Moderni trojni pakt prehrane, medicine i farmacije funkcioniše tako što će preporučivati izbegavanje jaja, butera, sira i mesa, a ishranu čoveka usmeriti ka procesuiranoj hrani. Ta hrana izazivaće gojaznost, mnoge degenerativne bolesti, pa čak i psihičke probleme na čelu sa depresijom. Deca će se kroz slatkiše „kljukati“ supstancama kao što su aspartam – zamena za šećer, kao i natrijum glutaminat, koji uzrokuju oticanje mozga i druge mentalne poremećaje, na osnovu kojih će im lekari propisivati unapred spremne odgovarajuće lekove.
Zahvaljujući veštom modeliranju načina na koji današnji čovek vidi stvarnost koja ga okružuje postepeno se stvara percepcija da su prosperitet i opstanak današnjeg savremenog društva nemogući bez bliske saradnje dva njegova ključna segmenta, a to su medicina i farmacija, koja je još poznatija po nadimku farmakomafija ili Big Pharma. O toj saradnji, a pogotovu o uspesima koji su iz nje proistekli, napisano je poslednjih godina zaista mnogo novinskih članaka, studija i analiza, tako da se stiče dojam da postoji sasvim dovoljno materijala na osnovu kojeg se može formirati mišljenje o tom svojevrsnom čudu modernog doba. Da li će ta mišljenja biti afirmativna, okićena slavopojkama, ili pak više kritički intonirana, zavisiće prvenstveno od stepena distorzije pomenute percepcije potencijalnih posmatrača.
Međutim, kako vreme odmiče, postaje sve očiglednije da se tandemu medicine i farmakomafije pridružio još jedan važan segment savremenog društva, čineći sa njima neku vrstu osovine, ili, ako će mo praviti potpunu paralelu sa poslednjim svetskom ratom, trojnog pakta. Radi se o prehrambenoj industriji, koja bi se također mogla svrstati u mafiju, tako da joj sasvim lepo stoji naziv Big Food, kako joj tepaju na engleskom jeziku. Medicina se u taj pakt sasvim skladno uklapa kao idealan posrednik i naučno pokriće za sve one marifetluke kojima se u udruženom poduhvatu bave dve osnovne poluge trojnog pakta, a koje, naravno, nije lako primetiti zbog one distorzije.
Prehrambeni kompas
Zbog te distorzije današnji čovek teško da može primetiti da poput voštane sveće, zapaljene sa oba kraja, polako i neprimetno sagoreva u sendviču između dva plamena. U jednom, trujući se prerađenom, zagađenom i nadasve preobilnom hranom, neminovno oboleva, da bi uz stručnu pomoć medicine u drugom umirao od lekova prepisanih za lečenje tih bolesti. Tako se, izložen permanentnom dejstvu bezbroj različitih vrsta otrova iz hrane i lekova, čitav njegov sve kraći život pretvorio u polagano umiranje, to jest sagorevanje one sveće.
U pokušaju da se dočara kako funkcioniše taj smrtonosni mehanizam svakako da će se najbolji utisak steći posmatranjem i analizom američkog društva, pošto je neosporno da su iz te zemlje potekla sva civilizacijska čuda, koja su se onda nezaustavljivo širila po čitavoj planeti. Ovo otelovljeno u pomenutom trojnom paktu sigurno neće biti poslednje, ali s obzirom na način na koji je osmišljeno, može se naslutiti da bi moglo da predstavlja uvod u kraj civilizacije koju je Amerika tako savesno predvodila više od jednog veka.
Da bi se odmah na početku stekao uvid na koji način funkcioniše onaj pomenuti farmako-prehrambeni tandem, onda se pominjanje ugledne Fridmanove škole za proučavanje nutricionističkih nauka (Friedman School of Nutrition Science and Policy) nekako samo od sebe nameće, i to najviše zbog njenog takozvanog Prehrambenog kompasa (Food Compass), što u stvari predstavlja kompletan spisak preporuka koje bi američki građani trebalo da slede prilokom izbora prehrambenih artikala koje koriste u ishrani.
Taj vodič, koristeći najnoviju naučnu metodologiju, ispituje i rangira 8,032 različite vrste hrane i pića koje Amerikanci koriste u ishrani, i to u odnosu na način na koji svaka od njih deluje na ljudsko zdravlje. U razmatranje se uzima 54 vrste karakteristika hrane koje pokrivaju 9 relevantnih zdravstvenih aspekata svega onoga što građani Amerike unose u svoje organizme, što predstavlja sigurno najkompletiji sistem za nutricionističko profiliranje u svetu. To na prvi pogled ostavlja zaista impresivan dojam. Mnogi, a pogotovu „amerofili” bi rekli da to mogu samo Amerikanci.
