Ја сам официр француске војске. Ако вам данас пишем, то је да вам тачно кажем како је бити официр у западноевропској војсци 2023. године. Конкретно, стално нам се говори о „рату високог интензитета“ и „повратку модерног ратовања“. Нама, конкретно, говоре о важности наше улоге официра, јер ће „тенкови играти главну улогу против наших непријатеља“.
Непрестано се хранимо проратним аргументима, врло антируским, врло про-НАТО дискурсима (ту нема изненађења). Другим речима, налазимо се у ери као 1872. године, када је Француска управо изгубила од Немачке, а цела земља је била у пропагандном режиму да припреми „освету“ (то у Француској зовемо „реваншизам“).
Такав осећај имам (чак и ако стварно не видим освету коју бисмо морали да извршимо над Русима).
Овај ратоборни говор је фасада, као мачка која режи на медведа у нади да ће га уплашити. У ствари, наша војска је у расулу. Не можемо да одржавамо наше тенкове „Лецлерц“ на пример, а само је педесетак њих у функцији- срамота за „прву армију у Европи“… Срамота за официра као што сам ја… Није боље ни у другим секторима војске, код нас на пример скоро да нема више ЦЕЗАРА (хвала Украјини!). Другим речима, немамо ни тенкове ни топове.
Французи воле да се ругају Кини, за коју кажу да је „тигар од папира“. Тигар од папира смо ми. Наша војска није успела да елиминише 500 терориста у Африци, не би издржала 2 дана у правом модерном рату.
Али шта је најсмешније? То је да се наша војска ваља у овој осредњости. Као старац који сагледава свој одраз у огледалу, сањајући своју прошлу славу.
Мислим на једну специфичну епизоду која се недавно догодила, и која оправдава моје писање. Евалуација за моју официрску класу коју смо управо прошли, састојала се у томе како да се „правилно једе и како да се постави сто на племенит начин“.
Можда би то било сасвим у реду, да је то само нека традиција, али не, то је било одлучујуће. Они који су погрешно поравнали ножеве и виљушке добијали су веома лоше оцене, што би се одразило на њихову каријеру и избор пука. Француска војска разбија амбиције младих људи, који су се 6 година спремали да воде тенкове, за причу о виљушкама…
Ова војска је смешна, она је само сенка своје некадашње. То се гади свим искреним француским патриотама. Већина мојих другова размишља о одласку из војске што пре. Из тог разлога посебно, јер им војска ништа не доноси, али и зато што не желе да буду послушници НАТО-а, јер су се пријавили да служе Француској…
За западноевропске земље не морате да бринете, наша бахатост је позориште.
Поздрављам вас, чувајте се и помолимо се (каква год била наша послушност) да овај сукоб престане, и да Европа поново пронађе мирну и мултиполарну равнотежу.
(Хал Турнер — Тхе Хал Турнер Схоw)
Превео и адаптирао: Wебтрибуне.рс
Преузето са: https://www.intermagazin.rs/sokantno-pismo-francuskog-oficira/
