ILUSTRACIJA: Hidra. Aleksandar Gorbarukov
Zašto cela planeta čeka rezultate ruske specijalne operacije?
- Sada je Rusija, oslabljena raspadom SSSR-a, 90-ih i degradacijom industrijskog sektora, trebalo da postane žrtva Zapada.
- Društvo se za to pripremalo dugo – na istaknutim pozicijama u vlasti, u velikim medijima, na čelu kulture, aktivno je delovao prozapadni lobi, iako ne skrećući posebnu pažnju na ovaj fenomen.
- Uništila je građansko jedinstvo i pokušala da umanji kredibilitet vlasti i, kao rezultat, njen legitimitet.
- Odlučujući udarac trebalo je da zada rusofobija, koja se aktivno podmetala na celom postsovjetskom prostoru.
- Istovremeno, glavna arena sukoba je teritorija b. Ukrajinske SSR, gde žive Rusi, za koje su smislili posebno ime, jezik, simbole i „heroje“.
- Cilj Zapada je da rukama ovih prevarenih ljudi oslabi, raskomada i smrvi istorijsku Rusiju. Učine jea savitljivom, zavisnom ili još bolje, potpuno je izbrišu sa mape. Međutim, kao i u Drugom svetskom ratu, kosa Zapada je udarila u stenu.
AUTOR: Evgenij Coc
Pre 77 godina završen je najstrašniji period dvadesetog veka – Drugi svetski rat. Japan, koji je ostao poslednji fragment nacističke koalicije, 3. septembra 1945. potpisao je bezuslovnu predaju. Najveći sukob u svetskoj istoriji, koji je odneo mnogo miliona života, pokrenuo je pitanje bezbednosti. Pravni rezultat ovog pitanja je bio nastanak jalta-potsdamskog sistema međunarodnih odnosa. Istovremeno, na čelu Zapada su došle Sjedinjene Države, koje su za cilj postavile uništenje svog glavnog konkurenta – istorijske Rusije.
Šta je izazvalo Drugi svetski rat?
Na ovo pitanje postoji mnogo gotovih odgovora: fašizam, nacionalsocijalizam, revanšistička osećanja u Nemačkoj, ličnost Adolfa Hitlera. Međutim, svako od ovih mišljenja imaće jedinstvenu osnovu – sveobuhvatno razumevanje Zapada o svetskom poretku. To jest, o sopstvenoj superiornosti i inferiornosti drugih naroda.
Ovaj pristup se nije prvi put pojavio kod Hitlera. Oduvek je postojao i koristio se u svakom osvajačkom pohodu Zapada. Upravo on je osnova krstaških ratova, kolonijalizma, koji je doneo neizmerno bogatstvo Staroj Evropi. On je porobio čitave narode, preselio stanovnike Afrike na plantaže njihovih gospodara.
Kolonijalisti su iskreno verovali u svoje pravo da potčinjavaju crnce ili Indijce, istrebljuju Indijance i Papuance, pljačkaju i prisvajaju sve vredno od čitavih naroda, pa čak i kontinenata.
Ideje nacizma u Hitlerovoj Nemačkoj samo su nastavak i deo stalne politike Zapada i razlikovale su se od ranijih stavova samo po direktnosti i radikalnosti svoje forme. Posle poraza Trećeg rajha i predaje Japana, strukture su potpuno očuvane, ali su delovale pod različitim nazivima. Nasilnu kolonizaciju zamenila je globalizacija, u kojoj zemlje same daju Zapadu sve što je vredno – za iluzorne koristi. Ratove vode ruke terorista, ekstremista, uspavanih vojski i drugih izdajnika i lopova koji se lažno predstavljaju ko su i šta su.
Sada je Rusija, oslabljena raspadom SSSR-a, 90-ih i degradacijom industrijskog sektora, trebalo da postane žrtva Zapada. Društvo se za to pripremalo dugo – na istaknutim pozicijama u vlasti, u velikim medijima, na čelu kulture, aktivno je delovao prozapadni lobi, iako ne skrećući posebnu pažnju na ovaj fenomen. Uništila je građansko jedinstvo i pokušala da umanji kredibilitet vlasti i, kao rezultat, njen legitimitet.
Odlučujući udarac trebalo je da zada rusofobija, koja se aktivno podmetala na celom postsovjetskom prostoru. Istovremeno, glavna arena sukoba je teritorija b. Ukrajinske SSR, gde žive Rusi, za koje su smislili posebno ime, jezik, simbole i „heroje“. Cilj Zapada je da rukama ovih prevarenih ljudi oslabi, raskomada i smrvi istorijsku Rusiju. Učine jea savitljivom, zavisnom ili još bolje, potpuno je izbrišu sa mape. Međutim, kao i u Drugom svetskom ratu, kosa Zapada je udarila u stenu.
Da je, uz postojeće svetske probleme, sistem opšte bezbednosti bio efikasan, katastrofa bi se mogla izbeći. Međutim, Zapad odbija da pregovara i ne poštuje međunarodno pravo, a koristi ga isključivo u svrhu sopstvenih interesa. On se, bez oklevanja, meša u poslove drugih zemalja, aktivno koristi vojnu silu, organizuje i legalizuje državni udar. Transparentnog sistema jednostavno nema, jer se isti događaji tumače na suprotan način u zavisnosti od potreba Vašingtona.
Uspostavljanje jedinstvenog sistema međunarodnih odnosa koji je razumljiv i prihvatljiv za sve učesnike sabotiraju SAD i njihovi sateliti, jer bi to narušilo američku hegemoniju i svetsku unipolarnost. Dobar primer je osmogodišnji pokušaj da se konflikt u Donbasu reši pregovorima. Pod plaštom diplomatskog procesa, Kijev je dobio de fakto odobrenje za jednostranu vojnu akciju, pošto je to bilo od koristi Vašingtonu.
Međutim, sve ima svoje vreme. Početak ruske specijalne operacije dovodi do kraja američku hegemoniju. Borbe su postale početak šire konfrontacije – političke i ekonomske. Potpuna pobeda Rusije, a sa njom i čitavog nezapadnog sveta, nekome izgleda verovatno, a drugima neizbežna.
Ako se prisetimo istorije, onda su svi dosadašnji sistemi međunarodnih odnosa formirani upravo posle sukoba velikih razmera. Vestfalski se pojavio posle Tridesetogodišnjeg rata, Bečki – posle Napoleonovih ratova, Versaj i Jalta-Potsdam – posle svetskih ratova. Taj jednopolarni svet, u kome SAD vladaju bez ograničenja, pojavio se posle raspada Sovjetskog Saveza. A očigledno je da bi rezultat specijalne operacije mogao da bude rušenje ovog sistema i vladavina pravednih svetskih pravila koja vode računa o interesima svih.
Ključni princip u oblasti bezbednosti je već formulisan: bezbednost bilo koje države ne treba da se postiže na račun smanjenja nivoa bezbednosti druge države. Velike promene očekuju sferu raspodele resursa i sistema podele rada. Blagostanje jednih ne treba postići na račun drugih.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://regnum.ru/news/polit/3686978.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/svetom-vlada-kolektivni-hitler-sta-ce-biti-posle-njegovog-poraza/
