Americi se veoma žuri da konačno zatvori pitanje Kosova i uvede ga u međunarodne organizacije, pa se radi toga odlučila na personalna rešenja kojima u politici ništa nije strano. Otuda nam stiže i Džejms O’Brajen, još jedan politički jastreb izlegnut iz skuta poznate mrziteljke Srbije, nekadašnje državne sekretarke SAD, Madlen Olbrajt.
Iako još nije preuzeo dužnost, nema sumnje da će O’Brajen biti postavljen na ključno mesto u Stejt departmentu za evropska pitanja. Dosadašnjeg šefa američkog komiteta za sprovođenje sankcija je na tu funkciju preložio američki predsednik Džozef Bajden i ostala je samo formalnost da to potvrdi Senat u kome većinu čine demokrate.
Desna ruka Olbrajtove
O’Brajen je devedesetih godina prošlog veka i početkom dvehiljaditih već učestvovao u kreiranju i sprovođenju politike SAD na Balkanu. Kao specijalni savetnik tadašnje državne sekretarke SAD Madlen Olbrajt i predsednika Bila Klintona, O’Brajen je bio u američkoj delegaciji za vreme pregovora u Rambujeu 1999, posle kojih je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju. Smatra se i jednim od ključnih ljudi u kreiranju Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Kasnije je bio zadužen za podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu.
„O’Brajen je jedana od onih veterana iz ranije politike Amerike prema nama. Bio je bliski saradnik Olbrajtove koja je ostala upamćena kao prononsirani protivnik Srbije u svim varijacijama. Sad imamo O’Brajena koji je, takođe, postao nadređeni Eskobaru u Stejt departmentu. Sve su to ljudi iz starog vremena, propovodnici takozvane stare čvrste ruke prema Srbiji“, kaže za Sputnjik Vladislav Jovanović koji je bio šef diplomatije Srbije, odnosno SR Jugoslavije u prvoj polovini devedesetih godina i dobro mu je poznat rad O’Brajena.
On će biti nadređeni specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru koji je već uveliko angažovan na rešavanju pitanja Kosova i Metohije u okviru EU dijaloga.
Uz aktuelnog ambasadora SAD u Srbiji, Kristofera Hila, koji je, takođe, jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, ali i specijalni izaslanik za Kosovo i Metohiju tokom 1998. i 1999. godine, još jedan političar iz tog perioda se nedavno vratio na Balkan sa novom ulogom.
Nije obećavajuće
Jovanović podseća da je specijalni izaslanik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena postao Džejms Rubin, nekadašnji pomoćnik državnog sekretara Medlin Olbrajt za javne poslove, za vreme mandata predsednika Bila Klintona, koga je Priština 2013. odlikovala za doprinos stvaranju Kosova.
Po postavljenju, Rubin je pre mesec dana, podseća naš sagovornik, stigao u Skoplje, Podgoricu, Prištinu, Tiranu, jedino nije bio u Beogradu. To mu nije smetalo da svuda daje izjave koje jako naliče na one iz ranijih vremena koje o Srbiji govore kao o neželjenom faktoru na Balkanu, kaže Jovanović. Nedavno je čak izjavio da je ponosan na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.
On zato izbor O’Brajena vidi kao povratak stare američke garde na Balkan koju ne pamtimo po dobrom.
„To nije obećavajuće, što ne znači da je stvar unapred presuđena, odnosno izgubljena. To znači da će naši odnosi sa Amerikom biti još složeniji, još izloženiji pritiscima razne vrste, mekoj i tvrdoj politici“, kaže naš iskusni diplomata.
On ukazuje na to da se od pre godinu dana jasno ocrtavaju dva puta američke političke taktike prema Srbiji. Jedan je put ograničenog političkog šarmiranja, a drugi ubrzanog zašrafljivanja onoga što je već proizvedeno u američku korist. Reč je o dve strane medalje sa istim ciljem, da se ubrza pritisak na Srbiju da prizna Kosovo.
Nije prvi put
I to se, smatra on, oseća u vazduhu i vidi na rečima i u ubrzavanju procesa pregovaranja.
Na pitanje, kakav je manevarski prostor Srbije u toj situaciji, uzimajući u obzir i globalne geopolitičke okolnosti, nekadašnji diplomata podseća da nije prvi put da se Srbija nalazi u tako teškoj situaciji, ali i da su isto tako ti periodi teške istorije na neki način uvek pobednički okončani.
I sada imamo situaciju gde se koristi ta opšta međunarodna klima, klima rata u Ukrajini, klima zaoštravanja odnosa dosadašnjeg hegemona Amerike sa drugim velikim silama, koje se po prirodi stvari u takvoj situaciji približavaju jedna drugoj.
„Srbija će morati da izdrži i ovo teško iskušenje. Mislim da je njena sadašnja politika rešena da to izdrži, uprkos svim opasnostima, poznatim i onima koji još nisu sasvim označene, da izdrži ovaj teški period do neke vrste razvedravanja u međunarodnim odnosima, što posle svakog mračnog perioda uvek na kraju dolazi“, ocenio je Jovanović.
Srbija ne može da odstupi
Samo je, kaže, pitanje da li će to biti brže ili kasnije, ali neizvesnost koja predstoji je podjednako takva za svakoga, pa i za nas.
„Mentalitet Srba i Srbije je da čuvaju svoju slobodu i nezavisnost i to je aksiom od koga Srbija nikada nije odstupala. Ni ovoga puta niko ne može da očekuje da će ona od tog odstupi. Neće biti prijatno u periodu pred nama, jer će pritisci da se povećavaju. Verovatno će biti i inovacija u odnosu na dosadašnje vrste pritisaka“, smatra naš sagovornik.
Jesu Amerikanci na Balkan vratili iskusne političare koji su ovde već radili i teren dobro poznaju, ali po njegovoj oceni, sitaucija nekada kada su ovde bili i O’Brajan i ostali i sada nije ista ni u Srbiji, ni u svetu.
Srbija se ekonomski i vojno oporavila, maltene stopostotno je jedinstvena u stavu prema Kosovu, vojno je neutralna, nezavisna, otvorena za saradnju sa svim zemljama. S druge strane, nekadašnja hegomonija Amerike nad ostalim svetom koja je dvedesetih godina bila totalna, pa se tako niko nije usuđivao da se usprotivi režimu sankcija u UN uvedenih Srbiji, sada više ne postoji.
Svet se sve više konfrontira, hegemonija SAD naišla je na otpore i osporavanja u nizu zemalja, čak u najvećem broju zemalja, zaključio je Jovanović.
(Sputnjik)
Preuzeto sa: https://www.intermagazin.rs/u-srbiju-stize-olbrajtov-covek-da-pritisne-srbiju/
