„МАНДАТ“ НА КОЛАРЦУ

„МАНДАТ“ НА КОЛАРЦУ

Наравно,није познато које одломке ће читати Драган Вујић Вујке.

Наш избор је следећи одломак из овог романа.

Са Оливером је имао заказан ручак у ексклузивном ресторану „Вивалди”. У пасажу у центру. Или, у пролазу, просто речено. Онако. И видљиво и не- видљиво; и ту и тамо; и на сцени и у бекстејџу: да може брзо у први план, али и да може још брже кроз задња врата до излаза, као да ничега никада није било. Баш такви људи нису излазили из „Вивалдија“.

Радован је стигао први. Сто је био спреман. Радован намазан и мрзовољан. Оливер је ушао у ресторан неочекивано дотеран. Сако, панталоне, кошуља, ципеле, марамица, сат, мантил, зализана црна коса, све је било као из Рима. Срдачан поздрав, лежеран наступ, самоуверен сед и дебела „кохиба”. Оливер је све карте одмах бацио на сто пред Радована. Гледао га је с благом дистанцом, у којује сакрио уздржаност и поштовање према саговорнику.

„Драго ми је што смо се састали. О вама само добре приче круже! Како је могуће да нисте више присутни у Београду?“, започео је Оливер.

„Шта је могуће не одлучујемо ми. А оно што је могуће, то се и дешава. Отуда, ево и мене“, узвратио је Радован.

„Рекли су ми да сте паклено интелигентни и да пазим како с вама разговарам”, подилазио му је Оливер.

„Верујте само у оно што видите својим очима, а проток времена потврди. Истина неће у приче.

Podelite sa drugima:

Povezani članci