Није искључена могућност ескалације сукоба у Украјини у велики рат у Европи, расте вероватноћа увлачења Русије у нови војни конфликт, а Запад је себи као циљ поставио „стратешки пораз“ Русије, написао је начелник војне академије Генералштаба Оружаних снага Русије, генерал-пуковник Владимир Зарудницки у у чланку за часопис Војна мисао.
Према његовим речима, окончање конфликта у Украјини неће означавати и крај конфронтација Русије и Запада, с обзиром на то да је покренут процес трансформације постојећег светског поретка „који је повезан са порастом контрадикција, а чије решавање практично увек доводи до употребе војне силе“.
„Није искључена могућност ескалације сукоба у Украјини од ширења учесника ‘прокси-снага’, које се користе за војно супротстављање Русији, до рата великих размера у Европи“, наводи Зарудницки у чланку који је објављен у листу „Војна мисао“.
Он је указао да значајно расте могућност увлачења Русије у нови војни сукоб. Објаснио је да САД и западни савезници свим методама покушавају да сачувају своју хегемонију, која је постала њихов начин постојања на рачун остатка света. Наводи да су САД у том контексту поставиле себи конкретан циљ – да Русији нанесу „стратешки пораз“ и дестабилизују ситуацију на њеној територији.
„Основни извор војних претњи нашој земљи је антируска политика САД и њених савезника, који воде хибридни рат новог типа чији је циљ свеопште слабљење Русије, ограничење њеног суверенитета и рушење територијалне целовитости“, пише руски генерал.
Он наводи да директна претња постојању Русије захтева све јаче системе осигурања њене војне безбедности у постојећим условима. У вези са тим, како генерал примећује, може се издвојити низ тенденција у циљу промену система војне безбедности.
Прво, неопходно је да се структуре за осигурање војне безбедности Русије ускладе са размерама и врстама војних претњи и неопходно их је објективно проценити.
Друга тенденција је прелазак на модулни принцип у реализацији мера за осигурање војне безбедности, односно заштита државе не може да буде само војним мерама, већ захтева консолидацију напора целокупног друштва, институција и државних органа.
Трећа тендеција подразумева склоп приоритета националне безбедности у области осигурања војне безбедности. Ова тенденција подразумева строгу концентрацију државних мера у интересу осигурања војне безбедности.
Четврта тенденција подразумева увећање оперативности и централизацију управљачког система за осигурање војне безбедности.
Пета тенденција одређује увећање значаја потенцијала пријатељских држава у решавању проблема војне безбедности.
„Тенденције које је аутор приказао за промену система осигурања војне безбедности захтева даље истраживање и, вероватно, ће постати основа за њено усавршавање у блиској будућности. Неки правци, с обзиром на ситуацију и динамично формирање нових претњи војној безбедности нашој држави, требало би врло брзо реализовати“, закључио је начелник академије Генералштаба Оружаних снага Русије.
