Robert F. Kenedi kandidovao se za mesto predsedničkog kandidata američke Demokratske stranke. Uzimajući u obzir koliko je, za poslednjih nešto više od pola veka, članova te slavne američke porodice izginulo, što u atentatima, što kao posledica nesrećnih slučajeva izazvanih sabotažama američki neutralni posmatrači zabrinuti su njegovom kandidaturom i pitaju se: Šta mu je to trebalo? Ali ,on svoj rat i dalje vodi. Kenedi je kao jedan od najglasnijih boraca za spas čovečanstva, američkom Kongresu podneo detaljan dokument o štetnosti žive po zdravlje dece.Ovaj iskusni američki advokat i humanista se bori da se zabrani upotreba te opasne i visokotoksične supstance prilikom izrade vakcina. Njegov uspešnan rad bio je razlog da ga Donald Tramp postavi na čelo specijalne komisije koja je trebalo da ispita bezbednost dečijih vakcina. Bez obzira na sve on je za višedecenijski rad Antonija Faučija na čelu Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti kao i za njegov rad na položaju Glavnog zdravstvenog savetnika američkog predsednika, izmeđuostalog rekao: „ U trenutku preuzimanja te funkcije samo jedno od 10,000 američke dece je obolevalo od autizma. Danas, nakon što je završio svoju 38 godina dugu skoro diktatorsku vladavinu nad američkim zdravljem i medicinom, jedno od 22-oje američke dece oboleva od te bolesti. Još uvek očekujemo njegovo objašnjenje tako dramatičnog povećanja učestalosti.” Da će veoma teško dobiti rat koji vodi naročito nakon povratka Demokrata u Belu kuću govori i zvaničan podatak da prosečno američko dete do 18-og meseca života primi 38 doza vakcina.
Kako će se na Srbiju odraziti zlosute projekcije iznesene u emisji Hepi televizije prema kojima će do 2050. Svako drugo dete u Srbiji biti autistično?
Vest da se poznati američki advokat i humanitarni aktivista Robert F. Kenedi zvanično kandidovao za mesto predsedničkog kandidata američke Demokratske stranke na izborima sledeće godine, je izazvala podeljene reakcije. Svakako da će najviše biti onih kojima se njegova kandidatura neće uopšte dopasti, i to pretežno u redovima njegove sopstvene stranke, pogotovu onima iz njenog vrha, koji beskrupulozno promovišu upravo ono protiv čega je Kenedi obećao da će se boriti ukoliko bude izabran. On bi, na osnovu svega onoga što se događalo prethodnih godina, veću podršku imao u redovima rivalske Republikanske partije. Tako da će mu njihovi glasovi najviše nedostajati u predizbornom procesu. Oni malo neutralniji posmatrači će biti više zabrinuti njegovom kandidaturom, uzimajući u obzir koliko je, za poslednjih nešto više od pola veka, članova te slavne američke porodice izginulo, što u atentatima, što kao posledica nesrećnih slučajeva izazvanih sabotažama. Tako da će se njihov komentar uglavnom svesti na onu kratku opasku: Šta mu je to trebalo.
A biće i onih koji će se pridružiti oduševljenju većine glasača Republikanaca, i pozdraviti ponovno hrabro uplitanje u politiku jednog od Kenedija. To će pretežno biti oni iz tabora takozvanih antiglobalista, ali i onih iz liberalnog tabora, kojima nije baš najjasnija ona „agenda velikog reseta”, pogotovu one reči kao što su transhumanizam, veštačka inteligencija, četvrta industrijska revolucija i „vouk” ideologija. Ali, i oni koji su „prokužili” prohujalu plandemijsku prevaru i njenu glavnu stavku, onu depopulacijsku. Jer, upravo na tom polju se Kenedi junior i najviše eksponirao poslednje tri godine. Iz podnaslova njegovog prošlogodišnjeg bestselera: „The Real Anthony Fauci”, Bil Gejts, Big farma i globalni rat protiv demokratije i javnog zdravlja, može se naslutiti čemu je autor posvetio tu knjigu i kakav je njegov stav prema ličnosti iz naslova, tako da je izlišno ulaziti u detalje.
A kada se tome doda ne baš nevažan podatak da je do sada napisao i objavio, što pod svojim imenom, što u svojstvu koautora, ni manje, ni više, nego 10 knjiga, te da je u poslednje dve decenije dobio, također ni manje, ni više nego, 22 nagrade i priznanja, onda je sasvim jasno o kakvom se kapacitetu radi i kakva će biti velika šteta za američki narod što on nema nikakvih šansi da, i pored velike želje, postane sledeći predsednik Sjedinjenih američkih država.
