.Није ми јасно како се феноменолошка функционалност промене положаја жена може најбоље разумети уз експликацију рецепта динстања жабе.
. Жене, изађите из кујне.
„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Један, по мени, од највећих наших уметника, пусти отац, у намери да помогне потомство, предложи им да се позабаве стварањем ауторског садржаја и у пакету га понуде јавним сервисима који су за потребе ријалити програма укинули редакције и производњу уметничког и забавног садржаја задовољавајући се улогом тапкароша државних фреквенција. Пажњу ми је привукла информација да нема конкурентног пакета без обавезне емисије из кухиње. Пресаберем се и схватим да у ретким тренуцима гледања Лиге шапиона, приметим да нема тв станице без рерне и шпаргле. Мућнем мало, и нађем се у чуду. Елем, растао сам на прози Боре Станковића који је тематизовао мрачно доба у којем су жене биле „понижена и презрена“ бића. Кад је Митке износио одбрану пред немилосрдним судом старијег брата Арсе, рекао је да жена у брашну и тесту није сродна његовој души и да је Коштана инцидентна метафора погрешно функционализоване љубави у примарној групи.
Дакле, епоха мизогиније у највеће домете српске прозе ушла је кроз кујну и предмет мржње уваљала у брашно и помешала га са киселим тестом. Осумњичени је признао дело и феминизам је победио. Добро. Међутим, зашто данас нема ни једне еминентне феминисткиње док савременицима проноси садржаје вредности женске еманципације, која не пропушта да то учини из кухиње. И да, као у мрачном добу непоштовања жена, опет меша за шпоретом. Мислим, варјачом.
Није ми јасно како се феноменолошка функционалност промене положаја жена може најбоље разумети уз експликацију рецепта динстања жабе. Или поширања јаја? Не мрзим жене. Обожавам их на „хиљаду начина“. Полако, ради се о дискурсу. Метафори из кична. Онтолошки сам аболиран. Имам три ћерке. Неколико питања. Како је Митке постао Џејми Оливер? Коме се обраћају еманциповане куварице ако су се Хаџи Тома и актуелни конзументи брендираног пива изјаснили да су у трагичном неспоразуму са „женом у кујни“? Ко је жртва трансформације телевизије? Превише питања, нигде одговара. Само рецепти. Иза бабе је остала свеска краснописа и прецизних количина, педантне методологије и проверене сласти. Кабловску су ми искључили а ножеви су ми потпуно тупи. Пеглање без фајтања сам некако разумео, кување у фирмираној гардероби без кецеље више личи на кобасице из 3Д штампача и вакцину против короне. Другарице бирају! Куварице, остав! Жене, изађите из кујне. Да се измиримо без артичоке и броколија. Гладни смо љубави. Јој.
