Србију поново бомбардују.Овога пута,поред осталих, једна од активираних бомби је Захтев за пријем тзв.републике Косово у Савет Европе. Како год да се то назове остаје утисак да Европа, та некадашња дама којој је, као конзерви паштете рок за употребу при крају, жели да је ,по систему „герила маркетинга“ добро запамтимо.Наравно све то знајући за наше емоције према Косову и Метохији.
Чиниоци политичког ситема у Србији су реаговали.
Одогвор на тај Захтев стигао је и из Посланичке групе „МИ-СНАГА НАРОДА, Проф. др Бранимир Несторовић.
Ево тог става и САОПШТЕЊА у целини!
Република Србија
НАРОДНА СКУПШТИНА
Посланичка група
СНАГА НАРОДА
Проф.др Бранимир Несторовић
11000 Београд
Трг Ншколе Пашића 13
[email protected]
Београд, 12. април 2024.
САВЕТ ЕВРОПЕ
Парламентарна скупштина
Доц : 15958
Предмет:
Став Посланичке групе „МИ-СНАГА НАРОДА, Проф. др Бранимир Несторовић у вези „Захтева Косова* за чланство у Савету Европе”
„ЗахШев Косова* за чланство у Савету Европе*, као и „препорука Одбора за политичка питања и демократију да Косово* посшане члан Савеша Европе су неосновани и супротни Уставу Србије, Статуту Савета Европе, Резолуцији СБ УН 1244, Повељи УН, Хелсиншкој повељи … и чињеницама које је утврдила управо Дора Бакојани Известилац Одбора за политичка питања и демокраШију СЕ.
Та Препорука, чији је закључак противречан и супротан утврђеном чињеничном стању, изгласана је са 31:4 гласа, чиме се обичним прегласавањем неовлашћених лица суспендују одредбе Устава Србије, Стагута Савета Европе, Повеље УН и Хелсиншке повеље, којима се гарантују територијални интегритет и неповредивост граница.
Иако Извештај садржи 27 страна, у коме су своје место нашли радни доручци, ручкови и вечере Доре Бакојани са њеним званицама (стр. 27 Извештаја), изостављени су основни подаци: да је Косово* створено насилно, агресијом, оружјем, нелегалним отцепљењем од суверене и међународно признате државе Србије, коју сецесију Србија никада уије признала ни под принудом.
Сада, какон 16 година, под невиђеним притиском и уценама врши се покушај насилне легализације те сецесије прегласавањем у Одбору, Скупштини или Савету министара Савета Европе јер Косово* нема право и не испуњава услове да буде примљено у Савет Европе и у чланство Уједињених Нација.
За разлику од Косова*, које је без референдума, насилно и оружјем извршило сецесију од међународно признате и суверене државе Србије, Република Српска је свој статус остварила легалном одлуком, што је потврђено и на међународном нивоу, нпр. Дејтонским споразумом, па она испуњава услове и за (придружено) чланство у Савету Европе.
Образложење
ТОК ПОСТУПКА У САВЕТУ ЕВРОПЕ
I.Захтев
У Захтеву Косова* за чланство у Савету Европе, Ref: 248/2022, који је прослеђен СЕ 12.05.2022. године, наводи се:
1.Република Косово* подноси захтев за пуноправно чланство у Савету Европе.
2.Млади и европски оријентисани људи Косова* теже да припадају породици народа у Савету Европе. Са изузетним искуством трагичне недавне прошлости дефинисане ратом и геноцидом,
3.Косово је и спремно и способно да испуни све услове за чланство према члановима 3 и 4 Статута Савета Европе и да Оостане вредан члан Организације.
II.Одређивање известилаца
Јуна месеца 2023. године, за Известиоца Одбора у том предмету, одређена је Дора Бакојани. Поред ње, за известиоца за мишљење Одбора за правне послове и људска права именована је Азадех РоЈхан (Шведска, СОЦ), а за известиоца за мишљење Одбора за једнакост и недискриминацију именована је Беатрис Фреско-Ролфо (Монако, АЛДЕ).
У списима предмета од 27 страна нисмо уочили налаз, анализу, мишљење, нити било какав прилог известилаца Азадех Ројхан и Беатрис Фреско-Ролфо.
У списима предмета налазе се извештаjи о састанцима Доре Бакојауи са најважнијим функционерима са Косова* или из Европе. Постоје чак и подаци о њиховим заједничким вечерама и ел., али не постоји ниједан податак који би указивао да се Дора Бакојани, у периоду од Јуна 2023. до 27.3.2024. године састала са представником друге стране, Србије, да би се чула и друга страна (aisIaTig e! aPega ragz). Да ли је у питању дискриминаторни однос према Србији, или неки други разлог, ниjе могуће утврдити из списа.
