Ово је истинита прича о доктору Чарлсу Хафу, сасвим обичаном, може се рећи, сеоском лекару из најзападније канадске провинције Британске Колумбије, коме је прво забрањен рад у станицама хитне помоћи и болницама зато што је током пандемије сугеририсао пацијентима да не примају другу вакцину. А када је међу првима још средином 2021. године у једном интервју обзнанио оне микро угрушке и закрчења крвних судова, узрокованих вакцинама, десет дана након тога градић Литон, у којем је живео и радио је одједном изгорео у огромном пламену.
Без обзира што је све очигледније, а поготову након свега онога што се дешавало током прохујеле пандемије, да се званична медицина, од институције, чија првенствена и искључива брига је требало да буде лечење и очување здравља људи, неповратно трансформише у отуђени ауторитет, који не само да не мари за здравље, него га на перфидан начин подрива, ипак наду и охрабрење доносе они бескомпромисни ликови, који су дигли храбро своје гласове против тог забрињавајућег тренда. Можда је, у крајњој линији, та дегенерација медицине омогућила хиљадама анонимних лекара да ступе на сцену и постану нови „јунаци нашег доба”, а који би иначе, да се то није на тако бруталан начин догодило, потпуно незапажени одрадили и отаљали своје лекарске каријере и животе и отишли у заборав. Али је исто тако омогућила тим новим јунацима да узму учешћа у процесу обнове посрнуле медицине, без које је њен опстанак немогућ, као што је још увек немогуће замислити живот без ње.
Можда не било на одмет у овом можда прекретничком тренутку у којем се нашла медицина, бацити више светла на неке од тих ликова, и то не само због онога што су, испуњени свешћу о својој лекарској дужности, урадили, већ и због околности под којима се све то догађало на почетку и током прошле пандемије. Јер, те околности би вероватно могле да се на идентичан начин понове током следеће пандемије, па није згорег знати у детаље шта би требало да се очекује, како би је спремни дочекали и уложили напоре да та буде и последња.
Случај доктора Чарласа Хафа (Dr. Charles Hoffe) из најзападније канадске провинције Британске Колумбије је посебно интересантан, и то из два разлога. Први је да се не ради о неком познатом имену из поља медицине и науке, већ о једном сасвим обичном, може се рећи, сеоском лекару. Други разлог је да су се наведене околности догађале у земљи Канади, познатој по незабележеној суровости коју је испољила према својим грађанима, само зато што су мирно протестовали против обавезне вакцинације.
Доктор Чарлас Хаф је скренуо на себе пажњу јавности, а бес медицинских ауторитета, пре тачно три године, још на самом почетку вакцинације против корона вируса. Он је у то време био на одмору у Јужној Африци, али чим се вратио почео је да код својих пацијената констатује веома чудне нуспојаве, какве није никада видео у својој лекарској каријери и то шест недеља након примања прве вакцине. А неки су чак имали прилично озбиљне неуролошке поремећаје, који се нису могли ублажити никаквим лековима. Он је имао своју ординацију у једном малом градићу северно од Ванкувера, званом Литон, а 70% пацијената су били староседеоци.
Најчешћи симптоми су били: вртоглавица, звоњење у ушима, слабост у различитим деловима тела, најчешће у рукама, електричне сензације, сличне електро шоковима, дуж удова, затим стални болови и одузетост нерава.
Хаф је имао податке да је 900 његових пацијената примило вакцину. Он је био уистину запрепаштен, јер је до тада, као искусан лекар, био уверен да су вакцине измишљене да се дају здравим људима како би им помогле у одржавању здравља са нултом толеранцијом узроковања било какве штете. Одлучио је да одмах крене у акцију. Послао је приватна електронска писма 18 својих колега из региона, у којима је описао шта му се догодило, питајући их на крају да ли су и они имали слична искуства са својим пацијентима. Ниједан није одговорио, али је добио претеће писмо од локалних здравствених ауторитета да не шири никаве негативне информације о вакцинама. Значи да су га колеге „оцинкариле”. А поред тога је добио и упозорење од Колеџа лекара и хирурга, врховног провинцијског ауторитета који одређује смернице и управља начином на који се једино може вршити лекарска пракса, да се окане постављања нових питања, иначе ће се против њега покренути истрага. А уколико има нека питања, треба да их постави директно њиховој служби за вакцинације.