Međutim, to je samo prvi utisak, koji itekako može da zavara. Jer, ako se baci malo detaljniji pogled na rang liste tog autoritativnog kompasa može se sa iznenađenjem primetiti da su na samom vrhu uglavnom elitni predstavnici onih visoko procesuiranih prehrambenih proizvoda, koji su donedavno spadali u onu ozloglašenu grupu takozvane „džank” hrane. Dok je istovremeno ona nekada zdrava hrana prebačena u „džank”. Tako da se iz toga može zaključiti da je glavni zadatak tog Prehrambenog kompasa da Amerikance sa prirodne i zdrave hrane preusmeri ka onoj visokoprocesuiranoj.
Tako se sa tih tabela može saznati da su najviše rangirani, sa skorom od preko 75 od mogućih 100, uglavnom proizvodi pakovani u kesama u kojima su fragmenti nečega što bi moglo da podseća na hranu fabrički umešani u raznorazne smeše do čijeg sastava je veoma teško doći, jer će vam trebati dobra lupa da ga pročitate ispisanog sićušnim slovima na poleđini, a ako vam uspe tu će te naći uglavnom veštačke supstance i hemijska jedinjenja čudnih i egzotičnih naziva, koji ni u kom slučaju ne bi trebali da se nađu u ljudskim telima. Dok će jaja, buter, sir i meso jedva prelaziti skor od 20, sa preporukom da ih obavezno treba izbegavati.
O toj vešto umotanoj retorici o brizi za ljudsko zdravlje nedavno je opširno izvestio Dr. Žozef Merkola (Dr. Joseph Mercola), na portalu The Defender: https://childrenshealthdefense.org/defender/great-reset-food-compass-cola/.
Taj portal se već duže vreme eksponira kao zaštitnik zdravlja dece, sa glavnom zvezdom legendarnim „antivakserom” Robertom F. Kenedijem.
To bi sve moglo da predstavlja dobar uvod u svetlu budućnost, u kojoj ova današnja procesuirana hrana i neće izgledati tako loše, pa bi se mogla tim budućim generacijama čak činiti i kao zdrava. U toj budućnosti hrana će se svesti na čistu imitaciju, čije komponente će morati da budu patentirane kao i sve ostale tehnološke inovacije.
Onima koji iole nešto znaju o ljudskoj ishrani se takvo rangiranje može učiniti čudnim, jer se već decenijama zna da je procesirana hrana krajnje nezdrava, pošto izaziva gojaznost, mnoge degenerativne bolesti, pa čak i psihičke probleme na čelu sa depresijom. Dok su najnovija istraživanja pokazala da oni koji konzumiraju ultraprocesuiranu hranu imaju 58% veću mogućnost da umru od kardiovaskularnih bolesti, a sličan procenat važi i za verovatnoću umiranja od bilo kog uzroka. Međutim, onima koji su upućeni u način na koji funkcioniše onaj trojni pakt će biti jasno da u tim preporukama i bodovanjima nema ničega čudnog, jer će za sve te hranom uzrokovane bolesti lekari prepisati odgovarajuće lekove koji se veoma lako mogu dobiti u apotekama, kojih je, da se usput naglasi, sve više, tako da ih novopečeni bolesnici mogu naći na svakom ćošku.
Bajka o aspartamu i natrijum glutaminatu
Taj mehanizm funkcionisanja trojnog pakta ne mora uvek biti tako jednostavan, jer bi se moglo desiti da vremenom bude „provaljen”. A da se to ne desi u novije vreme se koriste sofisticiranije strategije, koje ciljaju na izazivanje ne samo onih degenerativnih bolesti iz domena internističke grane medicine, nego i onih za koje je zadužena psihijatrija. A potencijalne, to jest ciljane grupe postaju čak i deca, kroz čija usta je najlakše progurati u telo one eksperimentalne toksične smeše, pogotovu ako o njihovoj prehrambenoj bezbednosti njihovi roditelji ne mare baš mnogo, što je uglavnom slučaj u današnje vreme brzog života i zavodljive propagande.
