Роберт Ф. Кенеди кандидовао се за место председничког кандидата америчке Демократске странке. Узимајући у обзир колико је, за последњих нешто више од пола века, чланова те славне америчке породице изгинуло, што у атентатима, што као последица несрећних случајева изазваних саботажама амерички неутрални посматрачи забринути су његовом кандидатуром и питају се: Шта му је то требало? Али ,он свој рат и даље води. Кенеди је као један од најгласнијих бораца за спас човечанства, америчком Конгресу поднео детаљан документ о штетности живе по здравље деце.Овај искусни амерички адвокат и хуманиста се бори да се забрани употреба те опасне и високотоксичне супстанце приликом израде вакцина. Његов успешнан рад био је разлог да га Доналд Трамп постави на чело специјалне комисије која је требало да испита безбедност дечијих вакцина. Без обзира на све он је за вишедеценијски рад Антонија Фаучија на челу Националног института за алергију и инфективне болести као и за његов рад на положају Главног здравственог саветника америчког председника, измеђуосталог рекао: „ У тренутку преузимања те функције само једно од 10,000 америчке деце је оболевало од аутизма. Данас, након што је завршио своју 38 година дугу скоро диктаторску владавину над америчким здрављем и медицином, једно од 22-оје америчке деце оболева од те болести. Још увек очекујемо његово објашњење тако драматичног повећања учесталости.” Да ће веома тешко добити рат који води нарочито након повратка Демократа у Белу кућу говори и званичан податак да просечно америчко дете до 18-ог месеца живота прими 38 доза вакцина.
Како ће се на Србију одразити злосуте пројекције изнесене у емисји Хепи телевизије према којима ће до 2050. Свако друго дете у Србији бити аутистично?
Вест да се познати амерички адвокат и хуманитарни активиста Роберт Ф. Кенеди званично кандидовао за место председничког кандидата америчке Демократске странке на изборима следеће године, је изазвала подељене реакције. Свакако да ће највише бити оних којима се његова кандидатура неће уопште допасти, и то претежно у редовима његове сопствене странке, поготову онима из њеног врха, који бескрупулозно промовишу управо оно против чега је Кенеди обећао да ће се борити уколико буде изабран. Он би, на основу свега онога што се догађало претходних година, већу подршку имао у редовима ривалске Републиканске партије. Тако да ће му њихови гласови највише недостајати у предизборном процесу. Они мало неутралнији посматрачи ће бити више забринути његовом кандидатуром, узимајући у обзир колико је, за последњих нешто више од пола века, чланова те славне америчке породице изгинуло, што у атентатима, што као последица несрећних случајева изазваних саботажама. Тако да ће се њихов коментар углавном свести на ону кратку опаску: Шта му је то требало.
А биће и оних који ће се придружити одушевљењу већине гласача Републиканаца, и поздравити поновно храбро уплитање у политику једног од Кенедија. То ће претежно бити они из табора такозваних антиглобалиста, али и оних из либералног табора, којима није баш најјаснија она „агенда великог ресета”, поготову оне речи као што су трансхуманизам, вештачка интелигенција, четврта индустријска револуција и „воук” идеологија. Али, и они који су „прокужили” прохујалу пландемијску превару и њену главну ставку, ону депопулацијску. Јер, управо на том пољу се Кенеди јуниор и највише експонирао последње три године. Из поднаслова његовог прошлогодишњег бестселера: „The Real Anthony Fauci”, Бил Гејтс, Биг фарма и глобални рат против демократије и јавног здравља, може се наслутити чему је аутор посветио ту књигу и какав је његов став према личности из наслова, тако да је излишно улазити у детаље.
А када се томе дода не баш неважан податак да је до сада написао и објавио, што под својим именом, што у својству коаутора, ни мање, ни више, него 10 књига, те да је у последње две деценије добио, такођер ни мање, ни више него, 22 награде и признања, онда је сасвим јасно о каквом се капацитету ради и каква ће бити велика штета за амерички народ што он нема никаквих шанси да, и поред велике жеље, постане следећи председник Сједињених америчких држава.