Он је тако и урадио. Послао је званично писмо са детаљним објашњењем шта се све догодило са његовим пацијентима након вакцинације и захтевом да му се све то објасни, као и питањем како да помогне својим пацијентима. Није добио одговор. Онда је одлучио да пошаље слично писмо главном провинцијском ауторитету, задуженом за вођење здравства током пандемије, докторки Бони Хенри. Ни од ње није добио никакав одговор. Неке колеге су му сугерирале да му ни она неће сигурно одговорити, и предложиле да упути јавно писмо. Он је то, испуњен савешћу и одговорношћу, и урадио, очајнички покушавајући да скрене јавну пажњу на ту велику опасност за здравље становништва, која је била потпуно игнорисана.
Месец дана након што је у априлу 2021. послао то отворено писмо, специјални коминике је послат свим лекарима у провинцији са изричитом забраном да јавно износе своја клиничка искуства и научно знање. Такођер им се забрањује да кажу ишта што би било у контрадикцији са званичним владиним ставом око вакцина mRNA. Међутим, доктор Хаф се није дао поколебати. Почео је да шаље званичницима извештаје о повредама својих пацијената узрокованих вакцинама. Након 14-ог таквог извештаја добио је званично тумачење да су те повреде случајна коинциденција, наложивши му да препоручи пацијентима да обавезно приме други вакцину, без обзира колико озбиљне проблеме су имали након прве вакцине. Тек тада је схватио о чему се заправо ради.
„Схватио сам да се ту ради о великом заташкавању. Било је апсолутно запањујуће да докторима није више било дозвољено да користе своја научна знања и медицинска искуства приликом процењивања шта се догађа са њиховим пацијенатима. То није медицина. То није наука. То је медицинска тиранија!”, помислио је у себи Хаф.
О том Хафовом отвореном писму се прочуло широм света, тако да је он убрзо постао глобална „антиваксерска” звезда. Тада је поменутом Колеџу лекара и хирурга прекипело. Уручили су му забрану вршења дужности у станицама хитне помоћи, што је преполовило његову зараду. Забрањен му је и рад у државним болницама због криминалног дела сугерирања пацијентима да не примају другу вакцину.
Чак и после тих забрана Хаф је у сопственој лабораторији почео да сам истражује начин на који вакцине сакате његове пацијенте. Он је био један од првих у свету који је још 2021. открио оне микро угрушке и закрчења крвних судова, узрокованих вакцинама. Детаље о том открићу је обзнанио у једном интервјуу. Десет дана након тога градић Литон, у којем је живео и радио је одједном изгорео у огромном пламену. Био је то један од оних такозваних индукованих пожара који се све чешће дешавају широм света, а за које теоретичари завера тврде да се вештачки изазивају кориштењем технологија које је још Тесла давно открио. Ватра у таквим пожарима једноставно букне из земље и за неколико сати претвори у пепео све што може горети. Тако је и градић Литон претворен у пепео за само неколико сати, заједно са лекарском ординацијом доктора Чарлса Хафа и свом документацијом о истраживањима штетних дејстава вакцина.
Да ли је то била случајна коинциденција, као што су случајним коинциденцијама званично потврђене све оне силне повреде узроковане вакцинама, остаје да се процени.
касније на хавајском острву Мауи. Изгориле су само куће, док су
ограде и околно дрвеће остали нетакнути. А радило се о шумском пожару
И поред свих наведених забрана, дискредитација и понижења, те онога што се догодило са градићем Литоном, наредних година доктор Хаф није одустајао од оног што му је налагала његова савест и професионална етика. Јавно је и даље тражио да се престане са медицинском тиранијом, те да се покрене истрага, утврде они који су одговорни и адекватно казне. И на крају је Колеџу лекара и хирурга поново прекипело, а можда је наредба дошла директно из Отаве, то јест главног штаба. За 10. фебруар 2024. заказано је дисциплинско саслушање доктора Чарлса Хафа.
Према важећим прописима свакоме кога интересује је дозвољено да прати ток саслушања преко Зума. Међутим, Колеџ је учинио све да ту могућност отежа, како би што мање заинтересованих могло да је искористи. Уведено је правило да се мора пријавити најмање 7 дана унапред, уколико се жели добити „Зум линк”. То је објављено десетак дана пред саслушање. Било је очигледно да Колеџу не одговара да велики број људи прати саслушање. „Јавно мишљење је њихова Ахилова пета”, прокоментарисао је доктор Хаф тај бесмислени услов за добијање линка, а затим додао: „Да је веома важно да што је могуће више људи добије тај видео линк. Потребно је Колеџу показати да их јавност прати и да се њихова корумпираност и непоштење разоткривају.”
Сама процедура пријављивања за Зум праћење је такођер била веома интересантна и несвакидашња. Потенцијални посматрачи су морали да прво одштампају докуменат и да га затим потпишу, те тако потписаног скенирају и поново врате у компјутер, да би га онда коначно послали електронском поштом на адресу Колеџа. Ни то није спречило да веома велики број заинтересованих ипак добије линк. Нашавши се у прилично непријатној ситуацији, Колеџ је неколико дана пре заказаног датума одложио то саслушање на неодређено време.