Te toksične smeše, kao što je rečeno, izazivaju, naročito kod dece, psihičke i mentalne poremećaje, koji su uredno klasifikovani i detaljno opisani u psihijatarskim priručnicima, na osnovu čega lekari prepisuju antipsihotike i antidepresante, koje farmakomafija već ima u svom asortimanu, spremne za brzu isporuku i hitnu primenu. Šta sve sadrže ti lekovi i koliko su opasni može se naslutiti iz činjenice da su koncipirani za tretman a ne lečenje veštački uzrokovanih bolesti.
A kako to funkcioniše najslikovitije se može videti iz primera aspartama. To je ona čudotvorna supstanca, koja je poslednjih nekoliko decenija ušla u modu, a koristi se kao zamena za onaj ozloglašeni šećer. Svi oni sve popularniji „diet” proizvodi bez šećera, što se posebno odnosi na slatkiše i one raznorazne „kole” i „sode”, sadrže u sebi aspartam, koji je postao sinonim za zdravu hranu. Međutim, šta u stvari on predstavlja, i na koji način deluje na ljudski organizam, pogotovu mladi u razvoju, o tome se ne govori.
Taj genetski modifikovan veštački zaslađivač je poznat po svojoj sposobnosti da remeti rad neurotransmitera, utičući tako na mentalne procese u organizmu, kao što je ometanje kognitivnih funkcija i delovanje na raspoloženje. To vodi ka takozvanoj „kliničkoj depresiji”, što je bio i cilj psihijatarske industrije, jer i psihijatrija se u toj operaciji pretvorila u industriju, koja stoji iza tog projekta spašavanja čovečanstva od pogubnog dejstva šećera. Simptomi te indukovane bolesti su: anksioznost, panični napadi, osetljivost na iritacije, teškoće u koncentraciji i memorisanju. Naravno, ta nova grana industrije ima spremne razne vrste antipsihotičnih lekova za tretiranje tih simptoma.
Formula je jasna kao dan, milioni ljudi, uključujući decu svih uzrasta, ubacuje svakodnevno u svoja tela aspartam, na razne načine, ne bivajući uopšte svesni da su između dva zla: šećera i aspartama, izabrali ono mnogo štetnije i opasnije za svoje organizme. Ako se tome doda da aspartam utiče na smanjenje lučenja serotonina, što uzrokuje maničnu depresiju, paranoju, gubitak sna i samoubilačke tendencije, onda sve postaje još jasnije, ali i zlosutnije. I da se na kraju naglasi i zaključi. Prilikom izbora između one popularne dvolitrenke Koka kole, koja u sebi sadrži 40 kafenih kašičica šećera, i isto tako velike flaše sa osvežavajućim pićem iste marke, ali sa oznakom „diet”, mnogo je zdravija ona prva.
Sledeći na top listi psihijatarske industrije je natrijum glutaminat, ponekad označen i kao mononatrijum glutaminat, za koji je u mnogobrojnim studijama još 2008. i 2009. utvrđeno da izazivaju stvaranje lezija u neuronskim ćelijama hipotalamusa, što može uzrokovati oticanje mozga, pa čak i preranu smrt. Rezultati i zaključci potkrepljeni eksperimentalnim dokazima su objavljeni u stručnom časopisu Eksperimentalna neurologija (Experimental Neurology). Ti dokazi su pokazali da su naročito zrele nuronske ćelije podložne toksičnom dejstvu te soli nalik supstance, koja je, naravno, odobrena od one čuvene američke agencije za hranu i lekove – FDA, a koja se nalazi u hiljadama prehrambenih i proizvoda i lekova, uključujući i vakcine.
Nije teško zamisliti kakve efekte na organizam može imati ubrizgavanje neuro toksina u krvotok. Natrijum glutaminat se može naći u gotovo svim procesuiranim prehrambenim proizvodima zapakovanim u razne vrste ambalaže, kao što su: takozvani „čipsovi”, prženi krompir, umaci, prelivi za salate, supe, zamrznuti obroci, mesne prerađevine, mešavine začina, razne instant testenine i, naravno, oni neodoljivo ukusni začinjeni kineski obroci.
