.Nije mi jasno kako se fenomenološka funkcionalnost promene položaja žena može najbolje razumeti uz eksplikaciju recepta dinstanja žabe.
. Žene, izađite iz kujne.
„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi
Autor:ĐORĐE D.SIBINOVIĆ:
Jedan, po meni, od najvećih naših umetnika, pusti otac, u nameri da pomogne potomstvo, predloži im da se pozabave stvaranjem autorskog sadržaja i u paketu ga ponude javnim servisima koji su za potrebe rijaliti programa ukinuli redakcije i proizvodnju umetničkog i zabavnog sadržaja zadovoljavajući se ulogom tapkaroša državnih frekvencija. Pažnju mi je privukla informacija da nema konkurentnog paketa bez obavezne emisije iz kuhinje. Presaberem se i shvatim da u retkim trenucima gledanja Lige šapiona, primetim da nema tv stanice bez rerne i špargle. Mućnem malo, i nađem se u čudu. Elem, rastao sam na prozi Bore Stankovića koji je tematizovao mračno doba u kojem su žene bile „ponižena i prezrena“ bića. Kad je Mitke iznosio odbranu pred nemilosrdnim sudom starijeg brata Arse, rekao je da žena u brašnu i testu nije srodna njegovoj duši i da je Koštana incidentna metafora pogrešno funkcionalizovane ljubavi u primarnoj grupi.
Dakle, epoha mizoginije u najveće domete srpske proze ušla je kroz kujnu i predmet mržnje uvaljala u brašno i pomešala ga sa kiselim testom. Osumnjičeni je priznao delo i feminizam je pobedio. Dobro. Međutim, zašto danas nema ni jedne eminentne feministkinje dok savremenicima pronosi sadržaje vrednosti ženske emancipacije, koja ne propušta da to učini iz kuhinje. I da, kao u mračnom dobu nepoštovanja žena, opet meša za šporetom. Mislim, varjačom.
Nije mi jasno kako se fenomenološka funkcionalnost promene položaja žena može najbolje razumeti uz eksplikaciju recepta dinstanja žabe. Ili poširanja jaja? Ne mrzim žene. Obožavam ih na „hiljadu načina“. Polako, radi se o diskursu. Metafori iz kična. Ontološki sam aboliran. Imam tri ćerke. Nekoliko pitanja. Kako je Mitke postao Džejmi Oliver? Kome se obraćaju emancipovane kuvarice ako su se Hadži Toma i aktuelni konzumenti brendiranog piva izjasnili da su u tragičnom nesporazumu sa „ženom u kujni“? Ko je žrtva transformacije televizije? Previše pitanja, nigde odgovara. Samo recepti. Iza babe je ostala sveska krasnopisa i preciznih količina, pedantne metodologije i proverene slasti. Kablovsku su mi isključili a noževi su mi potpuno tupi. Peglanje bez fajtanja sam nekako razumeo, kuvanje u firmiranoj garderobi bez kecelje više liči na kobasice iz 3D štampača i vakcinu protiv korone. Drugarice biraju! Kuvarice, ostav! Žene, izađite iz kujne. Da se izmirimo bez artičoke i brokolija. Gladni smo ljubavi. Joj.