Од пријема косовског* захтева.jдо 28. марта 2024. године, као дана упућивања Извештаja (од 27 сшрана) „Одбора за политичка питања и демократиjу” Парламентарној скупштини Савета Европе на одлучивање, Известилац Дора Вашјани наводи неспорне и најважније чињенице које онемогућаваjу прихватање “Захтева Косова* zа чланство у Савету Европе“.
III Основ за одлучивање
Меморандум са објашњењем од стране Известиоца Доре Бакојани
(цитати)
1. Поступак пиријема, према Статуту Савеша Европе,
Члан 3
Сваки члан Савета Европе прихвата принци владавине права ипринцип на основу кога сва лица под његовом јурисдикцијом уживају људска права и основне слободе, и искрено ће активно сарађивати на остваривању циља наведеног у Повглављу I
Члан 4
Свака еаропска држава која се сматра сособном и спремном да сепридржава одредаба члана 3. може бити позвана од стране Комитета министара да постане чланица Савеша Ееропе. Свака тако позвана држава постаје члан чим у своје име депонује код Генералног секретара инструмент о приступању овом статуту
2.Поступак за иријем нових држава чланица ревулисан је Статутарном резолуцијом (51) 30 А, усвојеном од стране Савета минисШара 3, Маја 1951, водине, у корј се наводи:
„Одбор је одлучио да , пре него што позове неку државу да постане Члан или Придружени члан Савета Европе, у склду са одредбама чланова 4 и 5 Статута, или позове Члана Савета да се повуче, у складу са одредбама члана 8, Одбор ће, у складу са утврђеном праксом, прво консулшоваши Саветодавну скупштину.
3.Мишљење изискује двотрећинску већину гласова да би га усворла Скупштина. Биће прослеђено Савету министара и садржаће препоруку да ли да позове подносиоца захтева да се придружи организацији, уколико да; садржаће листу обавеза.
4.Иако Је Мишљење Скупштине саветодавно, коначну одлуку о било ком захтеву за чланство доноси Савет министара. Ако одлуку доноси Савет министара у формату Заменика. минисшара, онда јке шпотребан консензус; ако одлуку доносе министри, начелно је довољно гласање са двотрећинском већином.
5.Имајући у виду сложеност неких од питања која су кључна за овај захтев за чланство, покушала сам да поједноставим садржај овог извештаја да бих исткла само оно што је строго релевантно и чиме се други већ нису бавили. Извештај /напомена: од дана 27. новембра 2023./ еминентних правника /напомена: Tćotav MagkeP i 5/a ZrŠoroi!oi Akegtagk, које је Биро именовао 25. маја 2023./ пружа опсежну анализу усклађености Косова са стандардима Савеша Европе у областима демократије, људских права и владавине права. Без понављања налаза еминентних правника, подржавам њихове закључке и препоруке. Додатне анализе ће дати два известиоца за мишљење из Одбора за правне послове и људска права, као и Одбора за једнакост и недискриминацију
6. Иако је правни оквир Косова у потпуности у складу са стандардима Савета Европе, постоје проблеми у његовој примени.
7. Током састанка са господином Мирославом Лајчаком, у Бриселу, 21. фебруара 2024. Године, обавештена сам да није посшигнут никакав напредак у иравцу оснивања Заједнице.
8. Државе чланице Савета Европе немају јединствени став у погледу државности кандидата (Косова*}.
9. Еминентни правници (…) нису се бавили пишањем да ли Косово испуњава услове за придруживање Савешу Европе према његовом Статуту, који се по члану 4 односи на било коју „европску државу.
10. Правници су такође подсетши да је саветодавно мишљење Међународног суда правде закључило да проглашење независности Косова није у супротности са међународним правом, укључујући Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
9. Закључци
11. Скупштина треба да позове Савет министара да узме у обзир специфичне околности у вези са овим захтевом.
12. Први пут у историји организације, не сматрају све земље чланице Савета Европе да је подносилац захтева држава. Иако пријемновог члана не захтева консензус, пријем новог члана после гласања био би догађај без преседана.
13. На крају, Скупштина треба да буде спремна да размотри захтев Косова* за чланство са Саветом министара у формату Заједничког савета.
IV. Препопрука Одбора
Након што је поднет цитирани Извештај Доре Бакојани, Одбор за политичка питања и демократију усвојио је 27,3.2024. године Препоруку да се Косово* позове да постане члан Савета Европе са именом „Косово“ и да му се доделе 3 посланичка места у Парламентарној скупштини.
V. Додатне напомене у вези нелегалности Захтева и Препоруке
Тако усвојена Препорука је неутемељена, неоснована и супротна Уставу Републике Србије, Резолуцији СБ УН 1244 и доле наведеним прописима и ставовима.
1.Косово* не испуњава услове да је „држава” у смислу Повеље УН, и не може бити ни држава у смислу чл. 4. Статута Савета Европе, Територија је насилно одвојена војним средствима од суверене и међународно признате државе Србије, што Србија никада није признала.
