Ехо долазећег краха из празних парламентарних клупа
Када за говорницу британског парламента изађе Ендрју Бриџн, а европског парламента Мислав Колакушић, њихове колеге великом брзином напуштају своје клупе, тако да њих двојица у задње време своја парламентарна обраћања држе пред скоро празним салама. Све је то веома чудно јер се догађа у такозваним бастионима демократије.
У лечењу Ковида-19 користила су се два лека: Remdesivir и Midazolam.А зна се: Ремдесвир повећава ризик отказивања бубрега за невероватних 20 пута, те да због тога за такав лек нема места у медицини. За други лек: Мидазолам је откривено да се тај седатив користи за омамљивање америчких затвореника осуђених на смрт, пре давања леталне инекције приликом егзекуције.
Антиглобалиста Џон Бјудон пита:Ако је у Америци због узимања лека Ремдесвира умрло најмање 100,000 болесника, који се у званичним евиденцијама још увек воде као жртве ковида зашто до сада још није започета полицијска и судска истрага против одговорних за такво масовно убиство.
Да ове „сличице“ данашњег света нису тужне биле би смешне.Питање је само ко је овде луд?!
Од оног марта 2020. је прошло ево пуне три године, тако да већ увелико и врапци на гранама знају о легендарном подвигу медицинско-фармацеутске осовине, која је захваљујући брзој интервенцији и натчовечанским напорима лекара и фармацеута, човечанство спасила од оне пошасти зване ковид-19. Додуше, треба ипак напоменути да има и оних врабаца који нису чули за наведени подвиг, мада се не може рећи да не знају за ту пошаст звану ковид-19, али су стекли потпуно супротну перцепцију о свему ономе што се током пандемије дешавало, тако да се сигурно не би сложили са оном првом групом својих колега са грана. Током поменуте три године у свету се догодило много чудних и необичних догађаја, које није било ни мало лако пратити, чак и за оне искусне посматраче, што је неминовно довело до конфузије у људским мозговима, изазивајући поларизацију међу људима у начину на који су ти догађаји интерпретирани. Узимајући то у обзир онда није ни чудо да се иста поларизација догодила и међу врапцима са грана.
Ендрју Бриџн
А до каквих пардоксалних ситуација та поларизација све чешће доводи може послужити најновији пример који се догодио у петак 17. марта 2023 у парламенту славне краљевине Велике Британије. Тога дана је на ред дошао да се обрати парламенту његов члан по имену Ендрју Бриџн (Andrew Bridgen). Међутим, када је Ендрју изашао на подијум и започео своје обраћање остали чланови парламента су брже боље испразнили клупе и напустили салу. Узимајући у обзир да британски парламент, такозвани The House of Commons, броји 650 чланова, то јест народних представника, онда постаје јасно каква је гужва завладала на излазним вратима, јер се у тој маси која је хрлила да што пре напусти салу нашло преко 640 људи. До те бројке се дошло на основу сведочанстава да је у сали на клупама остало само 6 народних посланика. Како је сала славног британског парламента изгледала током говора посланика Ендрјуа Бриџна може се видети са фотографије, која је овековечила тај несвакидашњи призор:
То све може само на први поглед да изненади оне који нису упућени у оно шта се тренутно догађа на британској политичкој сцени, поготову у вези оне поменуте ковид-19 пандемије. Јер, тај исти Ендрју Бриџн је слично искуство у парламенту, чији је члан, имао 13. децембра прошле године, када је насилну вакцинацијску кампању, која је још у току, назвао холокаустом. Да би након тога почетком године био због тог испада истеран из посланичке групе конзервативне партије. Није потребно наглашавати да се његове колеге посланици згражавају његових ставова, што представља само изговор, али не и једини разлог његове скоро комплетне изолације. Али није Ендрју изолован само у парламенту, него и на такозваним медијима главног тока, укључујући и славни Јутјуб, који је поменуто најновије обраћање пред празним парламентом у року од пет сати скинуо са свог менија расположивих видео прилога.
