Модерни тројни пакт прехране, медицине и фармације функционише тако што ће препоручивати избегавање јаја, бутера, сира и меса, а исхрану човека усмерити ка процесуираној храни. Та храна изазиваће гојазност, многе дегенеративне болести, па чак и психичке проблеме на челу са депресијом. Деца ће се кроз слаткише „кљукати“ супстанцама као што су аспартам – замена за шећер, као и натријум глутаминат, који узрокују отицање мозга и друге менталне поремећаје, на основу којих ће им лекари прописивати унапред спремне одговарајуће лекове.
Захваљујући вештом моделирању начина на који данашњи човек види стварност која га окружује постепено се ствара перцепција да су просперитет и опстанак данашњег савременог друштва немогући без блиске сарадње два његова кључна сегмента, а то су медицина и фармација, која је још познатија по надимку фармакомафија или Big Pharma. О тој сарадњи, а поготову о успесима који су из ње проистекли, написано је последњих година заиста много новинских чланака, студија и анализа, тако да се стиче дојам да постоји сасвим довољно материјала на основу којег се може формирати мишљење о том својеврсном чуду модерног доба. Да ли ће та мишљења бити афирмативна, окићена славопојкама, или пак више критички интонирана, зависиће првенствено од степена дисторзије поменуте перцепције потенцијалних посматрача.
Међутим, како време одмиче, постаје све очигледније да се тандему медицине и фармакомафије придружио још један важан сегмент савременог друштва, чинећи са њима неку врсту осовине, или, ако ће мо правити потпуну паралелу са последњим светском ратом, тројног пакта. Ради се о прехрамбеној индустрији, која би се такођер могла сврстати у мафију, тако да јој сасвим лепо стоји назив Big Food, како јој тепају на енглеском језику. Медицина се у тај пакт сасвим складно уклапа као идеалан посредник и научно покриће за све оне марифетлуке којима се у удруженом подухвату баве две основне полуге тројног пакта, а које, наравно, није лако приметити због оне дисторзије.
Прехрамбени компас
Због те дисторзије данашњи човек тешко да може приметити да попут воштане свеће, запаљене са оба краја, полако и неприметно сагорева у сендвичу између два пламена. У једном, трујући се прерађеном, загађеном и надасве преобилном храном, неминовно оболева, да би уз стручну помоћ медицине у другом умирао од лекова преписаних за лечење тих болести. Тако се, изложен перманентном дејству безброј различитих врста отрова из хране и лекова, читав његов све краћи живот претворио у полагано умирање, то јест сагоревање оне свеће.
У покушају да се дочара како функционише тај смртоносни механизам свакако да ће се најбољи утисак стећи посматрањем и анализом америчког друштва, пошто је неоспорно да су из те земље потекла сва цивилизацијска чуда, која су се онда незаустављиво ширила по читавој планети. Ово отеловљено у поменутом тројном пакту сигурно неће бити последње, али с обзиром на начин на који је осмишљено, може се наслутити да би могло да представља увод у крај цивилизације коју је Америка тако савесно предводила више од једног века.
Да би се одмах на почетку стекао увид на који начин функционише онај поменути фармако-прехрамбени тандем, онда се помињање угледне Фридманове школе за проучавање нутриционистичких наука (Friedman School of Nutrition Science and Policy) некако само од себе намеће, и то највише због њеног такозваног Прехрамбеног компаса (Food Compass), што у ствари представља комплетан списак препорука које би амерички грађани требало да следе прилоком избора прехрамбених артикала које користе у исхрани.
Тај водич, користећи најновију научну методологију, испитује и рангира 8,032 различите врсте хране и пића које Американци користе у исхрани, и то у односу на начин на који свака од њих делује на људско здравље. У разматрање се узима 54 врсте карактеристика хране које покривају 9 релевантних здравствених аспеката свега онога што грађани Америке уносе у своје организме, што представља сигурно најкомплетији систем за нутриционистичко профилирање у свету. То на први поглед оставља заиста импресиван дојам. Многи, а поготову „амерофили” би рекли да то могу само Американци.
Међутим, то је само први утисак, који итекако може да завара. Јер, ако се баци мало детаљнији поглед на ранг листе тог ауторитативног компаса може се са изненађењем приметити да су на самом врху углавном елитни представници оних високо процесуираних прехрамбених производа, који су донедавно спадали у ону озлоглашену групу такозване „џанк” хране. Док је истовремено она некада здрава храна пребачена у „џанк”. Тако да се из тога може закључити да је главни задатак тог Прехрамбеног компаса да Американце са природне и здраве хране преусмери ка оној високопроцесуираној.
Тако се са тих табела може сазнати да су највише рангирани, са скором од преко 75 од могућих 100, углавном производи паковани у кесама у којима су фрагменти нечега што би могло да подсећа на храну фабрички умешани у разноразне смеше до чијег састава је веома тешко доћи, јер ће вам требати добра лупа да га прочитате исписаног сићушним словима на полеђини, а ако вам успе ту ће те наћи углавном вештачке супстанце и хемијска једињења чудних и егзотичних назива, који ни у ком случају не би требали да се нађу у људским телима. Док ће јаја, бутер, сир и месо једва прелазити скор од 20, са препоруком да их обавезно треба избегавати.
