НОВИ САД – У Војводини годишње буде отпуштено 17.720 људи, док у централној Србији 14.527 више становника добије посао, те се након десет година осећа бољитак. Према подацима Министарства рада, највише корисника новчане помоћи има у Бачкој. Ти подаци још више забрињавају ако се присетимо да је Војводина од 1974. до рушења уставног поретка тзв. јогурт револуцијом 1988. године била регија која је по стандарду грађана парирала Словенији и Хрватској, а онда је кренула њена разградња, гашење аутономије и развлачење војвођанске имовине. Сад је стандард Војвођана испод републичког просека.
Туга војвођанска
Вишегодишњи тренд отпуштања радне снаге настављен је и у 2012. години, па је тако укупан број запослених опао за 13.558 људи у односу на 2011, а од почетка ове године без посла је остало још 9.000 радника, објавиле су „Вечерње новости“. Како лист наводи, истраживања показују да је највише корака уназад отишла Војводина, док је позитиван помак забележан у централној Србији јер је у целој Републици једино овај крај осетио некакав бољитак.
Истовремено, све је дужи списак оних који траже социјалну помоћ од државе. Чак 245.327 грађана Републике Србије зависно је од државне помоћи, а у последњих годину дана најчешће се пријављују Војвођани, где је више од 80.000 корисника те помоћи.
Према подацима које је објавило Министарство рада, драстичан пораст нових корисника новчане помоћи се бележи и у Банату и у Срему, али највише у Бачкој.
Тител некад имао 3.400 радника у привреди, а данас само 198!
Овако поразне податке потврдила је и анализа Независног друштва новинара Војводине, чији је закључак да је у већини градова и општина у Војводини економска слика последњих година суморна, многа успешна предузећа су пропала, приватизација није дала очекиван резултат, а стопа незапослених све је већа. Ауторка анализе рађене у оквиру пројекта „Медији и локалне самоуправе“ Жужана Серенчеш рекла је за Радио 021 да ти подаци карактеришу већину локалних самоуправа, упркос вишегодишњим предизборним обећањима свих политичких актера да им је подизање привреде, привлачење инвестиција и отварање нових радних места приоритет.
– Привредно окружење карактеришу бројне пропале или неуспешне приватизације, на шта посебно опомињу примери некада великих индустријских центара, као што су Врбас и Сомбор, који су имали бројне познате фабрике чије су капије данас махом затворене – казала је Серенчешова и као очит пример посртања навела Тител, у ком је некад било 3.400 запослених у привреди, а данас 198.
Економска аналитичарка Вера Шоти сматра да је војвођанска привреда највише уништена политиком Слободана Милошевића деведесетих година, нарочито за време ратова и током ембарга међународне заједнице.
– Пољопривреда се у Војводини опет свела на основну делатност, а сви велики произвођачи из прехрамбене и прерађивачке индустрије мање-више су затворени или су пропали. Компаније су изгубиле технолошки корак с развијенима јер се није радило и улагало. Истовремено се у овој земљи није никад поштовало тржиште и последице тога се тек сада виде. Јако је тешко сад наћи решење шта радити с великим запуштеним објектима, којих има у готово свакој општини у Војводини – казала је Шоти за Радио 021.
У Апатину од 2004. није отворен ниједан производни погон
Анализа је показала и да су тешке последице привредног посртања праћене и недовољним привлачењем инвестиција у великој већини војвођанских локалних самоуправа, те да су значајнији број инвестиција привукле само општине које су успеле да искористе свој геостратешки положај, као што су Инђија, Пећинци, Суботица. Међутим, руководиоцима Руме и Шида то није пошло за руком. Шотијева наводи и да у општини Ковин није реализована ниједна инвестиција, а да у Апатину, који се налази у врху по просечним зарадама, од 2004. није отворен ниједан производни погон. Она сматра да је најгоре што су транзиција и приватизација код нас рађене траљаво и споро и што се нису одиграле у правом тренутку, кад су се још могли дозвати инвеститори и створити отворена економија.
– Овде то није случај и држава се у све петља и о свему одлучује, а не прави оно што је у економији нормално – да доводи фирме и омогући нормалну инвестициону активност – казала је Шотијева.
Осим што се раст запослености бележи практично једино у локалним администрацијама, као и јавним и комуналним предузећима где се кадрује и запошљава по страначким критеријумима, незапосленост у Војводини је веома велика, често и изнад републичког просека. Некада моћни индустријски центри, као што су Врбас или Сомбор, данас имају исти број незапослених као и запослених, а Мали Иђош чак има више незапослених него запослених.
Још бројева
Највише издржаваних становника, према писању „Вечерњих новости“, има Јужнобачки округ, где 18.651 становник живи искључиво од социјалне помоћи, међу којима је највише Новосађана (38,12 одсто). У западној Бачкој је 11.365 издржаваних, а чак 51,2 одсто живи у Сомбору. У Севернобачком округу је 11.237 корисника, од којих је само у Суботици 69,41 одсто. Не заостаје ни Средњобанатски округ са 11.198 издржаваних, где предњаче Зрењанинци (41,53 одсто), а у Јужнобанатском од 14.906 најсиромашнијих становника чак 22,51 одсто живи у Вршцу. Социјалну помоћ подиже и 12.911 Сремаца, а међу њима су најзаступљенији Румљани (25,8 одсто).
Урушавање војвођанске привреде траје од деведесетих
Заменица председника посланичке групе Лиге социјалдемократа Војводине у Скупштини АП Војводине мр Маја Седларевић каже за Слободну Војводину да је поразни подаци не чуде јер је чињеница да су комплетна девастација и урушавање Војводине започети и трајали деведесетих година прошлог века.
Подаци би били црњи да имамо свој
завод за статистку
– Наша индустрија и привреда до те мере су урушене да ја ни ове 2013. године немам утисак да је ревитализација започета, а камоли да је учињен неки напредак или добитак. Посебна црна тачка јесте чињеница да је око 30 одсто Војвођана млађих од 30 година без посла и да све чешће одлазе у иностранство у потрази за бољим животом. Мислим да би подаци били још више поражавајући кад бисмо ми имали свој покрајински завод за статистику, који би радио све анализе и истраживања на нивоу АП Војводине, па би то детаљније показало да је ситуација још катастрофалнија и алармантнија – истиче она.
Велики индустријски центри су стали и још стоје
Маја Седларевић је подсетила да су готово сви већи градови у Војводини били индустријски веома развијени и навела пример Зрењанина и Сремске Митровице, у којима сад не ради ниједна индустријска грана.
– Сремска Митровица је имала шећерану, млекару, „Матрос“, једину фабрику целулозе и папира која је запошљавала хиљаде радника. Практично, кад је стао „Матрос“, стала је Митровица. То се десило пре двадесетак година, а Сремска Митровица и даље стоји. Нажалост, тако је и у другим срединама – навела је заменица председника посланичке групе ЛСВ у војвођанској скупштини. Према њеним речима, сви инвеститори су добродошли, али ће привреду Војводине покренути неколико великих инвестиција, индустријских погона који ће запошљавати хиљаде радника.
– Друга страна транзиције јесу преоптерећена јавна предузећа и државни сектор, јер су ти људи негде морали да се запосле. Ми сад имамо три пута – запошљавање у јавном сектору, одлазак људи из мањих у већа места или одлазак у иностранство. Дугорочно гледано, одлазак младих у иностранство највећи је проблем овог друштва. Одлив мозгова не само да није прекинут, он није ни заустављен. Само је једно време био у привидној стагнацији – закључује Маја Седларевић.