Али, не лези враже, неколико дана након тога, вероватно према унапред направљеном плану, против доктора Хафа је подигнута оптужница. Оптужен је за ширење дезинформација, као и за још неколко криминалних радњи. Тако је случај канадског доктора Чарлса Хафа требао да доживи свој епилог на Провинцијском суду у Ванкуверу, на суђењу, чији почетак је заказан за 4. март 2024, а које би требало да траје до 15. марта.
На то је Хаф храбро и хладнокрвно одговорио да у земљи Канади више од 50% финансија за јавно здравство долази од фармацеутских компанија. Тако да се може лако закључити да канадски здравствени сектор служи фармацеутској индустрији, а не грађанима Канаде. Те се стога дезинформацијама сматра све оно што штети интересима те индустрије. А те дезинформације се састоје у томе да је оптужени доктор Хаф, и поред упозорења, настављао да јавно говори о страдањима и патњама својих пацијената, узрокованих вакцинама.
А како тај систем функционише може се видети из податка да је Трудоова влада пребацила милијарде долара провинцијским владама, са којима би се финансирало обавезно вакцинисање. Али те милијарде нису биле предвиђене за набавку вакцина, него за „подмазивање точкова”, како се Хаф изразио, то јест за организацију што ефикаснијег и што масовнијег вакцинисања.
Као што се видело, Хаф се није уплашио, чак се чини да му је све то причињавало задовољство, јер би на том суђењу могло да се оствари све оно чему се надао током трогодишње донкихотовске борбе. То се види из његове изјаве: „Мој бриљантни адвокат Ли Тарнер планира да то суђење његовом клијенту претвори у суђење јавном здравству, на којем би се разоткриле њихове научне преваре, неморално понашање и заташкавање доказа о несагледивим штетама и злоупотребама током вакцинације. Ангажовао сам осам еминентних експерата из Канаде, Америке и велике Британије, који ће ме подржати у својим сведочењима.”
Међутим, све то има своју цену. Пре него што је суђење почело адвокатски трошкови су достигли цифру од $36,000, тако да је Хаф замолио све оне који га подржавају за помоћ у добровољним донацијама.
Од повећања трошкова спасио га је суд, који је у задњем моменту одложио почетак суђења. Та одлука је вероватно наметнута из главног штаба у Отави, где се схватило да је ђаво однео шалу и да се на суду неће моћи тако лако обрачунати са неустрашивим Хафом. А можда се и суд нашао затечен, јер је сам Хаф неколико дана након обелодањивања те одлуке на једном скупу својим симпатизерима саопштио да је Колеџ лекара и хирирга Британске Колумбије изричито захтевао од суда да брањеник током судске процедуре нема право да доводи у питање њихове одлуке и наредбе својим члановима. Другим речима, први пута у историји правосуђа и судских поступака би се догодило да је брањенику забрањено да се брани. То може само у Канади, Алисиној земљи чуда.
Они који разумеју енглески могу се из приложеног кратког филма уверити како је, према Хафовом објашњењу, тужилац, Колеџ лекара и хирурга, тражио од суда да му буде забрањено да се брани.
Одлагањем почетка суђења, кога вероватно неће ни бити, можда се неће остварити она Хафова нада да би на том суђењу могао да покаже ко су прави кривци и коме је требало да буде суђено. Али, стиче се утисак, да је и без суђења доктор Чарлс Хаф остварио свој циљ, или макар почео да га остварује. То се може наслутити из једне анегдоте, коју је испричао својим симпатизерима на поменутом скупу. Том приликом је поменуо да га је на једном од претходних сличних скупова током излагања прекинуо један од присутних и рекао да је он из Колеџа лекара и хирурга. Хаф је, како се изразио, претрнуо од страха. Али му је он затим, са осмехом на лицу, рекао да се не плаши, јер он не ради више за Колеџ, пошто је добио отказ, након што је одбио да се вакцинише. Од тада је тај бивши невакцинисани службених Колеџа постао његов ватрени саборац.
Да би се циљ доктора Чарлса Хафа у потпуности остварио потребно је да сви лекари света, али и запослени у разним владиним медицинским агенцијама и установама извуку поуку из његовог случаја, те да се придруже њему и његовом саборцу, бившем службенику Колеџа лекара и хирурга, макар и по цену губитка дозволе или посла, који нису вредни саучествовања у невиђеној корупцији, злоупотребама, па чак и гнусним злочинима, јер ће у противном медицина наставити свој суноврат у који ће повући читаво човечанство.