О тој вешто умотаној реторици о бризи за људско здравље недавно је опширно известио Др. Жозеф Меркола (Dr. Joseph Mercola), на порталу The Defender: https://childrenshealthdefense.org/defender/great-reset-food-compass-cola/.
Тај портал се већ дуже време експонира као заштитник здравља деце, са главном звездом легендарним „антиваксером” Робертом Ф. Кенедијем.
То би све могло да представља добар увод у светлу будућност, у којој ова данашња процесуирана храна и неће изгледати тако лоше, па би се могла тим будућим генерацијама чак чинити и као здрава. У тој будућности храна ће се свести на чисту имитацију, чије компоненте ће морати да буду патентиране као и све остале технолошке иновације.
Онима који иоле нешто знају о људској исхрани се такво рангирање може учинити чудним, јер се већ деценијама зна да је процесирана храна крајње нездрава, пошто изазива гојазност, многе дегенеративне болести, па чак и психичке проблеме на челу са депресијом. Док су најновија истраживања показала да они који конзумирају ултрапроцесуирану храну имају 58% већу могућност да умру од кардиоваскуларних болести, а сличан проценат важи и за вероватноћу умирања од било ког узрока. Међутим, онима који су упућени у начин на који функционише онај тројни пакт ће бити јасно да у тим препорукама и бодовањима нема ничега чудног, јер ће за све те храном узроковане болести лекари преписати одговарајуће лекове који се веома лако могу добити у апотекама, којих је, да се успут нагласи, све више, тако да их новопечени болесници могу наћи на сваком ћошку.
Бајка о аспартаму и натријум глутаминату
Тај механизм функционисања тројног пакта не мора увек бити тако једноставан, јер би се могло десити да временом буде „проваљен”. А да се то не деси у новије време се користе софистицираније стратегије, које циљају на изазивање не само оних дегенеративних болести из домена интернистичке гране медицине, него и оних за које је задужена психијатрија. А потенцијалне, то јест циљане групе постају чак и деца, кроз чија уста је најлакше прогурати у тело оне експерименталне токсичне смеше, поготову ако о њиховој прехрамбеној безбедности њихови родитељи не маре баш много, што је углавном случај у данашње време брзог живота и заводљиве пропаганде.
Те токсичне смеше, као што је речено, изазивају, нарочито код деце, психичке и менталне поремећаје, који су уредно класификовани и детаљно описани у психијатарским приручницима, на основу чега лекари преписују антипсихотике и антидепресанте, које фармакомафија већ има у свом асортиману, спремне за брзу испоруку и хитну примену. Шта све садрже ти лекови и колико су опасни може се наслутити из чињенице да су конципирани за третман а не лечење вештачки узрокованих болести.
А како то функционише најсликовитије се може видети из примера аспартама. То је она чудотворна супстанца, која је последњих неколико деценија ушла у моду, а користи се као замена за онај озлоглашени шећер. Сви они све популарнији „diet” производи без шећера, што се посебно односи на слаткише и оне разноразне „коле” и „соде”, садрже у себи аспартам, који је постао синоним за здраву храну. Међутим, шта у ствари он представља, и на који начин делује на људски организам, поготову млади у развоју, о томе се не говори.
Тај генетски модификован вештачки заслађивач је познат по својој способности да ремети рад неуротрансмитера, утичући тако на менталне процесе у организму, као што је ометање когнитивних функција и деловање на расположење. То води ка такозваној „клиничкој депресији”, што је био и циљ психијатарске индустрије, јер и психијатрија се у тој операцији претворила у индустрију, која стоји иза тог пројекта спашавања човечанства од погубног дејства шећера. Симптоми те индуковане болести су: анксиозност, панични напади, осетљивост на иритације, тешкоће у концентрацији и меморисању. Наравно, та нова грана индустрије има спремне разне врсте антипсихотичних лекова за третирање тих симптома.
Формула је јасна као дан, милиони људи, укључујући децу свих узраста, убацује свакодневно у своја тела аспартам, на разне начине, не бивајући уопште свесни да су између два зла: шећера и аспартама, изабрали оно много штетније и опасније за своје организме. Ако се томе дода да аспартам утиче на смањење лучења серотонина, што узрокује маничну депресију, параноју, губитак сна и самоубилачке тенденције, онда све постаје још јасније, али и злосутније. И да се на крају нагласи и закључи. Приликом избора између оне популарне дволитренке Кока коле, која у себи садржи 40 кафених кашичица шећера, и исто тако велике флаше са освежавајућим пићем исте марке, али са ознаком „diet”, много је здравија она прва.
