NOVI SAD – U Vojvodini godišnje bude otpušteno 17.720 ljudi, dok u centralnoj Srbiji 14.527 više stanovnika dobije posao, te se nakon deset godina oseća boljitak. Prema podacima Ministarstva rada, najviše korisnika novčane pomoći ima u Bačkoj. Ti podaci još više zabrinjavaju ako se prisetimo da je Vojvodina od 1974. do rušenja ustavnog poretka tzv. jogurt revolucijom 1988. godine bila regija koja je po standardu građana parirala Sloveniji i Hrvatskoj, a onda je krenula njena razgradnja, gašenje autonomije i razvlačenje vojvođanske imovine. Sad je standard Vojvođana ispod republičkog proseka.
Tuga vojvođanska
Višegodišnji trend otpuštanja radne snage nastavljen je i u 2012. godini, pa je tako ukupan broj zaposlenih opao za 13.558 ljudi u odnosu na 2011, a od početka ove godine bez posla je ostalo još 9.000 radnika, objavile su „Večernje novosti“. Kako list navodi, istraživanja pokazuju da je najviše koraka unazad otišla Vojvodina, dok je pozitivan pomak zabeležan u centralnoj Srbiji jer je u celoj Republici jedino ovaj kraj osetio nekakav boljitak.
Istovremeno, sve je duži spisak onih koji traže socijalnu pomoć od države. Čak 245.327 građana Republike Srbije zavisno je od državne pomoći, a u poslednjih godinu dana najčešće se prijavljuju Vojvođani, gde je više od 80.000 korisnika te pomoći.
Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo rada, drastičan porast novih korisnika novčane pomoći se beleži i u Banatu i u Sremu, ali najviše u Bačkoj.
Titel nekad imao 3.400 radnika u privredi, a danas samo 198!
Ovako porazne podatke potvrdila je i analiza Nezavisnog društva novinara Vojvodine, čiji je zaključak da je u većini gradova i opština u Vojvodini ekonomska slika poslednjih godina sumorna, mnoga uspešna preduzeća su propala, privatizacija nije dala očekivan rezultat, a stopa nezaposlenih sve je veća. Autorka analize rađene u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“ Žužana Serenčeš rekla je za Radio 021 da ti podaci karakterišu većinu lokalnih samouprava, uprkos višegodišnjim predizbornim obećanjima svih političkih aktera da im je podizanje privrede, privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta prioritet.
– Privredno okruženje karakterišu brojne propale ili neuspešne privatizacije, na šta posebno opominju primeri nekada velikih industrijskih centara, kao što su Vrbas i Sombor, koji su imali brojne poznate fabrike čije su kapije danas mahom zatvorene – kazala je Serenčešova i kao očit primer posrtanja navela Titel, u kom je nekad bilo 3.400 zaposlenih u privredi, a danas 198.
Ekonomska analitičarka Vera Šoti smatra da je vojvođanska privreda najviše uništena politikom Slobodana Miloševića devedesetih godina, naročito za vreme ratova i tokom embarga međunarodne zajednice.
– Poljoprivreda se u Vojvodini opet svela na osnovnu delatnost, a svi veliki proizvođači iz prehrambene i prerađivačke industrije manje-više su zatvoreni ili su propali. Kompanije su izgubile tehnološki korak s razvijenima jer se nije radilo i ulagalo. Istovremeno se u ovoj zemlji nije nikad poštovalo tržište i posledice toga se tek sada vide. Jako je teško sad naći rešenje šta raditi s velikim zapuštenim objektima, kojih ima u gotovo svakoj opštini u Vojvodini – kazala je Šoti za Radio 021.
U Apatinu od 2004. nije otvoren nijedan proizvodni pogon
Analiza je pokazala i da su teške posledice privrednog posrtanja praćene i nedovoljnim privlačenjem investicija u velikoj većini vojvođanskih lokalnih samouprava, te da su značajniji broj investicija privukle samo opštine koje su uspele da iskoriste svoj geostrateški položaj, kao što su Inđija, Pećinci, Subotica. Međutim, rukovodiocima Rume i Šida to nije pošlo za rukom. Šotijeva navodi i da u opštini Kovin nije realizovana nijedna investicija, a da u Apatinu, koji se nalazi u vrhu po prosečnim zaradama, od 2004. nije otvoren nijedan proizvodni pogon. Ona smatra da je najgore što su tranzicija i privatizacija kod nas rađene traljavo i sporo i što se nisu odigrale u pravom trenutku, kad su se još mogli dozvati investitori i stvoriti otvorena ekonomija.
– Ovde to nije slučaj i država se u sve petlja i o svemu odlučuje, a ne pravi ono što je u ekonomiji normalno – da dovodi firme i omogući normalnu investicionu aktivnost – kazala je Šotijeva.
Osim što se rast zaposlenosti beleži praktično jedino u lokalnim administracijama, kao i javnim i komunalnim preduzećima gde se kadruje i zapošljava po stranačkim kriterijumima, nezaposlenost u Vojvodini je veoma velika, često i iznad republičkog proseka. Nekada moćni industrijski centri, kao što su Vrbas ili Sombor, danas imaju isti broj nezaposlenih kao i zaposlenih, a Mali Iđoš čak ima više nezaposlenih nego zaposlenih.
Još brojeva
Najviše izdržavanih stanovnika, prema pisanju „Večernjih novosti“, ima Južnobački okrug, gde 18.651 stanovnik živi isključivo od socijalne pomoći, među kojima je najviše Novosađana (38,12 odsto). U zapadnoj Bačkoj je 11.365 izdržavanih, a čak 51,2 odsto živi u Somboru. U Severnobačkom okrugu je 11.237 korisnika, od kojih je samo u Subotici 69,41 odsto. Ne zaostaje ni Srednjobanatski okrug sa 11.198 izdržavanih, gde prednjače Zrenjaninci (41,53 odsto), a u Južnobanatskom od 14.906 najsiromašnijih stanovnika čak 22,51 odsto živi u Vršcu. Socijalnu pomoć podiže i 12.911 Sremaca, a među njima su najzastupljeniji Rumljani (25,8 odsto).
Urušavanje vojvođanske privrede traje od devedesetih
Zamenica predsednika poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević kaže za Slobodnu Vojvodinu da je porazni podaci ne čude jer je činjenica da su kompletna devastacija i urušavanje Vojvodine započeti i trajali devedesetih godina prošlog veka.
Podaci bi bili crnji da imamo svoj
zavod za statistku
– Naša industrija i privreda do te mere su urušene da ja ni ove 2013. godine nemam utisak da je revitalizacija započeta, a kamoli da je učinjen neki napredak ili dobitak. Posebna crna tačka jeste činjenica da je oko 30 odsto Vojvođana mlađih od 30 godina bez posla i da sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Mislim da bi podaci bili još više poražavajući kad bismo mi imali svoj pokrajinski zavod za statistiku, koji bi radio sve analize i istraživanja na nivou AP Vojvodine, pa bi to detaljnije pokazalo da je situacija još katastrofalnija i alarmantnija – ističe ona.
Veliki industrijski centri su stali i još stoje
Maja Sedlarević je podsetila da su gotovo svi veći gradovi u Vojvodini bili industrijski veoma razvijeni i navela primer Zrenjanina i Sremske Mitrovice, u kojima sad ne radi nijedna industrijska grana.
– Sremska Mitrovica je imala šećeranu, mlekaru, „Matros“, jedinu fabriku celuloze i papira koja je zapošljavala hiljade radnika. Praktično, kad je stao „Matros“, stala je Mitrovica. To se desilo pre dvadesetak godina, a Sremska Mitrovica i dalje stoji. Nažalost, tako je i u drugim sredinama – navela je zamenica predsednika poslaničke grupe LSV u vojvođanskoj skupštini. Prema njenim rečima, svi investitori su dobrodošli, ali će privredu Vojvodine pokrenuti nekoliko velikih investicija, industrijskih pogona koji će zapošljavati hiljade radnika.
– Druga strana tranzicije jesu preopterećena javna preduzeća i državni sektor, jer su ti ljudi negde morali da se zaposle. Mi sad imamo tri puta – zapošljavanje u javnom sektoru, odlazak ljudi iz manjih u veća mesta ili odlazak u inostranstvo. Dugoročno gledano, odlazak mladih u inostranstvo najveći je problem ovog društva. Odliv mozgova ne samo da nije prekinut, on nije ni zaustavljen. Samo je jedno vreme bio u prividnoj stagnaciji – zaključuje Maja Sedlarević.