Међутим, оно што је много важније, везано за његово име и, наравно, дело, је податак да се он већ скоро две деценије огорчено бори на оном вакцинацијском бојном пољу, али не толико против Фаучијевих ковид вакцина, већ оних Гејтсових, којима се деца широм Земљиног шара већ деценијама вакцинишу, то јест, трују и доживотно осакаћују, и то од тренутка када су рођена. На том пољу дуго година се главна битка водила око оног егзотичног елемента званог жива, која је представљала главни састојак презерватива званог Тимеросал (Thimerosal), једног од такођер главних састојака свих вакцина које се деценијама убризгавају у дечија тела.
Кенеди јуниор је један од оснивача организације World Mercury Project, која се од 2016. године безуспешно бори да се забрани употреба те опасне и високотоксичне супстанце приликом израде вакцина, нудећи безбројне научне студије и остале доказе који непобитно поткрепљују ту тврдњу. Он је, као што се могло и очекивати, најгласнији у том важном покрету за спас човечанства, те су га његови саборци прозвали шампионом борбе против живе (anti-mercury champion). Тој претњи је посветио још један од својих бестселера, сувишно је понављати да је свака његова књига бестселер, под насловом: „Thimerosal: Let the Science Speak: Mercury Toxicity in Vaccines and the Political, Regulatory, and Media Failures That Continue to Threaten Public Health“ (Тимеросал: Дозволимо науци да проговори: Токсичност живе из вакцина и политички, регулаторни и медицински неуспех, који наставља да угрожава здравље људи).
Он је 2018. заједно са 15 својих сабораца поднео детаљан документ о штетности живе по здравље деце америчком Конгресу, нагласивши том приликом да од тада законодавци неће више моћи да кажу да им није скренута пажња да је здравље америчке деце у њиховим рукама. Поменути Тимеросал са живом у свом саставу, према том документу представља неуротоксин, а такођер и веома потентан канцероген, да се помену само оне главне опасности којима су изложени дечији организми. Помињу се још аутоимуне и читав спектар других дегенеративних болести.
А да то нису само претпоставке и хипотезе, Кенеди јуниор у својим јавним обраћањима наводи резултате епидемиолошких истраживања, према којима 54% америчке деце тренутно болује од тешких дегенеративних болести, за које су по њему, осим срединских загађења и затроване хране, најодговорније управо вакцине. То је био и разлог што је Доналд Трамп на почетку свог мандата 2017. поставио управо Роберта Ф. Кенедија јуниора на чело специјалне комисије која је требало да испита безбедност дечијих вакцина. Након повратка Демократа у Белу кућу чини се да је тај рововски рат још увек далеко од тога да буде добијен.
Али од свих тих набројаних болести, чије се епидемиолошко пустошење дечијих тела савршено временски поклапа са почетком масовних вакцинација деце против болести које су углавном измишљене, свакако је на првом месту због своје галопирајуће експанзије, те је стога и некако највише медијски присутна, она која се крије иза магичне речи аутизам. Према општепознатим подацима тај непријатан поремећај у менталном и психичком развоју деце, који се испољава у веома раној доби, пре само пола века је био веома редак, да би 2020. године свако тридесето рођено дете било предиспонирано да постане аутистично. Раст учесталости је био застрашујући, у просеку се увећавао за сто пута сваких 20 година.