Међутим, није да Ендрју нема „фанова”, не само у Краљевини Великој Британији, него и широм Земљиног шара. Након цензорске мере Јутјуба на Ендрјуово обраћање преко скоро ослобођеног Твитера добио је подршку од 3,6 милона пратилаца, за само два дана, што је присилило Јутјуб да врати онај његов, могло би се рећи, историјски говор, барем што се британског парламента тиче. Јер, обраћања са таквом и сличном тематиком се могу често чути и пред Европским парламентом, од стране хрватског заступника Мислава Колакушића и још неколико његових ретких колега истомишљеника, наравно, пред исто тако празним клупама парламента.
Ендрју Бриџн, као и његове колеге из Европе, није у свом обраћању лупатао шта му падне на памет, него је изнео научно верификоване податке и резултате бројних студија, па чак и оних иза којих стоји влада и разне агенције и институти под њеном контролом, из којих се недвосмислено може закључити да је вакцинација против такозваног вируса ковид-19, не само опасна, него и да представља од стране владе организован и спонзорисан програм намерног угрожавања здравља, па и живота грађана.
Таквих и сличних обраћања се може скоро свакодневно чути и то не само са којекаквих такозваних поткаста и интернет страница, него све чешће и са појединих медија који припадају главном току. Из њих се могу сазнати многи нови детаљи о начину на који је планирана и спроведена операција ковид-19, још од самог њеног почетка у марту 2020. Такозвани угледни амерички Вол стрит журнал (Wall Street Journal) је још децембра 2020. објавио да је примена оних озлоглашених респиратора, на почетку поменуте операције, за третирање такозваних оболелих од ковида представљала катастрофалну грешку. Јер, и пре пандемије 30-40% оних који су били подвргнути таквом третману су умирали. Према доступним подацима током третмана поменутих ковид пацијената смртност је прешла 50%. А из истих података се сазнало да је 70% званичних жртава тог геноцида у ствари страдало од респиратора.
Ремдесвир
Пошто је, такођер званично, смртност од ковида око 0,70%, дакле занемарљива, поставља се питање од чега је умрло оних преосталих 30%. Одговор и на то питање је у међувремену испливао. Он се крије иза две магичне речи: Remdesivir и Midazolam. Прва представља онај лек који је осим респиратора кориштен за третирање (убијање) ковид пацијената и због кога су они проверени лекови за третирање вирусних инфекција и респираторних проблема, као што су ивермектин и хлорокин, били, по налогу државних немедицинских ауторитета, забрањивани, а лекари који су их преписивали и користили добијали отказе, па чак и кривично гоњени. Ремдесвир је, као уосталом и сви други лекови, на злу гласу по опасним пратећим ефектима. А најновија истраживања су непобитно доказала да изазва отказивање бубрега, а не ретко и смрт.
Са том опасном супстанцом се најдетаљније бавио амерички антиглобалиста Џон Бјудон (John Beaudoin), који је истражујући званичне доступне податке о умрлим од отказивања бубрега током прве године пандемије, и упоређујући их са просечним бројем умрлих од истог узрока, по разним америчким болницама пре пандемије, дошао до запањујуће процене да је од примене тог смртоносног лека само у Америци умрло најмање 100,000 болесника, који се у званичним евиденцијама још увек воде као жртве ковида. Због тога се Џон чуди зашто до сада још није започета полицијска и судска истрага против одговорних за такво масовно убиство.
Доктор Пол Марик (Paul Marik), специјалиста пулмолог и коонивач алијансе Front Line Covid-19 Critical Care Alliance, је на једном округлом столу, у организацији сенатора Рона Џонсона, одржаном 7. децембра 2022, изјавио да узимање Ремдесвира повећава ризик отказивања бубрега за невероватних 20 пута, те да због тога за такав лек нема места у медицини. И поред тога федерална влада плаћа 20% бонус за све болнице које користе тај токсични лек. Чак је крајем 2020. Светска здравствена организација препоручила да се Ремдесвир избаци из употребе, али је ипак следеће године променула став под утицајем еугеничког крила њеног главног штаба и свог главног финансијера Била Гејтса.
