Po mom sudu, reč je o jednom nesvakidašnjem i šokantnom događaju za našu javnost i za istoriju Srpske pravoslavne crkve u XXI i ne samo u XXI veku. To je događaj velikog značaja i velikih posledica koje možemo već da pretpostavimo, događaj koji je malo ko mogao da očekuje. Sve što se dešavalo u vezi s tim poslednjih nedelja, bilo je polutajnovito, neobično i ubrzano – rekao je Vladan Vukosavljević, nekadašnji ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije, gostujući u najnovijoj emisiji „Reč“ na Jutjub kanalu HelmKast.
Davanje autokefalnosti tzv. Makedonskoj praoslavnoj crkvi je šokantan događaj, bez presedana u istoriji SPC, sa teškim posledicama po srpski narod: Vladan Vukosavljević
Svi episkopi, članovi Svetog arhijerejskog sabora su jednoglasno odlučili da se dodeli najpre autonomija, a zatim i autokefalnost. U datim okolnostima to je veoma zabrinjavajuće. Autokefalnost je nezavisnost, to bi naši gledaoci trebalo da znaju. Uporedimo to sa npr. Kosovom i Metohijom. Autonomiju su imali, ali oni žele nezavisnost. Patrijarh Porfirije je u Skoplju najavio da se nezavisnost (autokefalnost) raskolničkoj crkvi daje jednodušno.
Srpska javnost, srpski narod koji živi ne samo u Srbiji, nego i u bivšim jugoslovenskim republikama, kao i na svih pet kontinenata, je tražila da zna o čemu se tu radi. Mi smo od starešine Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskopa Stefana mogli da vidimo jedan gordi stav kojim je on pokazao da se njegovoj crkvi ovim činom ispravlja neka nepravda koja joj je učinjena i da je ovo neka vrsta izvinjenja koje im je SPC dugovala.
Pitanje je šta je SPC ovim dobila, osim „bratske ljubavi“. Koja je sudbina srpskih crkava i manastira, zadužbina srpskih srednjovekovnih vladara, kakva je sudbina srpskog naroda u Severnoj Makedoniji. Da li će neki manastir dobiti stavropigijalni status? – rekao je Vukosavljević.
U međuvremenu, po snimanju ovog intervjua, a pre njegovor objavljivanja, srpska javnost je saznala, u nedelju 5. juna, prilikom uručenja Tomosa o autokefalnosti raskolnicima od strane patrijarha Porfirija u Sabornoj crkvi u Beogradu, da se SPC odrekla sve svoje imovine u korist raskolničke MPC OA kojoj je priznala autokefalnost pod nazivom Ohridska arhiepiskopija. O tome pogledajte sledeći video:
Vukosavljević je ispričao kako je stvarana makedonska država i makedonska nacija, počev od Jajca u NDH 1943. godine, preko posleratnog komunističkog stvaranja i kodifikovanja makedonskog jezika, objavljivanja prvog romana na tom jeziku 1953. godine, potom stvaranja „makedonske književnosti“, posle čega je preostalo samo da se stvori i „makedonska crkva“ 1958. godine. Srpski patrijarh Vikentije je otrovan jer se usprotivio stvaranju MPC. 1967. raskolnici u Skoplju proglašavaju ispod Titove slike autokefalnost, a SPC proglašava raskol koji traje do danas.
Sve to vreme na čelu SPC bili su veliki srpski patrijarsi German, Pavle, Irinej i nikome od njih nije palo na pamet da raskolnicima da autokefalnost. Jasno je da se iza naših leđa desila neka orkestracija, neki dogovor, nešto što ima dalekosežne posledice u odnosu na srpsku istoriju, a čiju prirodu mi ne znamo i mislim da Srpska pravoslavna crkva duguje ovom narodu svom, bez obzira gde on živi, mnoge odgovore s ovim u vezi – zaključio je Vukosavljević svoje razmatranje ove teme, uz opasku da su Beogradom danima kružile glasine da iza svega stoje Amerikanci.
– Ključno pitanje koje možemo da postavimo je: Koji su interesi srpskog naroda i Srpske crkve ostvareni tim potezom? – zaključuje gost. Ovo što je urađeno je isto kako kada bi sutra ova ili neka druga vlast, ne daj Bože, daleko bilo, jednoga dana proglasila da priznaje nezavisnost lažne države Kosovo i onda nam ta, slobodno mogu da kažem izdajnička vlast, taj čin objasni takvim sofizmom kao što je sad ovaj koji je na stolu i da se kaže „priznanjem nezavisnosti lažne države Kosovo na teritoriji Srbije, Srbija je pretekla Vatikan ili Španiju u priznanju Kosova i time smo mi ostvarili jednu platformu za bliže odnose s Albancima sa kojima ćemo moći da ostvarimo bolju saradnju nego Vatikan i Španci“ – tvrdi on.
Istorijski pregled oslobađanja Južne Srbije od Turaka i ujedinjenja srpskog naroda, a zatim sprovođenja zaključaka Drezdenskog kongresa od strane komunista i potom od nekih drugih, kao i odgovore na pitanja zašto je prihvatio da bude ministar kulture, ko sprečava donošenje nacionalne kulturne strategije, ko mrzi ćirilicu i koje strukture zabranjuju da negujemo sećanje na nekoliko genocida izvršenih nad srpskim narodom, možete pogledati u ovom videu.
Autor i voditelj je Nikša Bulatović. Pogledajte intervju:
