Горан Петронијевић
Пише: Горан Петронијевић
Постоје многи појмови који су у појединим периодима људске историје обележили те периоде. Употребљавана или злоупотребљавана реч добијала је у почетку универзални карактер. Kасније када би се усталила, изговарана је и употребљавана у најразличитијим контекстима, а њено значење прилагођавано тренутној ситуацији и потребама времена и простора. ТЕРОРИЗАМ је један од таквих појмова.
„Kо у намери да застраши становништво…“, како каже кривични закон, надаље набрајајући многе активности, које уз претходно постојећу намеру, чине ово кривично дело, за које је, узгред у најтежем облику, запрећена казна доживотног затвора, јесте тероризам.
Kрајем хладног рата и успостављањем униполарности у међународним односима, распадом Варшавског блока и СССР-а, као нуклеуса тог савеза, престала је потреба за постојањем НАТО-а. Међутим, НАТО није ни основан из разлога „заштите…,одбране..“, већ остварењу и очувању доминације хегемона.
Неолиберално-глобалистичка идеологија, заробивши САД као хегемона, одлучила је одржати у животу НАТО и дати му наглашен значај, кроз интервенционизам. У том правцу требало је створити новог „непријатеља“, који би формализовао разлоге даљег постојања НАТО-а.
Тако је дошло до стварања тероризма као глобалистичке методе овладавања светом. Тероризам се ствара, гаји, финансира, тренира, наоружава и коначно активира ради изазивања нестабилности, а потом по потреби лови у сврху „заштите човечанства“. Да, управо неолиберални глобализам се понаша по питању тероризма, као ловачко друштво које поседује фазанерију. Програмски тероризам је постао резултат идеолошког екстремизма, само једне идеологије: неолибералноглобалистичке. Сада се исти догађај може квалификовати, на потпуно различите начине, а све у зависности од циљва хегемона.
Употреба тероризма у хибридним активностима (хибридни рат), захтевала је развијање нових облика терористичких активности, које досадашње догматско кривично право, није познавало. Нови облици тероризма се развијају и извиру из оних области које је глобализам претежно или у потпуности ставио под контролу (здравство, медији…). Сада коначно можемо расправљати о новим облицима тероризма, као што су „здравствени тероризам“, „медијски тероризам“…поред ових новонасталих облика тероризма, може се говорити и о појединим новим подврстама тероризма.
Протеклих дана сведоци смо координираних терористичких активности уперених на основне стубове суверенизма у Србији: државу, нацију, веру и породицу. Више особа, грађана Србије, активирани су притиском на тастер глобалистичке тастатуре, на којој пише „МЕНТАЛНИ ТЕРОРИЗАМ“!
Ова подврста тероризма се извшава уз помоћ медија, тако да се може номенклатурисати као подврста медијског тероризма. Радња овог подоблика је агресивно јавно иступање у коме се на увредљив и неаргументован начин нападају, појединачно или збирно држава, нација, вера или породица. Облик виности је директан умишљај извршиоца да застраши становништво, у овом случају Србије. Последица наступа на свакој тачки Републике Србије, тако да се надлежност не мора везивати за околне глобализмом у потпуности окупиране просторе, Дубровник, Загреб, Сарајево, Приштину…
Последице се осећају и у јавном животу, у свакој цркви и сваком дому, тако да надлежно може бити свако Више тужиластво на територији Србије.
Господо ТУЖИОЦИ, изволте!
Можда би коначно требали да се бавите послом за који вас овај народ и држава плаћају, уместо да прећутно, а неки од вас и активно, учечтвујете у рушењу ово мало суверенизма што нам је преостало у Србији! Уколико нисте спремни да изађете из догматског тумачења тероризма као кривичног дела, онда узмите закон у шаке. Сигуран сам да ово што раде ментални терористи, испиљени на некој од глобалистичких фазанерија испраних мозгова, има обележја неког другог кривичног дела. Макар кривичног дела из члана 317 KЗ, „изазивање националне, расне и верске мрзње и нетрпељивости“.
Тако би разни Глухоњићи, Лалићке, Ћоровићке, Трајковићке… и други неокомунистички глобализмом рециклирани кадрови, могли да заглаве озбиљнију робију од оне прекшајне, јајарске у трајању од 60 дана и ноћи.
Уколико су притисци амбасада и НВО-а толико јаки да су вас сатерали у мишје рупе, дајте оставке и препустите своје фотеље „правосудне елите“ онима који хоће и знају да раде на заштити вредности државе у којој примате озбиљне плате. Разликујете узроке и последице и не чекајте да народ, као у случају Бањске, узме правду у своје руке, због вашег нереаговања, јер шиптарски прогон српског народа за вас није тероризам. Знајте да је то засигурно крајњи циљ узгајивача пуштених фазана. У том случају ћете ревносно гонити оне који неиздржавши толике увреде и понижења предузму неки лош али испровоциран корак. Да „Суд зна право“, знали су још древни Римљани и изгледа оправдано нису у ову сентенцу увели и тужилаштва.
Не замерите драге колеге, толико од мене.
