Све мање Срба жели да ради у иностранству

Све мање Срба жели да ради у иностранству

Фото: Пиxабаy

Спремност за рад у иностранству током протеклих година у Србији опада, показала је анализа коју је Инфостуд спровео у сарадњи са Тхе Нетwорк (глобално удружења портала за запошљавање) и Тхе Степстоне Гроуп. У 2018. години, 20 одсто испитаника изразило је спремност да ради у иностранству, та бројка је у 2020. године опала на 15 одсто, а у прошлој години је само 11 одсто испитаника навело да је решено да ради ван земље.

У анкети је учествовало 3.439 испитаника из Србије, међу којима је више од 50 одсто запослено за стално, 20 одсто је незапослено, док 17 одсто чине студенти.

Велико онлине истраживање “Децодинг Глобал Талент 2024” спроведено је од октобра до децембра 2023. године, уз учешће више од 150.000 испитаника из чак 188 земаља широм света.

Истраживање јасно показује да испитанике из Србије највише интересује „печалба“ у неколико области, укључујући: зелене послове и одрживост, дигитализацију, науку о подацима и вештачку интелигенцију, занатске послове, ручне и физичке послове, као и инжењеринг и техничке професије.

Српски држављани посебно желе да раде у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Сједињеним Америчким Државама (САД). Такође, што се тиче земаља из региона, Словенија се издваја као популарна дестинација за потенцијално запошљавање међу радницима из Србије.

Када се ради о очекивањима од иностраних послодаваца, посебно се истичу: смештај, подршка око папирологије, визе и правних питања, као и организовање обуке за језик и финансијске савете.

Што се тиче планирања трајања боравка, испитаници из Србије имају различите преференције. На пример, 36 одсто њих планира дугорочни боравак, док је 28 одсто неодлучно. Такође, постоје они који преферирају средњерочни (17 одсто), краткорочни (11 одсто), или привремени боравак (осам одсто).

Да Вас подсетимо:  Боже правде за српски народ над којим је извршен геноцид

Разлози за напуштање Србије су разноврсни, али већина испитаника, њих 83 одсто, истиче финансијске и економске факторе као примарни мотив. Такође, 70 одсто наводи бољи квалитет живота као кључни основ.

Понуда конкретног посла опредељује 55 одсто испитаника, док је 53 одсто нагласило бољи друштвени систем и здравствено осигурање. Поред тога, 40 одсто анкетираних види боље каријерне могућности као разлог за напуштање земље.

Са друге стране, разлози за остајање у Србији су немогућност одласка чланова породице или партнера, емотивна везаност за домовину и недостатак познавања страних језика.

Анализа података целокупног истраживања указује на то да је Лондон и даље најпривлачнији град за пресељење, што се делом може приписати енглеском језику и изузетној глобалној пословној мрежи коју нуди.

На другом месту се налази Амстердам, а затим следи Дубаи. Осим тога, уочено је да сваки четврти испитаник активно разматра могућности запошљавања у иностранству.

Подаци о спремности испитаника да се преселе у иностранство због посла доста су се променили током година. Док је 2018. забележена укупна спремност на одлазак из земље и пресељене у другу државу од чак 78 одсто, у 2020. години та бројка је пала на 66 одсто.

Међутим, према најновијим подацима из 2023, задржао се и даље висок ниво спремности од 63 одсто.

У глобалу, Србија се ове године рангира на 106. месту по атрактивности земаља, док се Београд као главни град налази на 101. месту. Занимљиво је и то, да највећи број људи, који би разматрали досељење у Србију ради посла, долази из региона, из земаља као што су Словенија и Босна и Херцеговина.

 ИЗВОРнова еконо

Preuzeto sa: https://www.koreni.rs/sve-manje-srba-zeli-da-radi-u-inostranstvu/

Podelite sa drugima:

Povezani članci