Као одговор званичном ставу, који изричито одбацује могућност да вакцине имају било какве везе са аутизмом, може послужити званични податак о томе којом динамиком је растао број обавезних вакцинација америчке деце. 1962. године максималан број вакцина, које су деца примала до пете године живота износио је 3. Тај број је 1983. износио 10, да би данас америчка деца била вакцинисана 38 пута. Дакле, повећање од више него 12 пута за 60 година. Треба нагласити да се ради о 12 различитих врста вакцина, од којих се неке дају више пута. То повећање броја вакцинација сигурно да делује невероватно, али још невероватније делује динамика, према којој се два месеца старој беби убризгава истовремено 6 различитих вакцина. Да би се исте те вакцине убризгале два месеца касније. Након следећа два месеца, у узрасту од 6 месеци, иста та деца ће примити још седам вакцина. И тако редом, да би се до 18-ог месеца живота просечног америчког детета у његовом телу нашло 38 доза вакцина.
Није тешко закључити да се кривуља пораста учесталости вакцинација савршено поклапа са кривуљом пораста учесталости аутизма код исте те деце.
На основу тог поклапања такођер није тешко наслутити да мора постојати нека веза између вакцинација и аутизма, без обзира колико то званични политички и медицински ауторитети порицали и одбацивали, позивајући се на велики број од њих наручених и финансираних студија, које су по њима неопозиво доказале да су вакцине апсолутно безбедне. Треба поменути да су ти исти ауторитети наводно, након упорног инсистирања Кенедија и његовог друштва, избацили онај инкриминисани Тимеросал из скоро свих вакцина. Међутим ни то није помогло да се неумољиве статистике имало поправе у њихову корист. Јер је учесталост појаве аутизма повећана са сваког 44-ог, колика је била 2017, на свако 30-то дете само три године касније, то јест 2020. године.
Али, да не буде забуне, није то сигурно једини, нити главни кривац упоредног стрмог успона те две кривуље. Тим кривцима се истовремено са Робертом Ф. Кенедијем јуниором бавио и некадашњи новинар истраживач угледног Њујорк тајмса Дејвид Кирби (David Kirby), који је још 2005. објавио књигу „Доказ штете” (Evidence of Harm), у којој се, као и Роберт, бавио живом и вакцинама. Кирби је касније у својим истраживањима дошао до званичног списка свих саставних компоненти оних силних вакцина које завршавају у телима невине деце, и то из докумената оног такођер угледног америчког Центра за контролу и превенцију болести, познатијег као CDC.
На том заиста подугачком списку налази се чак 38 различитих супстанци од којих се компонује оних 12 различитих врста вакцина. Да ли је случајно тај број 38 идентичан са укупним броје доза вакцина које просечно америчко дете прими до 18-ог месеца свог живота, остаје да се нагађа. Остаје такођер да се нагађа, и то са запрепаштењем, да ли су толике силне супстанце чудних и егзотичних назива, од којих су већина вештачке хемикалије, заиста потребне малим бебама у најранијем периоду њиховог развоја, узимајући у обзир чињеницу да је човечанство преживело ко зна колико стотина хиљада година без њих.
Из CDC-јевих званичних података Кирби је такођер сазнао да су вршене такозване научне студије о потенцијалној штетности само оног Тимеросала, и то као саставног дела само једне вакцине – MMR (комбинована вакцина против малих богиња, заушки и рубеоле). То је обележено стрелицама на приложеној илустрацији са списком свих састојака и свих вакцина. Према CDC-ју, никаква друга испитивања нису никада обављена за доказивање безбедности оних преосталих 37 састојака вакцина. И поред тога, званично се тврди да је доказано да су вакцине безбедне, а ефикасност се подразумева. На основу свега изнесеног остаје на сваком да процени да ли се може веровати званичним изворима да су све вакцине које се убризгавају у дечија телашца заиста не само безбедне, него и уопште потребне. Или још прецизније, да ипак те тако компоноване и тако многобројне вакцине, нису узрок оног галопирајућег аутизма.
Они који су вешти у читању текстова на енглеском језику могу наћи детаљан опис те закулисне драме око вакцина, аутизма и осталих невоља са којима се суочавају деца током најраније фазе њихових живота, у чланку: https://childrenshealthdefense.org/news/vaccines-and-autism-is-the-science-really-settled/
Драматичност те невоље америчке деце на најсликовитији начин се може сагледати из скорашњег описа Кенедија јуниора улоге коју је у историји америчког здравства одиграо Антони Фаучи, док је од 1984-2022. био на челу Националног института за алергију и инфективне болести (NIAID), а током пландемије 2021-2022. је био и на положају Главног здравственог саветника америчког председника. За његов вишедеценијски рад на том положају Кенеди јуниор каже:
„Након што је Фаучи преузео ту руководећу функцију дошло је до експлозије аутизма, хроничних, аутоимуних и многих других врста болести које скоро да нису ни постојале пре него што је он дошао. У тренутку преузимања те функције само једно од 10,000 америчке деце је оболевало од аутизма. Данас, након што је завршио своју 38 година дугу скоро диктаторску владавину над америчким здрављем и медицином, једно од 22-оје америчке деце оболева од те болести. Још увек очекујемо његово објашњење тако драматичног повећања учесталости.”
На основу тог исказа намеће се неодољив закључак да је оном истовременом расту оне две кривуље кумовао управо Фаучи, јер се тај раст дешавао за време његове поменуте вишедеценијске диктатуре. Због свега тога Кенеди јуниор сматра Антонија Фаучија највећим злочинцем и масовним убицом у историји човечанства, чудећи се зашто већ није почело његово суђење.
Међутим, неосуђених има још много, јер, не само да се екпоненцијални раст учесталости дечијих болести узрокованих, чиме другим, него вакцинама наставља, него се наставља незапамћена корупција на свим нивоима државне управе и у агенцијама које би требало да воде бригу о јавном здрављу. До сада је забележено безброј корупционашких афера, али нико од одговорних како функционера, тако и челника и менаџера фармацеутских компанија, од којих започиње процес подмићивања и куповања дозвола, није до сада осуђен. За то време злочиначки подухват се неометано наставља са све токсичнијим вакцинама које свакодневно излазе из лабораторија и са фабричких линија, док се њихов број које деца морају обавезно да примају из године у годину повећава. А они усамљени Дон Кихоти, попут Роберта Ф. Кенедија јуниора и Дејвида Кирбија, уколико скрену пажњу на све то бивају исмејавани и проглашавани теоретичарима завера и непријатељима човечанства.
Није на одмет на крају напоменути да је осим поменутог World Mercury (жива) Project, Кенеди јуниор и оснивач и главни шеф непрофитне организације Children’s Health Defence, која се бави управо борбом за заштиту деце од наведених медицинских девијација у која неповратно клизи човечанство.
А није неважно поменути да у тој борби Роберт јуниор има једног необичног савезника. 2017. године придружио му се и Роберт де Ниро, једна од ретких холивудских звезда хуманистичке провенијенције, након што му је сопствено дете оболело од аутизма. Он му од тада несебично помаже, како самосталним јавним обраћањима у којима оштро критикује геноцидну кампању вакцинацијског тровања деце, тако и у заједничким наступима.
Али и противнички табор има свог савезника, а то је ко би други него Рокфелерова фондација, која је заједно са још неколико угледних и проверених филантропских удружења августа прошле године огласила да великодушно улаже милионе долара у нови Mercury Project, придружујући се тако Роберту Ф. Кенедију јуниору. Додуше име њиховог пројекта је у славу римског бога Меркура, у чијем оквиру ће наредних година „научне” институције широм света водити беспоштедну борбу против „инфодемије”, то јест ширења дезинформација о штетној улози вакцина, а истовремено промовисати њихову незаобилазну улогу у очувању људског здравља. Свакако да ће противнички табор помно пратити њихове активности, јер није искључено да ће се паралелно радити и на промоцији живе и њене такођер незаобилзне улоге у очувању људског здравља.
