Ruski parlamentarci su podsetili, da ratni zločini nemaju rok zastarelosti, i dali su na razmatranje nacrt izjave „O genocidu nad narodima Sovjetskog Saveza od strane Nemačke i njenih saučesnika tokom Velikog otadžbinskog rata 1941-1945″. Ovaj dokument je objavljen u elektronskoj bazi podataka ruskog parlamenta.
Pripremio ga je Komitet Državne dume za međunarodne poslove. U stvari, poslanici su prepoznali potrebu sudske i pravne ocene zločina protiv čovečnosti, počinjenih tokom Velikog otadžbinskog rata.
Dokument nije nastao niotkuda. Njeni tvorci se pozivaju na odredbe Povelje UN, Povelje i presude Nirnberškog tribunala, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i Konvencije o neprimenjivosti zastarelosti ratnih zločina i zločine protiv čovečnosti.
Odnosno, glasanjem za usvajanje ove izjave, Državna duma Ruske Federacije „priznaje zločinačka dela nacističkih osvajača i njihovih saučesnika protiv civilnog stanovništva SSSR-a kao genocid nad narodima Sovjetskog Saveza“.
Međutim, postavlja se pitanje- da li je prekasno za ovo? Nirnberški tribunal je 1946. izrekao oštre kazne nacističkim vođama. Nemačka je platila reparacije i dugi niz godina se kajala za greške iz prošlosti, a nacističke organizacije su se gonile po zakonu.
Što se tiče saučesnika nacista koji su vršili represalije nad civilima, oni su posle Drugog svetskog rata aktivno identifikovani i zatvarani, a neki su streljani, i ne samo na teritoriji SSSR-a. Oni koji su ipak uspeli da izbegnu odmazdu, već su na onom svetu, piše Svobodnaja presa
Istoričar Andrej Marčukov smatra, da je ovu izjavu odavno trebalo prihvatiti. Bolje ikad nego nikad.
Sve je to trebalo uraditi, naravno, pre nekoliko decenija. Nažalost, tada niko od vladajućih nije smatrao potrebnim da pokrene ovu temu. Ideja o pridruživanju zapadnim ekonomskim i političkim strukturama, vladala je u glavama ruskih vladajućih krugova. Povrh svega, postojala je iluzija bliskog prijateljstva sa Nemačkom.
Prema tome, pokretanje pitanja zločina nacizma nad sovjetskim narodom smatralo se nepotrebnim, besmislenim i uopšte niko to nije želeo da uradi.
Svaka država živi za sebe, za svoj narod, a ne za neke privremene političke kombinacije. Nažalost, mnogo vremena je izgubljeno, ali se moraju preduzeti koraci u tom pravcu. Jer niko nije odgovarao za činjenicu, da je nacizam postao dominantna ideologija.
Rusija mora stalno da drži na dnevnom redu pitanje, da je nacistički režim u Nemačkoj negovan pod okriljem političke, finansijske i intelektualne elite Evrope i SAD. Moramo podsetiti ceo svet da je kolektivni Zapad zapravo negovao Hitlera, a zatim organizovao genocid u Sovjetskom Savezu nad nizom sovjetskih naroda, uključujući i Ruse. Stoga, na zakonodavnom nivou i na nivou političke prakse, naravno, Rusija mora da brani ovu tezu.
Za ruske građane je važno, da svetska zajednica prepozna, da je sovjetski narod postao žrtva politike genocida od strane nacističke Nemačke, i kolektivnog Zapada. Dakle, u ovom slučaju ova inicijativa je ispravna.
Međutim, nisu samo ruski poslanici odlučili da uzburkaju prošlost. Prošlog novembra, nemački Bundestag je usvojio rezoluciju kojom se glad početkom 1930-ih priznaje kao genocid nad Ukrajincima, koji je namerno organizovan i podržan. Odnosno, nemački parlamentarci su saopštili da, po njihovom mišljenju, masovno umiranje stanovništva od gladi nije izazvala neplodna zemlja, već „političko rukovodstvo SSSR-a na čelu sa Josifom Staljinom “.
Rezolucija je usvojena većinom glasova, a uzdržane su bile samo dve stranke – Alternativa za Nemačku (AfD) i Levica.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nazvalo je ovu odluku „antiistorijskom“ jer je u suprotnosti sa stvarnim događajima. Oni koji sumnjaju treba da pročitaju potresni epski roman „Sunce mrtvih“ ruskog pisca emigranta Ivana Šmeljeva , koji takođe opisuje strašnu sušu koja je isušila poluostrvo Krim.
Šmeljev je imao svoje račune sa boljševicima, koji su streljali njegovog sina, oficira carske vojske. Dakle, ovaj pisac se ne može sumnjičiti da je pokušao da odgovornost za glad na Krimu, prebaci na prirodnu kataklizmu. Međutim, nemački poslanici ne čitaju ruske knjige, pa su radosno glasali za propagandnu rezoluciju, pa čak i sami sebi sa oduševljenjem aplaudirali.
Sada ih je ruska državna duma podsetila na teško pogođene stranice nemačke istorije. Tako da sada imaju o čemu da razmišljaju.
U nacrtu saopštenja pominju se i današnja dešavanja u Ukrajini. Posebno se ističe da odgovornost za ukrajinski sukob snose oni koji snabdevaju kijevski režim smrtonosnim oružjem, finansiraju militante i teroriste, i koji su spremni da se bore protiv Rusije u revanšističkom ludilu „do poslednjeg ukrajinskog vojnika“.
Politikolog Sergej Markov smatra, da je ovo težak kamen u bašti Sjedinjenih Država, koje guraju Zelenskog da nastavi samoubilački sukob sa Rusijom. Ako posmatramo ovaj problem globalno, onda Sjedinjene Države, ali i kolektivni Zapad, osuđuju desetine hiljada Ukrajinaca na smrt u bitkama, a stotine hiljada na lišavanje i glad. To jest, oni vrše genocid nad ukrajinskim narodom.
Međutim, nažalost, izjava ruskih poslanika neće imati ozbiljne političke posledice:
„Prekasno je, iako je i dalje veoma važno to prihvatiti. Apsolutno je neophodno priznati činjenicu genocida nad sovjetskim narodom. Sada se priznaje samo genocid nad Jevrejima. Međutim, sovjeti, ljudi različitih nacionalnosti, takođe su mnogo patili. Jevreji su izgubili 6 miliona ljudi, a gubitak sovjeta je bio oko 27 miliona.
Štaviše, oko osam miliona je poginulo u borbama, tri i po su vojna lica koja su stradala u nacističkim koncentracionim logorima, u potpuno neljudskim uslovima koji krše sve norme međunarodnog prava. Ostali su civili koji su ubijeni, ili umrli od gladi i bolesti.
Nažalost, Zapad će verovatno ignorisati ovu izjavu. Na primer, kijevski režim ne okleva da optuži Rusiju za genocid nad Ukrajincima. Iako su takve optužbe čiste gluposti, na Zapadu ih rado slušaju. Stoga, malo je verovatno da će hteti da slušaju Rusiju.
Ako ruski poslanici glasaju za ovu izjavu, onda će se u Krivičnom zakoniku Ruske Federacije pojaviti član koji kažnjava negiranje genocida nad sovjetskim narodom. Ovo, barem, neće dozvoliti da se ocrni sećanje na mrtve.
(Webtribune.rs)