Međutim, ono što je mnogo važnije, vezano za njegovo ime i, naravno, delo, je podatak da se on već skoro dve decenije ogorčeno bori na onom vakcinacijskom bojnom polju, ali ne toliko protiv Faučijevih kovid vakcina, već onih Gejtsovih, kojima se deca širom Zemljinog šara već decenijama vakcinišu, to jest, truju i doživotno osakaćuju, i to od trenutka kada su rođena. Na tom polju dugo godina se glavna bitka vodila oko onog egzotičnog elementa zvanog živa, koja je predstavljala glavni sastojak prezervativa zvanog Timerosal (Thimerosal), jednog od također glavnih sastojaka svih vakcina koje se decenijama ubrizgavaju u dečija tela.
Kenedi junior je jedan od osnivača organizacije World Mercury Project, koja se od 2016. godine bezuspešno bori da se zabrani upotreba te opasne i visokotoksične supstance prilikom izrade vakcina, nudeći bezbrojne naučne studije i ostale dokaze koji nepobitno potkrepljuju tu tvrdnju. On je, kao što se moglo i očekivati, najglasniji u tom važnom pokretu za spas čovečanstva, te su ga njegovi saborci prozvali šampionom borbe protiv žive (anti-mercury champion). Toj pretnji je posvetio još jedan od svojih bestselera, suvišno je ponavljati da je svaka njegova knjiga bestseler, pod naslovom: „Thimerosal: Let the Science Speak: Mercury Toxicity in Vaccines and the Political, Regulatory, and Media Failures That Continue to Threaten Public Health“ (Timerosal: Dozvolimo nauci da progovori: Toksičnost žive iz vakcina i politički, regulatorni i medicinski neuspeh, koji nastavlja da ugrožava zdravlje ljudi).
On je 2018. zajedno sa 15 svojih saboraca podneo detaljan dokument o štetnosti žive po zdravlje dece američkom Kongresu, naglasivši tom prilikom da od tada zakonodavci neće više moći da kažu da im nije skrenuta pažnja da je zdravlje američke dece u njihovim rukama. Pomenuti Timerosal sa živom u svom sastavu, prema tom dokumentu predstavlja neurotoksin, a također i veoma potentan kancerogen, da se pomenu samo one glavne opasnosti kojima su izloženi dečiji organizmi. Pominju se još autoimune i čitav spektar drugih degenerativnih bolesti.
A da to nisu samo pretpostavke i hipoteze, Kenedi junior u svojim javnim obraćanjima navodi rezultate epidemioloških istraživanja, prema kojima 54% američke dece trenutno boluje od teških degenerativnih bolesti, za koje su po njemu, osim sredinskih zagađenja i zatrovane hrane, najodgovornije upravo vakcine. To je bio i razlog što je Donald Tramp na početku svog mandata 2017. postavio upravo Roberta F. Kenedija juniora na čelo specijalne komisije koja je trebalo da ispita bezbednost dečijih vakcina. Nakon povratka Demokrata u Belu kuću čini se da je taj rovovski rat još uvek daleko od toga da bude dobijen.
Ali od svih tih nabrojanih bolesti, čije se epidemiološko pustošenje dečijih tela savršeno vremenski poklapa sa početkom masovnih vakcinacija dece protiv bolesti koje su uglavnom izmišljene, svakako je na prvom mestu zbog svoje galopirajuće ekspanzije, te je stoga i nekako najviše medijski prisutna, ona koja se krije iza magične reči autizam. Prema opštepoznatim podacima taj neprijatan poremećaj u mentalnom i psihičkom razvoju dece, koji se ispoljava u veoma ranoj dobi, pre samo pola veka je bio veoma redak, da bi 2020. godine svako trideseto rođeno dete bilo predisponirano da postane autistično. Rast učestalosti je bio zastrašujući, u proseku se uvećavao za sto puta svakih 20 godina.