Iz svega toga je jasno na koji način ona novokomponovana psihijatarska industrija koristi kondicionirane prehrambene navike dece da bi u njihova tela ugurala eksperimentalne lekove koristeći lažne dijagnoze. Jedna od najstrašnijih stvari koje prosečan američki roditelj može učiniti za svoje dete je da ga odvede psihijatru, nakon što je naseo na perfidno orkestriranu propagandnu kampanju o neophodnosti farmaceutskog tretmana mentalnih problema uzrokovanih toksičnim materijama iz svakodnevne ishrane. To je, kako kritičari karikiraju, kao da dete pustiš u bazen sa krokodilima i aligatorima, a zakačiš mu meso na kupaći kostim.
Krokodili i aligatori simbolički predstavljaju lekare psihijatre, produžene ruke farmakomafije, koji dobijaju bonuse „napadajući” decu sa njihovim eksperimentalnim lekovima. Ti lekovi će dalje pogoršavati njihove blage simptome uzrokovane uzimanjem toksične hrane, ostalih lekova i vakcina, koje su pedijatri i Centar za kontrolu bolesti (CDC) preporučili, a pomenuta Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila. Sve je tako jednostavno, ali nažalost i ubitačno.
Ali, aspartam i glutaminati predstavljaju samo najilustrativnije primere ili vrh ledenog brega hemijsko-toksikološkog aspekta ishrane savremenika konzumerističke utopije. U tom bregu, to jest na spiskovima sastojaka sa pakovanja, mogu se još naći i fruktozni sirupi dobijeni iz kukuruza, veštačke boje, aditivi, te bezbrojni emulgatori, koji se kriju iza šifrovanih naziva, a o čijoj funkciji nema nikakvih naznaka. O svakom od tih dodataka se može napisati posebna horor priča. I pored toga svi su oni vešto upakovani u lagane, ukusne i „propisano” zdrave obroke, kojima se deca svakodnevno kljukaju, a od od kojih će u školama i predškolskim ustanovama ispoljavati blage simptome mentalnih poremećaja, na osnovu kojih će im biti prepisani unapred spremni odgovarajući lekovi.
Taj zloćudni ciklus će se ponavljati u nedogled tokom detinjstva i odrastanja. Kako će se sve to završiti ostaje da se sa zebnjom prati. Nažalost njihovi roditelji, i sami kljukani istim supstancama, završiće svoje živote mnogo pre nego što su očekivali ne doživevši da vide ishod tog eksperimenta.
Amerika je svuda oko vas
Nije na odmet na kraju primetiti sličnost, ali i ono po čemu se ovaj moderni moderni trojni pakt razlikuje od onog iz tridesetih godina prošlog veka. Slični su svakako u velikim ljudskom pogibijama koje su prouzrokovali, a koje se mere milionima. Razlika je u tome što su, nakon što je onaj prvi pobeđen, krivci suđeni i osuđeni za svoja nedela koja su dokazana i približno izbrojana, barem što se broja žrtava tiče, dok se tokom ovog drugog žrtve, barem za sada, zvanično ne broje, niti je kome još palo na pamet da se i tu također radi o zločinačkom poduhvatu. Te shodno tome krivci, kako se čini, neće nikada biti suđeni i osuđeni na nekom novom glamuroznom i skupom sudskom tribunalu. A možda je tako i bolje, barem će se uštedeti na sudskim troškovima.
A što se tiče žrtava tog zločinačkog poduhvata, one će nastaviti da se gomilaju i neće sigurno biti lako popisivati ih i voditi uredne statistike, ali ostaje nada da sve to neće još dugo trajati, jer je, kao što je već napomenito na početku, a sada na kraju se to čini još izvesnijim, ona civilizacija, koju je Amerika tako savesno predvodila više od jednog veka, u svom zenitu i da neće beskonačno moći opstajati na svakojakim perverzijama, od kojih je ova o profitu ostvarivanom ubijanjem možda i najveća, te da će se valjda uskoro pojaviti neki novi varvari i kazati: dosta je bilo.
I na samom kraju, oni koji bi, nakon što su pročitali ovu priču, mogli zaključiti da su ti Amerikanci zaista glupi i da su zaslužili da propadnu, treba da se osvrnu oko sebe. Veoma lako će primetiti da su oni delovi velikih takozvanih hipermarketa na kojima se nalazi povrće i voće sve manji i kao da polako nestaju, ustupajući mesto onim sve dužim i sve brojnijim rafovima na kojima su uredno složene hiljade raznih vrsta pakovane procesuirane hrane. Primetiće također da je na gradskim ulicama sve više apoteka, dok istovremeno privatne poliklinike niču kao pečurke posle kiše. Jednom rečju, Amerika predvođena onim svojim trojnim paktom je svuda oko njih.
