i hiljade ubijenih iz prethodne pandemije, ponovo tretiraju Remdesvirom, Midazolamom i priključuju na respiratore, i pored toga što su ih Bridžn i Kolakušić upozoravali da to nikako ne čine i da se čuvaju medicinsko-farmaceutske mafije.
A kada se na naslovnim stranicama uglednih svetskih medija pojavi velika slika Klausa Švaba sa svojim džukcem i vešću da se legendarni vođa četvrete industrijske revolucije i utopijskog projekta transhumanizma venčao sa svojim kućnim ljubimcem, te tako stupio u brak sa njim, podrazumeva se „gej”, onda će ona satirična predstava poprimiti i nijanse crnog humora.
Nije isključeno, ako se nastavi tim kolosekom, da bi se na srpskoj turbo-folk sceni mogao pojaviti uskoro novi hit o turbo kanceru, pa čak i da pobedi na onom uglednom takmičenju „Zvezde granda”, te bi se tako čitava predstava pretvorila u čistu komediju, možda onu Danteovu božanstvenu, u čijem paklu će konačno goreti i izgoriti svi oni pomenuti monstrumi, uključujući i one članove parlamenata koji su onako glavom bez obzira bežali iz svojih klupa kada su za govornice izlazili Endrju Bridžn i Mislav Kolakušić.