Kao odgovor zvaničnom stavu, koji izričito odbacuje mogućnost da vakcine imaju bilo kakve veze sa autizmom, može poslužiti zvanični podatak o tome kojom dinamikom je rastao broj obaveznih vakcinacija američke dece. 1962. godine maksimalan broj vakcina, koje su deca primala do pete godine života iznosio je 3. Taj broj je 1983. iznosio 10, da bi danas američka deca bila vakcinisana 38 puta. Dakle, povećanje od više nego 12 puta za 60 godina. Treba naglasiti da se radi o 12 različitih vrsta vakcina, od kojih se neke daju više puta. To povećanje broja vakcinacija sigurno da deluje neverovatno, ali još neverovatnije deluje dinamika, prema kojoj se dva meseca staroj bebi ubrizgava istovremeno 6 različitih vakcina. Da bi se iste te vakcine ubrizgale dva meseca kasnije. Nakon sledeća dva meseca, u uzrastu od 6 meseci, ista ta deca će primiti još sedam vakcina. I tako redom, da bi se do 18-og meseca života prosečnog američkog deteta u njegovom telu našlo 38 doza vakcina.
Nije teško zaključiti da se krivulja porasta učestalosti vakcinacija savršeno poklapa sa krivuljom porasta učestalosti autizma kod iste te dece.
Na osnovu tog poklapanja također nije teško naslutiti da mora postojati neka veza između vakcinacija i autizma, bez obzira koliko to zvanični politički i medicinski autoriteti poricali i odbacivali, pozivajući se na veliki broj od njih naručenih i finansiranih studija, koje su po njima neopozivo dokazale da su vakcine apsolutno bezbedne. Treba pomenuti da su ti isti autoriteti navodno, nakon upornog insistiranja Kenedija i njegovog društva, izbacili onaj inkriminisani Timerosal iz skoro svih vakcina. Međutim ni to nije pomoglo da se neumoljive statistike imalo poprave u njihovu korist. Jer je učestalost pojave autizma povećana sa svakog 44-og, kolika je bila 2017, na svako 30-to dete samo tri godine kasnije, to jest 2020. godine.
Ali, da ne bude zabune, nije to sigurno jedini, niti glavni krivac uporednog strmog uspona te dve krivulje. Tim krivcima se istovremeno sa Robertom F. Kenedijem juniorom bavio i nekadašnji novinar istraživač uglednog Njujork tajmsa Dejvid Kirbi (David Kirby), koji je još 2005. objavio knjigu „Dokaz štete” (Evidence of Harm), u kojoj se, kao i Robert, bavio živom i vakcinama. Kirbi je kasnije u svojim istraživanjima došao do zvaničnog spiska svih sastavnih komponenti onih silnih vakcina koje završavaju u telima nevine dece, i to iz dokumenata onog također uglednog američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, poznatijeg kao CDC.
Na tom zaista podugačkom spisku nalazi se čak 38 različitih supstanci od kojih se komponuje onih 12 različitih vrsta vakcina. Da li je slučajno taj broj 38 identičan sa ukupnim broje doza vakcina koje prosečno američko dete primi do 18-og meseca svog života, ostaje da se nagađa. Ostaje također da se nagađa, i to sa zaprepaštenjem, da li su tolike silne supstance čudnih i egzotičnih naziva, od kojih su većina veštačke hemikalije, zaista potrebne malim bebama u najranijem periodu njihovog razvoja, uzimajući u obzir činjenicu da je čovečanstvo preživelo ko zna koliko stotina hiljada godina bez njih.
Iz CDC-jevih zvaničnih podataka Kirbi je također saznao da su vršene takozvane naučne studije o potencijalnoj štetnosti samo onog Timerosala, i to kao sastavnog dela samo jedne vakcine – MMR (kombinovana vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole). To je obeleženo strelicama na priloženoj ilustraciji sa spiskom svih sastojaka i svih vakcina. Prema CDC-ju, nikakva druga ispitivanja nisu nikada obavljena za dokazivanje bezbednosti onih preostalih 37 sastojaka vakcina. I pored toga, zvanično se tvrdi da je dokazano da su vakcine bezbedne, a efikasnost se podrazumeva. Na osnovu svega iznesenog ostaje na svakom da proceni da li se može verovati zvaničnim izvorima da su sve vakcine koje se ubrizgavaju u dečija telašca zaista ne samo bezbedne, nego i uopšte potrebne. Ili još preciznije, da ipak te tako komponovane i tako mnogobrojne vakcine, nisu uzrok onog galopirajućeg autizma.