Немачки суд Амтсгерихт Тиргартен је правоснажно утврдио да је НАТО бомбардовање 1999, извршено без одлуке УН, било противправно и да јв прекршило општу забрану насиља из чл, 2 т, 4 Повеље УН, тј. извршено је без одобрења СБ УН (ApPzdepŠ LegdaPep, 239 Oz 443/99), Тадашњи немачки канцелар Шредер јавно је признао да је том агресијом прекршено међународно право.1
2.„Еминентни правници” ангажовани од стране Савета Европе, како наводи Известилац Дора Баквјани, уопште се нису бавили основним правним питањем везаним за захтев – тј. да ли је Косово* држава итд.
3.Хелсиншка повеља гарантује територијални интегритет и неповредивост граница Србије, Цитирана је и у неким другим међународним уговорима (нпр. Споразум 2+4 у вези са Немачком, ступио на снагу 1991. Еодте).
Наведени правни принцип територијалног интегритета поштује се (и после 40 година) у случају Кипра, од кога се нелегално отцепио један део територије. То није била сметња да Кипар задржи свој статус у ЕУ, а отцепљени део Кипра није члан Савета Европе. Тај принцип реафирмисан је нпр. и у случају референдума о независности Каталоније из 2017. године и независности региона Венето из 2014. године.*
Из наведених разлога, у Извештају се нетачно и тенденциозно интерпретира пресуда МСП из 2010. године. Ако група (неовлашћених) грађана на неком неформалном скупу, као нпр, група грађана у месној заједници, одлучи да месна заједница прогласи самосталност, то није супротно међународним прописима, јер нема никакво дејство (детаљније: „СаееШодавно мишљење Међународног суда правде од 2010, године не мења ништа из два разлога – формалног и супстанцијалног. Што се формалног суда тиче, Међународни суд правде није овлашћен да врши судску контролу акта Савета безбедности, посебно одлука донетих на основу VII поглавља Повеље. Са супстанцијалног становишта, мишљење Суда не дотиче се суштине ствари, већ предсшавља астрактан одговор, једну софистичку конструкцију. Нашао је, наиме, да „опште међународно право не садржи примењиву забрану Декларације о независности“ а да није установио ко је њен аутор. У мишљењу се констатује да у аутентичном тексту Декларације, на албанском језику, ништа не упућује на скупштину Косова као њеног аушора, да се језик Декларације разликује од онога који се користи у ахтима скупштине Косова, као што се и процедура усвајања Декларације разликује од уобичајене законодавне процедуре у скупшШини Косова. Декларације није упућена сцецијшлном представнику генералног секретара ради објављивања у „Службеном листу“ тако да није ни објављена. Ћутање специјалног представника о Декларацији сугерише, наводи се у мишљењу, да он није сматрао да је Декларација привремених институција самоуправе“ – Проф. Миленко Крећа, ab hoc судија Међународног суда правде и Европског суда за људска права. члан Сталног арбитражног суда у Хагу и члан Венецијанске комисије).
Притом, у случајевима Каталоније и Венета су одржани и референдуми, али то није било довољно за напуштање принципа територијалног интегритета.
4.Овај преседан могао би да се користи у случају стварања тзв. „Велике Албаније”, што Дори Бакојани вероватно није непознато.5
5.Савет Европе нема ингеренције да мења Устав Републике Србије, Повељу УН, међународно право и резултате међународних конференција (попут оне на којој је усвојена Хелсиншка повеља, која се цитира нпр. и у Споразуму 2+4), Савет Европе нема ингеренције да свој Статут прилагођава по потреби насилно отцепљеним територијама.
6.Осим неиспуњености критеријума да буде „држава‘ цитирани Извештај указује на постојање озбиљних и трајних кршења начела владавине права и основних људских права српских грађана на АП Косово и Метохија. Неколико примера:
а) Као круцијалан разлог за пријем, наводи се реализација пресуде Уставног суда, након вишегодишњих притисака и уцена од стране Саеета Европе у вези манастира Српске Православне Цркве Високи Дечани. Ступањем у Савет Европе не би били решени проблеми статуса СПЦ на Косову* будући.да га Дора Бакојани не помиње у свом Извештају.
б) Не би се могло очекивати ни да ће бити формирана Заједница општина српске већине,.Чак и када би била формирана – било би то обично удружење грађана.
в) Злочини на које су указали специјални известилац Савета Европе Дик Марти и тужилац Карла дел Понте нису добили одговарајући епилог6.
***
Из наведених разлога Србима на Косову и Метохији се крше основна људска права и слободе (право на слободу и личну безбедност, право на имовину, право на забрану дискриминације, право на слободу крептања, право на слободу окупљања, иправо на слободу вероисповести итд.).
Чак и да је Косово* држава (а није нити може бити), и да је члан Савета Европе (а није јер није држава), – у том случају били би испуњени услови за престанак његовог чланства због озбиљних кршења начела владавине права и људских права и слобода по Статуту Савета Европе.