Шта је са Србијом
Све оно што се догађало у Америци последњих пола века, за време трајања експоненцијалног успона учесталости појаве дечијег аутизма и броја вакцинација те исте деце, дешавало се у већој или мањој мери и у читавом свету, поготову у оном његовом такозваном неразвијеном делу, у којем су спровођени и додатни вакцинацијски пројекту у режији филантропске фондације Мелинде и Била Гејтса. А шта се за то време догађало у земљи Србији? У њој је, како то обичаји и ред налажу, управо обележена недеља посвећена аутизму, истој оној болести на чијем спречавању је најзрелије године стваралачког дела свог живота посветио Роберт Ф. Кенеди јуниор. Тим поводом атмосфера је била заиста свечарска и празнична. Било је организовано доста пригодних свечаности окићених ритуалом делења балона са исписаним слоганом: „Да ли видиш моје плаво”. А на крају је у Југословенском драмском позоришту уприличен свечани рецитал у којем су учествовали познати хорови.
На медијима, поготову оним телевизијским, било је доста емисија посвећених том празнику у којима се говорило о слављенику, то јест аутизму. Наравно, да су у неким емисијама учествовали и доктори који се у својој пракси суочавају са тим прилично непријатним феноменом. Нису заобиђени ни родитељи деце која су имала несрећу да их та пошаст не заобиђе. А могло се у тим емисијама видети и понеко од те несрећне деце. Причало се на дуго и на широко о тој болести, о начину како се покушава помоћи и погођеној деци и њиховим родитељима. На крају се споменула и она главна ствар, а то је она неумољива и забрињавајућа епидемиолошка димензија те појаве и галопирајућа, стопа повећавања учесталости, која није заобишла ни земљу Србију.
У једној емисији на Хепи телевизији у којој је као гост учествовала Светлана Торбица Маринковић, иначе по специјалности логопед, која је пренела своја искуства о томе како она током своје лекарске праксе помаже оболелој деци и њиховим родитељима. У тој емисији су изнети и готово невероватни статистички подаци према којима је тренутно у Србији свако осмо дете аутистично, са пројекцијом да би до 2050. године могло свако друго дете бити аутистично. Из тих података следи закључак да је ситуација у Србији чак много гора него у Америци, са више него дупло већом стопом учесталости, што се може сматрати великим успехом, с обзиром да деца у Србији примају само 10 доза вакцина. Говорило се, више онако успут, и о могућим узроцима, за које су по већ добро уходаној шеми папагајски проглашени и набројани: загађена атмосфера, нездрава исхрана, генетика и осиромашени уранијум.
Све у свему, то обележавање аутизма као новог, све присутнијег и незаобилазног сегмента стварности, личило је пре на празник, него на подсећање на нешто прилично непријатно. И сама порука са приказаног плаката: „ОК је бити различит”, неодољиво подсећа на још један од пропагандних слогана идеолога нове „воук” религије, у оквиру којег би се аутизам могао на суптилан начин протурити као још једна од новокомпонованих врста сексуалне оријентације и родних опредељености и тако бити сматран као привилегија и преимућство, а не разлог за бригу и сажаљење. Због тога се могао стећи утисак да је све оно што се у вези аутизма дешавало током те недеље представљало мало продужену „геј параду”.
Чини се да су једини били забринути они који савремене феномене посматрају из мало шире перспективе и који деле мишљење о узроцима тих феномена, у које спада и дечији аутизам, са Робертом Ф. Кенедијем јуниором. Они срећом нису били превише гласни, вероватно да не би покварили празничну атмосферу. И сигурно им је било чудно да се у поменутој емисије Хепи телевизије, као и у многим другим емисијама и писаним прилозима, ни једном речју није поменула дечија вакцинација као могући узрок аутизма. А о томе се у свету, као што је описано у првом делу ове приче, говори прилично гласно већ скоро две деценије. Тај нови феномен би се могао прогласити такођер неком врстом колективног аутизма, којем су подлегли одрасли.