Oni koji su vešti u čitanju tekstova na engleskom jeziku mogu naći detaljan opis te zakulisne drame oko vakcina, autizma i ostalih nevolja sa kojima se suočavaju deca tokom najranije faze njihovih života, u članku: https://childrenshealthdefense.org/news/vaccines-and-autism-is-the-science-really-settled/
Dramatičnost te nevolje američke dece na najslikovitiji način se može sagledati iz skorašnjeg opisa Kenedija juniora uloge koju je u istoriji američkog zdravstva odigrao Antoni Fauči, dok je od 1984-2022. bio na čelu Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti (NIAID), a tokom plandemije 2021-2022. je bio i na položaju Glavnog zdravstvenog savetnika američkog predsednika. Za njegov višedecenijski rad na tom položaju Kenedi junior kaže:
„Nakon što je Fauči preuzeo tu rukovodeću funkciju došlo je do eksplozije autizma, hroničnih, autoimunih i mnogih drugih vrsta bolesti koje skoro da nisu ni postojale pre nego što je on došao. U trenutku preuzimanja te funkcije samo jedno od 10,000 američke dece je obolevalo od autizma. Danas, nakon što je završio svoju 38 godina dugu skoro diktatorsku vladavinu nad američkim zdravljem i medicinom, jedno od 22-oje američke dece oboleva od te bolesti. Još uvek očekujemo njegovo objašnjenje tako dramatičnog povećanja učestalosti.”
Na osnovu tog iskaza nameće se neodoljiv zaključak da je onom istovremenom rastu one dve krivulje kumovao upravo Fauči, jer se taj rast dešavao za vreme njegove pomenute višedecenijske diktature. Zbog svega toga Kenedi junior smatra Antonija Faučija najvećim zločincem i masovnim ubicom u istoriji čovečanstva, čudeći se zašto već nije počelo njegovo suđenje.
Međutim, neosuđenih ima još mnogo, jer, ne samo da se ekponencijalni rast učestalosti dečijih bolesti uzrokovanih, čime drugim, nego vakcinama nastavlja, nego se nastavlja nezapamćena korupcija na svim nivoima državne uprave i u agencijama koje bi trebalo da vode brigu o javnom zdravlju. Do sada je zabeleženo bezbroj korupcionaških afera, ali niko od odgovornih kako funkcionera, tako i čelnika i menadžera farmaceutskih kompanija, od kojih započinje proces podmićivanja i kupovanja dozvola, nije do sada osuđen. Za to vreme zločinački poduhvat se neometano nastavlja sa sve toksičnijim vakcinama koje svakodnevno izlaze iz laboratorija i sa fabričkih linija, dok se njihov broj koje deca moraju obavezno da primaju iz godine u godinu povećava. A oni usamljeni Don Kihoti, poput Roberta F. Kenedija juniora i Dejvida Kirbija, ukoliko skrenu pažnju na sve to bivaju ismejavani i proglašavani teoretičarima zavera i neprijateljima čovečanstva.
Nije na odmet na kraju napomenuti da je osim pomenutog World Mercury (živa) Project, Kenedi junior i osnivač i glavni šef neprofitne organizacije Children’s Health Defence, koja se bavi upravo borbom za zaštitu dece od navedenih medicinskih devijacija u koja nepovratno klizi čovečanstvo.
A nije nevažno pomenuti da u toj borbi Robert junior ima jednog neobičnog saveznika. 2017. godine pridružio mu se i Robert de Niro, jedna od retkih holivudskih zvezda humanističke provenijencije, nakon što mu je sopstveno dete obolelo od autizma. On mu od tada nesebično pomaže, kako samostalnim javnim obraćanjima u kojima oštro kritikuje genocidnu kampanju vakcinacijskog trovanja dece, tako i u zajedničkim nastupima.
Ali i protivnički tabor ima svog saveznika, a to je ko bi drugi nego Rokfelerova fondacija, koja je zajedno sa još nekoliko uglednih i proverenih filantropskih udruženja avgusta prošle godine oglasila da velikodušno ulaže milione dolara u novi Mercury Project, pridružujući se tako Robertu F. Kenediju junioru. Doduše ime njihovog projekta je u slavu rimskog boga Merkura, u čijem okviru će narednih godina „naučne” institucije širom sveta voditi bespoštednu borbu protiv „infodemije”, to jest širenja dezinformacija o štetnoj ulozi vakcina, a istovremeno promovisati njihovu nezaobilaznu ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja. Svakako da će protivnički tabor pomno pratiti njihove aktivnosti, jer nije isključeno da će se paralelno raditi i na promociji žive i njene također nezaobilzne uloge u očuvanju ljudskog zdravlja.