Следећи на топ листи психијатарске индустрије је натријум глутаминат, понекад означен и као мононатријум глутаминат, за који је у многобројним студијама још 2008. и 2009. утврђено да изазивају стварање лезија у неуронским ћелијама хипоталамуса, што може узроковати отицање мозга, па чак и прерану смрт. Резултати и закључци поткрепљени експерименталним доказима су објављени у стручном часопису Експериментална неурологија (Experimental Neurology). Ти докази су показали да су нарочито зреле нуронске ћелије подложне токсичном дејству те соли налик супстанце, која је, наравно, одобрена од оне чувене америчке агенције за храну и лекове – FDA, а која се налази у хиљадама прехрамбених и производа и лекова, укључујући и вакцине.
Није тешко замислити какве ефекте на организам може имати убризгавање неуро токсина у крвоток. Натријум глутаминат се може наћи у готово свим процесуираним прехрамбеним производима запакованим у разне врсте амбалаже, као што су: такозвани „чипсови”, пржени кромпир, умаци, преливи за салате, супе, замрзнути оброци, месне прерађевине, мешавине зачина, разне инстант тестенине и, наравно, они неодољиво укусни зачињени кинески оброци.
Из свега тога је јасно на који начин она новокомпонована психијатарска индустрија користи кондициониране прехрамбене навике деце да би у њихова тела угурала експерименталне лекове користећи лажне дијагнозе. Једна од најстрашнијих ствари које просечан амерички родитељ може учинити за своје дете је да га одведе психијатру, након што је насео на перфидно оркестрирану пропагандну кампању о неопходности фармацеутског третмана менталних проблема узрокованих токсичним материјама из свакодневне исхране. То је, како критичари карикирају, као да дете пустиш у базен са крокодилима и алигаторима, а закачиш му месо на купаћи костим.
Крокодили и алигатори симболички представљају лекаре психијатре, продужене руке фармакомафије, који добијају бонусе „нападајући” децу са њиховим експерименталним лековима. Ти лекови ће даље погоршавати њихове благе симптоме узроковане узимањем токсичне хране, осталих лекова и вакцина, које су педијатри и Центар за контролу болести (CDC) препоручили, а поменута Агенција за храну и лекове (FDA) одобрила. Све је тако једноставно, али нажалост и убитачно.
Али, аспартам и глутаминати представљају само најилустративније примере или врх леденог брега хемијско-токсиколошког аспекта исхране савременика конзумеристичке утопије. У том брегу, то јест на списковима састојака са паковања, могу се још наћи и фруктозни сирупи добијени из кукуруза, вештачке боје, адитиви, те безбројни емулгатори, који се крију иза шифрованих назива, а о чијој функцији нема никаквих назнака. О сваком од тих додатака се може написати посебна хорор прича. И поред тога сви су они вешто упаковани у лагане, укусне и „прописано” здраве оброке, којима се деца свакодневно кљукају, а од од којих ће у школама и предшколским установама испољавати благе симптоме менталних поремећаја, на основу којих ће им бити преписани унапред спремни одговарајући лекови.
Тај злоћудни циклус ће се понављати у недоглед током детињства и одрастања. Како ће се све то завршити остаје да се са зебњом прати. Нажалост њихови родитељи, и сами кљукани истим супстанцама, завршиће своје животе много пре него што су очекивали не доживевши да виде исход тог експеримента.
Америка је свуда око вас
Није на одмет на крају приметити сличност, али и оно по чему се овај модерни модерни тројни пакт разликује од оног из тридесетих година прошлог века. Слични су свакако у великим људском погибијама које су проузроковали, а које се мере милионима. Разлика је у томе што су, након што је онај први побеђен, кривци суђени и осуђени за своја недела која су доказана и приближно избројана, барем што се броја жртава тиче, док се током овог другог жртве, барем за сада, званично не броје, нити је коме још пало на памет да се и ту такођер ради о злочиначком подухвату. Те сходно томе кривци, како се чини, неће никада бити суђени и осуђени на неком новом гламурозном и скупом судском трибуналу. А можда је тако и боље, барем ће се уштедети на судским трошковима.
А што се тиче жртава тог злочиначког подухвата, оне ће наставити да се гомилају и неће сигурно бити лако пописивати их и водити уредне статистике, али остаје нада да све то неће још дуго трајати, јер је, као што је већ напоменито на почетку, а сада на крају се то чини још извеснијим, она цивилизација, коју је Америка тако савесно предводила више од једног века, у свом зениту и да неће бесконачно моћи опстајати на свакојаким перверзијама, од којих је ова о профиту оствариваном убијањем можда и највећа, те да ће се ваљда ускоро појавити неки нови варвари и казати: доста је било.
И на самом крају, они који би, након што су прочитали ову причу, могли закључити да су ти Американци заиста глупи и да су заслужили да пропадну, треба да се осврну око себе. Веома лако ће приметити да су они делови великих такозваних хипермаркета на којима се налази поврће и воће све мањи и као да полако нестају, уступајући место оним све дужим и све бројнијим рафовима на којима су уредно сложене хиљаде разних врста паковане процесуиране хране. Приметиће такођер да је на градским улицама све више апотека, док истовремено приватне поликлинике ничу као печурке после кише. Једном речју, Америка предвођена оним својим тројним пактом је свуда око њих.