Тешко је поверовати да барем лекари и остали припадници медицинског еснафа нису чули за то. Највероватније да ипак има доста оних који јесу, али из страха да не поремете неприкосновени табу и владајућу догму медицинске цркве, те тако буду проглашени јеретицима и избачени из цркве, морају да послушно ћуте. За њих, али и за оне њихове колеге које можда нису чуле за Кенедија јуниора, званог anti-mercury champion, нити за вакцине као могући узрок аутизма, подразумевајући да знају енглески језик, ево и линка за интернет страницу оне Кенедијеве непрофитне организације Children’s Health Defence:
https://childrenshealthdefense.org/,
на којој би могли, поред свега презентираног у овој причи, уколико су је прочитали, сазнати још доста интересантних информација за које сигурно нису никада чули, а које би им могле користити за проширење видика, јер како рече Вејн Дајер: „Нека вам ум буде отворен за све, але не везан ни за шта…”, у својој књизи: „10 Secrets for Success and Inner Peace“.
А уколико схвате ту Вејнову поруку, још више итекако корисних и просветљујућих информација могли би сазнати из књиге Virus Mania, објављене крајем прошле године, а коју су заједнички написали немачки новинар истраживач Торстен Енгелбрехт и доктори Клаус Кехлеин, Саманта Бејли и Стефано Скоглио, а која представља до сада најопсежнији истраживачки подухват у циљу раскринкавања највећег и најпогубнијег медицинског мита о клицама као вањским патогеним узрочницима болести. У њој ће моћи да нађу безброј научно верификованих доказа да клице не само нису узрочници болести, него и да су вакцине, измишљене да људе штите од њих, коштале човечанство стотине милиона изгубљених и осакаћених људских живота.
Из те књиге ће између осталог сазнати да је у Енглеској пре 1853. године, када су уведене обавезне вакцинације против малих богиња, од те болести годишње умирало само двоје на 10,000. Док ће двадесетак година касније, уз проценат вакцинисаности од 98%, годишње од исте болести умирати 10 на 10,000, дакле пет пута више. Слично дејство вакцина ће се поновити почетком XX века на Филипинима, када се уз проценат вакцинисаности од 100% десила најстрашнија епидемија малих богиња у историји те земље. Ти и још море сличних презентираних доказа у тој књизи, могли би им помоћи да све то повежу са оним што је у вези данашњих вакцинацијских пројеката изнесено на интернет страници Кенедија јуниора, те тако дођу на траг одговора на питање старо скоро два века, а то је: каква је права сврха вакцинација станивништва против болести чије постојање није никада научно доказано? А ево и интернет странице на којој се та изузетно вредна књига може бесплатно скинути у ПДФ формату.
Уколико им те информације и сазнања помогну да отворе ум и раскину са медицинским митовима, онда би могли да се, наоружани још и храброшћу, што пре придруже докторки Јовани Стојковић, која се једина донкихотовски, попут Роберта јуниора, побунила у земљи Србији против вакцинацијског мита, те да тако удружени помогну председнику, јер је он сувише заузет спашавањем Косова, да би имао времена да се бави и спашавањем деце од аутизма.
А када је о Косову реч, уколико се остваре оне злосутне пројекције, изнесене у емисији Хепи телевизије, према којима ће до 2050. свако друго дете у земљи Србији бити аутистично, онда борба председника за спас Косова не би имала никаквог смисла. Јер ће већ следећа генерација Срба и осталих грађана Србије, уколико се нешто озбиљно и хитно не предузме, бити састављена углавном од аутистичних особа и разних врста дегенерика, у које ће се постепено претварати деца, описана на оној Кенедијевој интернет страници. Њима ће бити сасвим свеједно да ли Косово припада Србији или Албанији.
Лепо је што је аутор напоменуо, да др.Јована Стојковић упозорава на проблематичне резултате вакцинисања. Додао бих, да је др. Јована Стојковић о томе почела да пише пар година пре пандемије короне.