Šta je sa Srbijom
Sve ono što se događalo u Americi poslednjih pola veka, za vreme trajanja eksponencijalnog uspona učestalosti pojave dečijeg autizma i broja vakcinacija te iste dece, dešavalo se u većoj ili manjoj meri i u čitavom svetu, pogotovu u onom njegovom takozvanom nerazvijenom delu, u kojem su sprovođeni i dodatni vakcinacijski projektu u režiji filantropske fondacije Melinde i Bila Gejtsa. A šta se za to vreme događalo u zemlji Srbiji? U njoj je, kako to običaji i red nalažu, upravo obeležena nedelja posvećena autizmu, istoj onoj bolesti na čijem sprečavanju je najzrelije godine stvaralačkog dela svog života posvetio Robert F. Kenedi junior. Tim povodom atmosfera je bila zaista svečarska i praznična. Bilo je organizovano dosta prigodnih svečanosti okićenih ritualom delenja balona sa ispisanim sloganom: „Da li vidiš moje plavo”. A na kraju je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu upriličen svečani recital u kojem su učestvovali poznati horovi.
Na medijima, pogotovu onim televizijskim, bilo je dosta emisija posvećenih tom prazniku u kojima se govorilo o slavljeniku, to jest autizmu. Naravno, da su u nekim emisijama učestvovali i doktori koji se u svojoj praksi suočavaju sa tim prilično neprijatnim fenomenom. Nisu zaobiđeni ni roditelji dece koja su imala nesreću da ih ta pošast ne zaobiđe. A moglo se u tim emisijama videti i poneko od te nesrećne dece. Pričalo se na dugo i na široko o toj bolesti, o načinu kako se pokušava pomoći i pogođenoj deci i njihovim roditeljima. Na kraju se spomenula i ona glavna stvar, a to je ona neumoljiva i zabrinjavajuća epidemiološka dimenzija te pojave i galopirajuća, stopa povećavanja učestalosti, koja nije zaobišla ni zemlju Srbiju.
U jednoj emisiji na Hepi televiziji u kojoj je kao gost učestvovala Svetlana Torbica Marinković, inače po specijalnosti logoped, koja je prenela svoja iskustva o tome kako ona tokom svoje lekarske prakse pomaže oboleloj deci i njihovim roditeljima. U toj emisiji su izneti i gotovo neverovatni statistički podaci prema kojima je trenutno u Srbiji svako osmo dete autistično, sa projekcijom da bi do 2050. godine moglo svako drugo dete biti autistično. Iz tih podataka sledi zaključak da je situacija u Srbiji čak mnogo gora nego u Americi, sa više nego duplo većom stopom učestalosti, što se može smatrati velikim uspehom, s obzirom da deca u Srbiji primaju samo 10 doza vakcina. Govorilo se, više onako usput, i o mogućim uzrocima, za koje su po već dobro uhodanoj šemi papagajski proglašeni i nabrojani: zagađena atmosfera, nezdrava ishrana, genetika i osiromašeni uranijum.
Sve u svemu, to obeležavanje autizma kao novog, sve prisutnijeg i nezaobilaznog segmenta stvarnosti, ličilo je pre na praznik, nego na podsećanje na nešto prilično neprijatno. I sama poruka sa prikazanog plakata: „OK je biti različit”, neodoljivo podseća na još jedan od propagandnih slogana ideologa nove „vouk” religije, u okviru kojeg bi se autizam mogao na suptilan način proturiti kao još jedna od novokomponovanih vrsta seksualne orijentacije i rodnih opredeljenosti i tako biti smatran kao privilegija i preimućstvo, a ne razlog za brigu i sažaljenje. Zbog toga se mogao steći utisak da je sve ono što se u vezi autizma dešavalo tokom te nedelje predstavljalo malo produženu „gej paradu”.
Čini se da su jedini bili zabrinuti oni koji savremene fenomene posmatraju iz malo šire perspektive i koji dele mišljenje o uzrocima tih fenomena, u koje spada i dečiji autizam, sa Robertom F. Kenedijem juniorom. Oni srećom nisu bili previše glasni, verovatno da ne bi pokvarili prazničnu atmosferu. I sigurno im je bilo čudno da se u pomenutoj emisije Hepi televizije, kao i u mnogim drugim emisijama i pisanim prilozima, ni jednom rečju nije pomenula dečija vakcinacija kao mogući uzrok autizma. A o tome se u svetu, kao što je opisano u prvom delu ove priče, govori prilično glasno već skoro dve decenije. Taj novi fenomen bi se mogao proglasiti također nekom vrstom kolektivnog autizma, kojem su podlegli odrasli.