Мидазолам
Иза друге од оне две магичне речи иза којих се крије одговор на питање како се дошло до оних 30% који су недостајали са би се испунила квота за први смртоносни удар страшне пандемије, је на први поглед безазлени седатив по имену Мидазолам, о којем на Гугл претраживачу нећете наћи ништа лоше, осим да се користи као седатив и средство за успављивање, нарочито у такозваној палијативној нези, то јест за третирање болесника суочених са скорим крајем својих животних мука. Међутим, оно што се неће наћи на Гуглу и медијима главног тока је испливало на видело када су недавно откривени и обелодањени неки важни документи и коресподенција бившег британског министра за здравље Мата Хенкока (Matt Hancock), који је на том положају био управо за време поменутог првог смртоносног пандемијског удара.
Накнадна истраживања су показала да Мидазолам није уопште наиван, као што ниједан такозвани лек није наиван. У његове злоћудне нус појаве спадају по живот опасни дисајни проблеми, као што су успорено и плитко дисање, са повременим прекидима, који могу изазвати трајна мождана оштећења и смрт. Затим се открило да се тај седатив користи за омамљивање америчких затвореника осуђених на смрт, пре давања леталне инекције приликом егзекуције. У том таласу открића затим је откривено да је тог пролећа 2020. британска здравствена служба наручила од произвођача двогодишње снабдевање тог седатива са хитном испоруком. Толике количине су биле потребне за третирање углавном старијих изнемоглих особа, које су по кратком поступку пребациване из болница у старачке домове и тамо, заједно са јадницима који су се ту већ затекли, остављени да без икакве болничке неге полако умиру. Да би им се муке олакшале кориштен је онај по хитној процедури купљени Мидазолам.
На први поглед делује прилично хумано. А на други поглед испада да је тај смртоносни седатив кориштен као помоћно средство за насилну еутаназију, као у случају оних америчких затвореника. Као што се види, сценарио је био једноставан и, наравно, ефикасан. А све је то организовао и надгледао, ко би други него, министар Хенкок, за кога они који имају имало памети и савести траже хитно хапшење, руководећи се простом логиком да, наручити двогодишњи контингент токсичног лека који изазива респираторне проблеме и застоје у дисању, да би се са њим третирале старе и изнемогле особе које већ имају проблеме са дисањем, може само монструм. Не треба се заваравати да Хенкок није био једини, јер је таквих монструма било још ко зна колико, пошто је такав сценарио био примењиван, и са више инстанце оркестриран, у свим земљама такозване западне хемисфере, за геноцидну елиминацију старих и изнемоглих грађана њихове умируће цивилизације огрезле у „хуманизам” и „демократију”.
Турбо канцер
У овој ери пандемија и њима узрокованих епидемија тајанствених умирања од разноразних све бројнијих узрока, најновији хит представља епидемија оболевања и веома брзог умирања од канцера тестиса. Канцером, чија стопа оболевања и смртности се драматично повећала задње две године, а чији могући узрок су најновије mRNA вакцине, бави се канадски онколог доктор Вилијам Мејкис (William Makis). Након што је направио спискове оболелих и умрлих од разних врста канцера тренутно се бави поменутим канцером тестиса од којег све чешће оболевају млади спортисти млађи од 30 година. Списак, и то познатих спортиста из познатих клубова, је подугачак и свакодневно се увећава. Оно што је необично је да оболели млади спортисти од рака тестиса умиру веома брзо, понекад већ након неколико дана од тренутка дијагнозе. Најновији, али и најдрастичнији пример је случај играча крикета Данијела Донана, 21 годину старог, који је доведен у болницу због изненадних компликација са крварењем у мозгу. Хитна снимања показала су да болује од рака тестиса који је невероватном брзином метастазирао на мозак. Умро је након два дана. Због свега тога тај канцер, за чији узрок се помињу и климатске промене, је добио име „турбо” канцер.
Епилог
Користећи исту логику, и сви они силни чланови парламената држава западне хемисфере и њених прирепака и колонија, који беже главом без обзира из парламентарних сала када се за говорницама појаве Ендрју Бриџн, Мислав Колакушић или још неки од њихових још увек ретких колега, могу се такођер назвати монструмима. Јер, више је него очигледно да је сваки од њих добро упознат са набројаним злочинима, укључујући и онај вакцинацијски, који је још у току, пошто је његов летални учинак са одложеним дејством. Додуше, треба их разумети, није ни њима лако, јер морају да константно држе главу у песку, а ако је изваде из песка чека их смена по кратком поступку, па се поставља питање колико дуго ће моћи да издрже живи без главе.