Teško je poverovati da barem lekari i ostali pripadnici medicinskog esnafa nisu čuli za to. Najverovatnije da ipak ima dosta onih koji jesu, ali iz straha da ne poremete neprikosnoveni tabu i vladajuću dogmu medicinske crkve, te tako budu proglašeni jereticima i izbačeni iz crkve, moraju da poslušno ćute. Za njih, ali i za one njihove kolege koje možda nisu čule za Kenedija juniora, zvanog anti-mercury champion, niti za vakcine kao mogući uzrok autizma, podrazumevajući da znaju engleski jezik, evo i linka za internet stranicu one Kenedijeve neprofitne organizacije Children’s Health Defence:
https://childrenshealthdefense.org/,
na kojoj bi mogli, pored svega prezentiranog u ovoj priči, ukoliko su je pročitali, saznati još dosta interesantnih informacija za koje sigurno nisu nikada čuli, a koje bi im mogle koristiti za proširenje vidika, jer kako reče Vejn Dajer: „Neka vam um bude otvoren za sve, ale ne vezan ni za šta…”, u svojoj knjizi: „10 Secrets for Success and Inner Peace“.
A ukoliko shvate tu Vejnovu poruku, još više itekako korisnih i prosvetljujućih informacija mogli bi saznati iz knjige Virus Mania, objavljene krajem prošle godine, a koju su zajednički napisali nemački novinar istraživač Torsten Engelbreht i doktori Klaus Kehlein, Samanta Bejli i Stefano Skoglio, a koja predstavlja do sada najopsežniji istraživački poduhvat u cilju raskrinkavanja najvećeg i najpogubnijeg medicinskog mita o klicama kao vanjskim patogenim uzročnicima bolesti. U njoj će moći da nađu bezbroj naučno verifikovanih dokaza da klice ne samo nisu uzročnici bolesti, nego i da su vakcine, izmišljene da ljude štite od njih, koštale čovečanstvo stotine miliona izgubljenih i osakaćenih ljudskih života.
Iz te knjige će između ostalog saznati da je u Engleskoj pre 1853. godine, kada su uvedene obavezne vakcinacije protiv malih boginja, od te bolesti godišnje umiralo samo dvoje na 10,000. Dok će dvadesetak godina kasnije, uz procenat vakcinisanosti od 98%, godišnje od iste bolesti umirati 10 na 10,000, dakle pet puta više. Slično dejstvo vakcina će se ponoviti početkom XX veka na Filipinima, kada se uz procenat vakcinisanosti od 100% desila najstrašnija epidemija malih boginja u istoriji te zemlje. Ti i još more sličnih prezentiranih dokaza u toj knjizi, mogli bi im pomoći da sve to povežu sa onim što je u vezi današnjih vakcinacijskih projekata izneseno na internet stranici Kenedija juniora, te tako dođu na trag odgovora na pitanje staro skoro dva veka, a to je: kakva je prava svrha vakcinacija stanivništva protiv bolesti čije postojanje nije nikada naučno dokazano? A evo i internet stranice na kojoj se ta izuzetno vredna knjiga može besplatno skinuti u PDF formatu.
Ukoliko im te informacije i saznanja pomognu da otvore um i raskinu sa medicinskim mitovima, onda bi mogli da se, naoružani još i hrabrošću, što pre pridruže doktorki Jovani Stojković, koja se jedina donkihotovski, poput Roberta juniora, pobunila u zemlji Srbiji protiv vakcinacijskog mita, te da tako udruženi pomognu predsedniku, jer je on suviše zauzet spašavanjem Kosova, da bi imao vremena da se bavi i spašavanjem dece od autizma.
A kada je o Kosovu reč, ukoliko se ostvare one zlosutne projekcije, iznesene u emisiji Hepi televizije, prema kojima će do 2050. svako drugo dete u zemlji Srbiji biti autistično, onda borba predsednika za spas Kosova ne bi imala nikakvog smisla. Jer će već sledeća generacija Srba i ostalih građana Srbije, ukoliko se nešto ozbiljno i hitno ne preduzme, biti sastavljena uglavnom od autističnih osoba i raznih vrsta degenerika, u koje će se postepeno pretvarati deca, opisana na onoj Kenedijevoj internet stranici. Njima će biti sasvim svejedno da li Kosovo pripada Srbiji ili Albaniji.
Lepo je što je autor napomenuo, da dr.Jovana Stojković upozorava na problematične rezultate vakcinisanja. Dodao bih, da je dr. Jovana Stojković o tome počela da piše par godina pre pandemije korone.