А можда им та глава није ни потребна ако и поред ње могу да буду тако хладнокрвно равнодушни на незамисливе људске патње и страдања. Оно што је веома важно, као обележје свега онога што се тренутно дешава, је да се све више чини, да онима који стоје иза завере, која већ одавно није више теорија, као и медијима главног тока, она мантра да се догодило и да се догађа само оно што они објаве, све више измиче из руку. Јер је више него очигледно да читава стварност функционише на два нивоа или да се, саобразно оним принципима које је наговестила квантна механика, та стварност одвија у паралелним световима, који истовремено егзистирају потпуно независно један од другог. У овом нашем примеру имамо два света, које представљају управо она два врапца са самог почетка ове приче или они усамљени одговорни народни представници који држе говоре пред празним салама, са једне стране, и њихове одбегле колеге са друге.
За сада та два света коегзистирају на колико толико мирољубив начин, али то не треба да завара, јер се они међусобно искључују и сигурно је да ће сваки од њих настојати да онај други поништи или да га до те мере маргинализује да се више неће моћи сматрати посебним светом. Посматрајући тај феномен из историјске перспективе може се са олакшањем приметити да је ипак дошло до позитивне еволуције, јер је не тако давно мирољубива коегзистенција била немогућа пошто су се различити светови физички сударали, не дозвољавајући једни другима да уопште постоје, како у парламентима, тако и у обичном животу.
Међутим, та прича о паралелним световима има и дубље импликације из којих се крије све раширенија декаденција и постепено умирање једне епохе, који се на најсликовитији начин могу приметити у наставку парламентарне представе након што Бриџн, Колакушић и њихово друштво заврше своја излагања и у клупе парламената се врате њихове колеге, које припадају оном другом свету. Тада ће они наставити једногласно усвајање закона о забрани кориштења фосилних горива, аутомобила на бензин, хватању CO2, замрачивању Сунца, обавезном кастрирању дечака и оперативном уклањању женских полних органа девојчица, те оног најновијег, који је у припреми, а којим ће се озаконити и бракови између људи и животиња.
Захваљујући оној поменутој позитивној еволуцији, није све ипак тако црно, јер након што одумре тај свет отеловљен у пуним парламентима у којима се уз громогласан аплауз поздрављају говори о спашавању планете оног малог чудовишта званог Грета, окићеног безбројним почасним докторатима свих могућих „наука”, најновији из теологије, остаће ипак онај други свет отеловљен у оним говорима који се држе пред празним парламентима, а које на срећу, захваљујући модерној технологији, касније гледају милиони.
Тим милионима неће сигурно бити досадно да прате последње чинове те представе умирања једне епохе, а истовремно и једног света, јер њен жанр постепено добија елементе сатире. Посебно ће им бити интересантно да виде, када, након проглашења следеће пандемије, која се са нестрпљењем очекује, послушни грађани оног умирућег света буду трчали са заврнутим рукавима да приме нове дозе вакцина или са симптомима прехладе хрлили ка болницама, да их тамо исти они лекари, који на душама имају стотине и хиљаде убијених из претходне пандемије, поново третирају Ремдесвиром, Мидазоламом и прикључују на респираторе, и поред тога што су их Бриџн и Колакушић упозоравали да то никако не чине и да се чувају медицинско-фармацеутске мафије.
А када се на насловним страницама угледних светских медија појави велика слика Клауса Шваба са својим џукцем и вешћу да се легендарни вођа четврете индустријске револуције и утопијског пројекта трансхуманизма венчао са својим кућним љубимцем, те тако ступио у брак са њим, подразумева се „геј”, онда ће она сатирична представа попримити и нијансе црног хумора.
Није искључено, ако се настави тим колосеком, да би се на српској турбо-фолк сцени могао појавити ускоро нови хит о турбо канцеру, па чак и да победи на оном угледном такмичењу „Звезде гранда”, те би се тако читава представа претворила у чисту комедију, можда ону Дантеову божанствену, у чијем паклу ће коначно горети и изгорити сви они поменути монструми, укључујући и оне чланове парламената који су онако главом без обзира бежали из својих клупа када су за говорнице излазили Ендрју Бриџн и Мислав Колакушић.
